Šešelj vitalno ugrožen

Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, lekarski tim koji je pre nešto više od mesec dana boravio u Hagu i pregledao dr Vojislava Šešelja i koji je imao priliku da izvrši uvid u dokumentaciju holandskih lekara, sačinio je izveštaj o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja. Podsećamo da su u tom timu dr Milovan Bojić, dr Zora Naumović, dr Vukčević i dr Paja Momčilov. Dr Naumović i dr Vukčević nisu danas sa nama zbog ranije preuzetih profesionalnih obaveza, ali su svojim potpisom potvrdili ovaj izveštaj. Dakle, izveštaj su potpisala sva četiri lekara koji su bili u Haškom tribunalu. Ono što smo obećali na konferenciji po povratku lekara iz Haga, ovaj izveštaj će već danas biti na sajtu SRS i profesora Šešelja. Danas će javnost biti upoznata sa detaljima izveštaja.

Prof. dr Milovan Bojić: Kao što znate, lekarski tim je boravio u Hagu 26. i 27. januara 2012, obišli su ga u pritvorskoj jedinici i izvršili pregled, dobili odgovarajuće podatke od njega, vezano za njegovo zdravstveno stanje, podatke od lekara pritvorske jedinice dr Aleksandera Kloka. Zatim, dobili kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju dr Šešelja tokom boravka u tribunalu, do momenta dolaska naše ekipe. Na osnovu svih tih dokumenata, od kojih je jedan deo bio na holandskom i prevoda odgovarajućeg kompetentnog lica, a to je sudski tumač za holandski jezik, mi smo proteklih mesec dana brižljivo, studiozno i vrlo profesionalno i veoma, veoma istinito sačinili ovaj izveštaj. On će, po zahtevu Vojislava Šešelja, biti apsolutno javan i biće dostupan svima, pa čak i onima u tribunalu u Hagu.

Svi zaključci i preporuke koje smo dali u izveštaju su dati potpuno kompetentno. Autori su odgovorni za podatke dobijene pomenutim pregledom. Ali, tačnost ostalih podataka, misli se na lečenje holandskih kolega, to je na njima. U prvoj strani izveštaja piše da su za proizvoljna tumačenja i menjanja bilo kog dela teksta bez prethodne konsultacije autori ne odgovaraju. Znači, apsolutna je odgovornost na nama za sve što smo rekli, ali ne i za proizvoljna tumačenja, pošto su ovo veoma složene i sudsko-medicinske i kompleksne stvari. U ovom izveštaju imate najnovije anamnestičke podatke o sadašnjoj bolesti Vojislava Šešelja i lične anamneze i porodične anamneze. Opšte poznate stvari su da je on praktično zdrav, sa visokim krvnim pritiskom i bronhijalnom astmom otišao u Hag, sa dobrim srcem kao pumpom, a da u porodičnoj anamnezi vidite da je otac umro od naprasne srčane smrti u 54. godini, što je jako indikativno.

Ovde imate objektivni nalaz, sve laboratorijske nalaze, najnovije, ali i najvažnije podatke dobijene od njegovog lekara iz pritvorske jedinice i na osnovu medicinske dokumentacije uglavnom sa dve univerzitetske klinike, Bronovo i Lajden. Tu je po godinama, od 2003, od njegovog dolaska u Hag pa do današnjih dana, definisano šta je sve rađeno i šta je kontrolisano od njegovog zdravstvenog stanja. Hoću da vam kažem jednu posebnost. Narušenost njegovog zdravlja je, pre svega, posledica neblagovremene dijagnostike i terapije. Neadekvatne terapije koja proističe iz ovoga neblagovremene. Imamo jedan veliki prazni hod u njegovom lečenju, a to je sve ne zato što su holandski lekari loši i njihovi univerzitetski doktori slabi, nego što se radi o bolesniku pod posebnim tretmanom. Nikada se ne zna u koju će bolničku jedinicu otići da se leči, zbog bezbednosnih mera. Nema stalnog doktora koji može da permanentno kontroliše stanje i da sa njegovim zdravstvenim stanjem bude dobro upoznat. Uvek je to ad-hok lečenje , tako da je i adekvatna terapija dovedena u pitanje. Kažem adekvatna pod navodnicima, jer kada se svaki put pojavljuje drugi lekar, kada ga služba hitne pomoći dovede u neku od klinika, onda se to zbrinjavanje vrši ad-hok, odnosno situaciono. A nema dobrog ciljanog lečenja u smislu poznavanja stvari koje su jako neophodni u svemu ovom.

Mi smo ovde uz potpise, prevode i sintetisanost u obliku dali i sve izveštaje sa odgovarajućim komentarima o njegovom zdravstvenom stanju, ali i datoj terapiji i mogućim uzrocima i posledicama. Dali smo i preporuke, jer smo se tako dogovorili sa dr Klokom u pritvorskoj jedinici u Hagu, šta bi eventualno trebalo dodati, promeniti i učiniti. Ove izveštaje on ne mora da uvaži, ali je u razgovoru sa nama pokazao da je pristojan doktor i gospodin i rekao je da je imao od nas šta da nauči.Radi se o lekaru opšte prakse koji će verovatno deo ovih preporuka uzeti u obzir. Ali to samo po sebi nije dovoljno.

