Šešelj dolazi!

Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka najoštrije osuđuje najavljeni početak vojnih nasrtaja na Siriju od strane Sjedinjenih Američkih Država, koje ne prestaju da izigravaju svetskog sudiju i da uništavaju sve države i narode koji se suprotstavljaju njihovim globalističkim težnjama da vladaju celim svetom. Bombardovanje Sirije, to najavljivano, neodoljivo podseća na zločinačku agresiju NATO-a predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama na Saveznu Republiku Jugoslaviju i Srbiju 1999. godine, kao i ovaj navodni povod, navodni bojni otrovi, neodoljivo podsećaju na ono što se dešavalo u Račku. Srpska radikalna stranka poziva predstavnike režima u Srbiji da se oglase povodom tih najava bombardovanja, i napada Sjedinjenih Američkih Država na Siriju. I naravno, pozivamo ih da odmah ukinu sankcije koje su ničim izazvani prošle godine uveli Siriji, zato što ih je uvela Evropska komisija, pa su se oni pridružili. To bi valjda trebalo da bude nekakav napredak na tom takozvanom evropskom putu, koji je, što se tiče Srpske radikalne stranke, poguban za Srbiju i za sve građane koji u Srbiji žive.
Takođe, još jedanput želimo da pozovemo Srbe sa Kosova i Metohije i sve one koji žive ili su privremeno raseljeni sa Kosova i Metohije, a koji ne priznaju lažnu državu Kosova na teritoriji Republike Srbije, da ne izađu na izbore koje je raspisala Atifete Jahjaga. Stav Srpske radikalne stranke formiran je na osnovu jednoglasne odluke svih naših odbora, svih lokalnih odbora Srpske radikalne stranke na Kosovu i Metohiji, koji su dakle, jednoglasno podržali ideju da ni u kom slučaju, i niti pod kojim uslovima ne treba i ne smeju da izađu na ove izbore. Zato što svi oni koji izađu na ove izbore, zapravo će dati legitimitet toj lažnoj državi, njenom lažnom rukovodstvu, i naravno, učiniće uslugu rukovodstvu Srbije, režimu Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, koji su potpisivanjem takozvanog Briselskog sporazuma pristali i na ove izbore koje planiraju da održe, sve zarad tog sunovrata, koji se zove Evropska unija.
Objavili su da je predata jedinstvena srpska lista. To je velika laž. To je lista onih predstavnika stranaka koje su proevropski orjentisane. Nijedan član Srpske radikalne stranke ne nalazi se ni na jednoj listi kandidata za izbore koje je raspisala Atifete Jahjaga. Najbolji dokaz kako pokušavaju da prevare Srbe sa Kosova i Metohije, da ih obmanu da izađu na te izbore je primer Krstimira Pantića. On je sve ovo vreme kada je u Kosovskoj Mitrovici, kada je među svojim komšijama na Kosovu i Metohiji, zastupao stavove da oni nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, da će oni da se bore za interese Srba. Međutim, on se kao državni, kao vladin činovnik kandidovao za predsednika opštine Kosovska Mitrovica, i znači postaće deo rukovodstva šiptarskih vlasti na teritoriji Srbije, a istovremeno je činovnik, odnosno zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.
Ovih dana smo dobili informaciju sa terena na koji način pokušavaju predstavnici vlasti da prevare ljude sa Kosova i Metohije koji su privremeno raseljeni na drugim delovima Republike Srbije. Pogotovo ciljaju na pripadnike Roma. U svim mesnim kancelarijama i mesnim zajednicama, pojavio se veliki oglas, gde pozivaju sve raseljene sa Kosova i Metohije da se prijave u te mesne zajednice, da bi se pravila nekakva lista pomoći u ogrevu i novčane pomoći. I svi koji dođu da se upišu na te liste čekanja za pomoć, da bi ih stavili na te liste, uslov je da se upišu u biračke spiskove, da bi mogli da glasaju na tim izborima, koje, ponavljamo, Srpska radikalna stranka ne priznaje. Nijedan srpski radikal neće učestvovati ni kao kandidat ni kao birač na tim izborima. I još jedanput pozivamo sve one koji ne priznaju lažnu državu Kosovo, da ne nasedaju prevarama, obmanama i pretnjama koje stižu iz Vlade Republike Srbije, od predstavnika vlasti. Kada su obećali da će organizovati te izbore, nisu pitali Srbe sa Kosova i Metohije da li ih oni žele. I prilika je da 3. novembra pokažu da ih ne žele, i da Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji, da će nas put u Evropsku uniju koštati, za početak, “samo” 15 posto teritorije Srbije, a šta nas tek čeka, videćemo.
O temi koja je veoma aktuelna i u medijima i van teritorije Srbije, za Srpsku radikalnu stranku svakako najaktuelnija, to je ono što se ovi dana dešava u Haškom tribunalu. Reći će vam nešto glavni savetnik dr Vojislava Šešelja, moj dragi kolega Zoran Krasić, izvoli.
Zoran Krasić: Pa pojavila se neka nova situacija u sudskom predmetu Tužilac protiv Vojislava Šešelja. Povodom ove situacije javljaju se dve vrste komentara. Javljaju se komentari bivših ljubitelja Haškog tribunala, i svih onih koji su verovali da je Haški tribunal mesto, sud, gde može doći do utvrđivanja istine i pravde i odlučivanja o individualnoj krivičnoj odgovornosti optuženih pojedinaca. Oni više nisu tako veliki ljubitelji, i oni ovu novonastalu situaciju tumače i opisuju rečima: šokantno, skandalozno, bruka, sramota. Ja bih reko milozvučno. Šalju poruku javnosti da su 20 godina bili u zabludi. I naravno, postoji druga grupacija, koja situaciju u predmetu protiv Vojislava Šešelja komentariše na isti način kao i 2003. godine kada je Vojislav Šešelj otišao u Hag, ili da idem još malo dalje, na isti način kao i kada je osnovan Haški tribunal, 25. maja 1993. godine.
Srpska radikalna stranka, Komitet za odbranu Vojislava Šešelja, stručni tim koji pomaže u odbrani Vojislavu Šešelju, pripada ovoj drugoj grupaciji, koja zna šta je Haški tribunal. I ovo što se dešava u Haškom tribunalu nije nikakvo iznenađenje, nego još jedna sličica u jednom prevelikom mozaiku, koji treba da prikaže kako izgleda Haški tribunal kada se skinu odore, sudske toge, kad se podigne zavesa, kada napokon može da se vidi Haški tribunal u svom pravom svetlu. I to jeste Haški tribunal. I zato danas imamo svojevrsno nagađanje. Ubiše se nagađajući, kako eksperti iz međunarodne krizne grupe, kako pojedini predstavnici nevladinog sektora, kako pojedini profesori međunarodnog prava, i svi drugi koji na neki način prate ovo suđenje, sa komentarima da je na delu ćorsokak. Pa nije na delu ćorsokak, ja moram da upozorim. Kako je moguće da neko ko se predstavlja da je vrhunsko mesto za istinu i pravdu međunarodnog karaktera, ima situaciju normativne neregulisanosti situacije kada se izuzme sudija. Ako se neka institucija hvali da je to, a ima takvu normativnu situaciju da ne može da reši ovaj problem u koji su sami zapali, onda nešto nije u redu sa tom institucijom. Pravilo 15 o izuzeću sudija je više puta menjano u Haškom tribunalu, pa je nadležnost sa kolegijuma sudija napokon došla u ruke predsednika suda. Protiv svake odluke o izuzeću sudija, ne postoji mogućnost izjavljivanja žalbe.
A ovih dana smo čuli da je tužilaštvo podnelo zahtev za preispitivanje odluke. Kome? Ko da preispita odluku? Ad hok sudski panel ili tročlano sudsko veće, koje je podnošenjem izveštaja završilo svoj posao i više ne postoji u tom sastavu? Znači, imamo tendenciju da neko traži da se izuzeti sudija vrati u postupak, što je pravno nemoguće, a kao razlog za to navodi se da je presuda već doneta. To ste imali prilike i danas da pročitate u medijima. Pa odluka se donosi od 20. marta 2012. godine. Najavljeno je izricanje presude za 30. oktobar 2013. godine. Presuda se ne donosi tog dana. Tog dana se ona saopštava. Ona se donosi neprekidno od 20. marta, kada je formalno zaključen pretres, kada su obe strane dale svoje završne reči. Ne pamti se da toliko dugo traje pisanje jedne strane presude. Od 20. marta prošle godine, da. Ne pamti se da je neka presuda tako dugo pisana. Ne pamti se da je toliko dugo trajalo većanje i glasanje.
U ovoj svojevrsnoj pravnoj igrariji, svi zaboravljaju, ili se trude da zaborave na fundamentalna prava Vojislava Šešelja. Njima je lepo da se preganjaju oko toga, da li je sudija izuzet ili nije izuzet, da li treba neki drugi, da li treba ispočetka, itd. Međutim, štetne posledice svega toga trpi samo Vojislav Šešelj, koji je po svim kriterijumima rekorder, svetski rekorder po dužini trajanja sudskog postupka. Za tri meseca praktično će biti punih 11 godina. To u svetskoj istoriji nije zabeleženo.
Čemu još pribegavaju? Primenu odredbe o izuzeću iz pravila 15 prevaljuju u ovoj novonastaloj situaciji na pravilo 15bis o odsutnosti sudije. Molim vas, odsutnost sudije znači: sudija umro, sudija podneo ostavku, sudija bolestan pa ne može da dolazi više da sudi. Ta tri razloga ne mogu da se stave u isti koš sa izuzećem. Izuzeće sudije je neka vrsta sankcije. Eliminiše se sudija iz sudskog postupka, zato što je sudski panel utvrdio jako izraženu prisutnost pristrasnosti kod njega prilikom odlučivanja. To naravno dovodi u pitanje, da li ovaj sudski postupak, nazovi sudski postupak uopšte može biti fer i pravičan postupak.
Setimo se kada je pre početka novog suđenja, početkom 2007. godine, predmet uzeo pretpretresni sudija Žan-Klod Antoneti, tri sata je držao uvodnu besedu o kršenju prava Vojislava Šešelja tokom pretpretresne faze. Izvinjavao se u ime međunarodnog prava, međunarodne zajednice. Ali od marta 2007. do danas, koliko je to godina prošlo? Predmet je praktično u rukama sudskog veća. Samo da podsetim, 20. marta 2012. godine su date završne reči. Bilo je najava da će presuda biti izrečena u septembru te godine, pa u oktobru, pa u decembru, pa u januaru, pa u martu, pa u junu. Pa je juna meseca ove godine predsednik tribunala obavestio Savet bezbednosti da će to biti u oktobru, pa je onda pretresno veće donelo nalog i zakazalo, i rezervisalo sudnicu za 30. oktobar sa početkom u 9. sati ujutru, da se saopšti presuda, prvostepena presuda Vojislavu Šešelju. I sad imamo ovu situaciju da više ne možemo da pričamo o Pretresnom veću III, kao nadležnom pretresnom veću, nego možemo da pričamo o preostalim sudijama. Preostale sudije nisu veće. Onda imamo situaciju da potpredsednik tribunala, koji vrši funkciju predsednika u ovom predmetu izuzeća, učtivo moli preostale sudije veća, s pozivom na 15bis, umesto da po pravilu 15 odredi trećeg sudiju. Kako je moguće da normativno bude neuređena ova situacija? Šta se valja iza toga? Zašto je predmet Vojislav Šešelj toliko opasan za Haški tribunal?
I samo da se podsetimo još jedne stvari. Od 1. jula 2013. godine, Haški tribunal ne postoji u izvornom obliku, zato što je stupio na snagu rezidualni mehanizam, prelazno rešenje. Ma koliko te stvari delovale insajderske da su, ili da su unutrašnje stvari Haškog tribunala, one nikako ne mogu da budu razlog da se u kontinuitetu pričinjava šteta Vojislavu Šešelju. I naravno da očekujemo izlaz iz ove situacije, i naravno da očekujemo, i insistiramo, da Vojislav Šešelj bude što pre na slobodi. Usput samo da podsetim. Za ovih 11 godina, Vojislav Šešelj nije imao čak ni potrebu da dokazuje svoju nevinost po tačkama optužnice. Tužilaštvo je imalo obavezu da dokaže krivicu. Da je tužilaštvo uspelo da dokaže krivicu, odavno bi ta prvostepena presuda bila saopštena i doneta. Očigledno da tužilaštvo nije uspelo da dokaže krivicu, i onda su na delu bili sporedni ataci na fer i pravično suđenje, počev od nepoštovanja suda, uskraćivanja svih mogućih prava, osamdeset i tri temeljnih prava, koja se priznaju svakom ljudskom biću i u tom broju nekoliko vrlo značajnih procesnih prava koja se priznaju se priznaju svakom optuženom, su grubo prekršena Vojislavu Šešelju za ovih 11 godina. Grubo prekršena za ovih 11 godina. I naravno, to mora da se sankcioniše.
Ja ne bih rekao da je Haški tribunal na nekim velikim mukama. Haški tribunal je i projektovan da bude ovakav. Samo da vas podsetim. Svoju misiju su morali da završe 2008, pa su onda produžili na 2010, pa su morali da je završe i u toku ove godine, pa su je produžili na 2014, pa su onda napravili rezidualni mehanizam kao prelazno rešenje. Na kraju će se ispostaviti da je najveća žrtva sudskog postupka Vojislav Šešelj. Ko bi na planeti Zemlji sutra poverovao u ne daj Bože eventualno osuđujuću presudu protiv Vojislava Šešelja. Nema čoveka koji bi poverovao u tu presudu. Nema čoveka koji bi prihvatio takvu jednu presudu, posle svega ovoga što se dešava 11 godina sa Vojislavom Šešeljem. I gledajte najveće pokvarenjaštvo. Potpredsednik daje nalog preostalim sudijama Veća III da pitaju Vojislava Šešelja, kako da se nastavi njegov postupak. Zamislite koliko daleko odlazi Haški tribunal. Pitaju optuženog šta da rade. Da li postoji na kugli zemaljskoj neki sud koji pita optuženog: izvinite molim vas, šta da radimo sa vama, mi ne znamo šta da radimo sa vama.
Vjerica Radeta: Spašavajte situaciju.
Zoran Krasić: Ko da je Vojislav Šešelj sam protiv sebe podigao optužnicu. Pa zamislite ovu šizofreniju koja vlada u Haškom tribunalu. Januara 2008. godine, tužilaštvo traži izuzeće sudije Harhofa. Tužilaštvo traži izuzeće sudije. Imate situaciju da je juče tužilaštvo podnelo potpuno neutemeljen predlog za preispitivanje odluke, odnosno izveštaja sudskog panela. Kome? Panelu koji više ne postoji. Kome? Potpredsedniku MKSJ koji vrši funkciju predsednika, koji po statutu i po pravilima nije ovlašćen da sam odlučuje o tome. O čemu se radi? I onda nam danas iz tako nam drage međunarodne krizne grupe, koja je prizivala bombardovanje Srbije 1999. godine, veliki stručnjak, Amerikanac sa srpskim imenom, tumači: presuda je kaže, već doneta. Kao, sad sve zavisi od Vojislava Šešelja, da li on prihvata da mu se saopšti presuda koja je doneta i u kojoj je učestvovao sudija Harhof. Izuzeće sudije znači da je pravno ništavno sve u čemu je on radio, i u čemu je on učestvovao. Kada ne bi bilo pravno ništavno, onda ne bi ni postojao institut izuzeća, nego bi postojao institut zamene. Ovde je u pitanju izuzeće. I šta nam ostaje. Ostaje nam da čekamo, da pratimo šta se ovo dešava, i naravno, ostaje nam da nikako ne komentarišemo svojevrsna nagađanja koja se ovih dana mogu čuti, šta bi bilo kad bi bilo. I svi se pozivaju na to, šta bi bilo kad bi bilo, i koriste kao poštapalicu, da normativno je neuređena oblast, šta da se radi ako se sudija izuzme nakon podnetih završnih reči. Pa gospodine Šešelj, da li biste vi mogli da nam pomognete to da rešimo? Kako? Pa da vi date saglasnost da se nastavi suđenje. Pa kako, odakle ta težina rečima Vojislava Šešelja, da on može da odlučuje? Pa čak i putem saglasnosti. Pa Vojislav Šešelj, da je priznata ta težina njegovih reči, pa on nikada ne bi bio u Haškom tribunalu. Što ga nisu pitali kad su podigli optužnicu? Gospodine Šešelj, da li ste zato da podignemo optužnicu protiv vas? Pa podizanje optužnice i izuzeće sudije to je ista pravna stvar. U istoj pravnoj ravni je. Što nisu rekli: Gospodine Šešelj, da li ste vi saglasni da mi podignemo optužnicu protiv vas? Ne. Tada je bilo ono, “Vodite ga i ne vraćajte ga više”. A šta je danas? Gospodine Šešelj, mi bismo da završimo vas predmet, ali ne znamo kako. Pa naravno da ne znaju kako da ga završe, kad je otpočetka prekršeno na stotine temeljnih prava koja su priznata svakom čoveku na kugli zemaljskoj. Ali nisu priznata Vojislavu Šešelju. I Vojislav Šešelj godinama upozorava šta će da se desi. I Vojislav Šešelj je verovatno po nekima kriv što se upravo desi ono što ih na vreme upozori, sa ciljem da ih spreči da ne naprave neku glupost. Tako da nam ostaje da pratimo i da se oglašavamo, naravno, čekamo Vojislava Šešelja. Vojislav Šešelj dolazi, jer druga odluka je nemoguća.
Vjerica Radeta: Mi danas toliko. Ako imate pitanja, izvolite. Ako nemate pitanja, hvala što ste došli.