Pročitaću vam deo izveštaja i objasnićemo vam ako vas nešto bude dodatno interesovalo. Inače, bila je nova hospitalizacija, sedam puta je elektrošokovima probano da se reši pitanje njegovog ritma i to bezuspešno. Kaže, doslovno, kosa mi se naježila na glavi, bila je potpuno ispravna, svaka noć je besana, u sedećem položaju, sa gladi za vazduhom. Glad za vazduhom je posledica i drugih bolesti, bronhijalne astme i slip-ap sa noćnim epizodama uznemirenja, straha, gladi za vazduhom, bez adekvatnih aparata koji bi to mogli da koriguju. Tu je osnovni srčani poremećaj o kome ću sada govoriti. Bio je novi doktor, elektrofiziolog, mladi lekar koji mu je saopštio da je sedam puta probao da nije uspeo i on se vratio u pritvorsku jedinicu neodrađenog posla. Imamo ugrađen kardioverter defibrilator implantabilni. Njegov je zadatak i programacija da reaguje kada je iznad 200 otkucaja u minuti i da spreči naprasnu srčanu smrt. Ali su poremećaji njegovog ritma takvi da idu i do 190 i već oslabilo srce dodatno zamaraju i vrtimo se u jedan cirkulus vitiozus u kome aritmija rađa aritmiju. U takvim uslovima od skoka pulsa do 180 do 190, defibrilator ne reaguje i ne vraća ga natrag da spreči neke fatalne komplikacije, pa do 40 u minuti. Sve to organizam treba da istoleriše i da istrpi. Druge udružene bolesti pogoršavaju ionako lošu kardiološku sliku.

Ovde su vam u zaključcima i preporukama napisane praktično sve dijagnoze bolesti od kojih dr Šešelj boluje. Samo čovek kojeg ja jako dugo poznajem, može da dozvoli, s obzirom da je javna ličnost, da ovo bude stavljeno na sajt. Znači da mu je jako stalo do istine, kao velikom poborniku i da neke od stvari iz svog zdravstvenog stanja stavi na apsolutni uvid javnosti. Ovde je sve do poslednjeg leka, tablete, tretmana, operacija, intervencija, apsolutno je sve ovde vama na raspolaganju.

Hoću samo da kažem da je reč o pacijentu starosne dobi od 58 godina, sa značajnim srčanim oštećenjem i diletacijom srca, sa oslabljenom snagom srca kao pumpe. Pre odlaska je bio više od 60, sada je 38 odsto. Diferencijalno dijagnostički, imajući u vidu ispade u kinetici, odnosno pokretljivosti leve komore glavne pumpe na srcu, ovde se može reći da se radi o diletacionoj kardiomiopatiji. Jedan od najtežih oblika srčane insuficijencije. Ta primarna odnosno idiopatska kardiomiopatija je malo klinički verovatna. Postoji velika klinička sumnja da je u pitanju dugotrajna tahikardija, ubrzani srčani rad, tzv. tahioaritmija, glavni etiološki faktor u njegovom nalazu.

Hoću samo da kažem da je ponavljanje atrijalne fibrilacije odnosno pretkomore i flatera i nezadovoljavajuća klinička medikamentozna kontrola poremećaja ritma bila razlog za pokušaj ablacije, odnosno spaljivanja tih nenormalnih puteva u dovođenje srca oktobra 2010, čime je rešen problem tog atrijalnog pretkomorskog flatera, ali ne fibrilacije pretkomora sa kojom je i danas. Istovremeno, kod bolesnika je verifikovan i maligni poremećaj ritma. To je komorsko ubrzanje koje je posledica dilatacije i slabljenja srca, ali se iz kliničke slike ne može isključiti i atrogeni efekat, a to je štetni efekat primenjene terapije.

Ono što je srž i na šta ću se posebno zadržati je da je bolesnik tokom 2006. prošao celokupni kardiološki skrining. Razmišljamo zbog čega je došlo do, da kažemo, naglog popuštanja srca. Sada shvatamo da to nije bilo naglo, nego se na taj pregled od 2006. oslanjala celokupna zdravstvena služba koja se bavila pitanjem lečenja Vojislava Šešelja. Uvek su se uzimali ti pokazatelji. A ti su pokazatelji bili da je 2006. na testu opterećenja, test opterećenja bio negativan, da je dobro podneo napore. Nuklearna magnetna rezonanca srca i krvnih sudova srca koja je urađena 2006. bila je dobrog nalaza. Kalcijum koji se nataložio na zidovima krvnih sudova je bio nula i to je bilo ono što je doktore rukovodilo kada ad-hok dođe na pregled, kada ga dotera hitna pomoć. Na tome su se bazirali. Ali, dve godine posle se ništa nije dešavalo.

Tamo je postojao jedan doktor koji se zove Falke, koji se nije baš mnogo brinuo o stanju zdravlja pritvorenika u toj jedinici, što govore negativna iskustva, naročito sa Slobodanom Miloševićem. Tako da, nije bila ponavljana nikakva dijagnostika. Ta neadekvatna kontrola srčane frekvencije nakon otpusta dalje pogoršava stanje i ulazi se u jedan začarani krug u kome poremećaj ritma doprinosi svom sopstvenom održavanju. Na 13. strani izveštaja mi kažemo da aritmija rađa aritmiju i dalje pogoršava funkciju leve komore, a sve lošija komora je sama po sebi proaritmogeni supstrat. Ona je sama osnova za rađanje nove aritmije. Imamo česte padove krvnog pritiska u poslednje vreme koji su udruženi sa ubrzanim srčanim radom, sa tahiaritmijom, ukazuju da vrlo malu inotropnu srčanu rezervnu snagu i dovela je do oštećenja drugih organa, pre svega se tu misli na bubreg, o čemu postoje podaci u dostupnoj dokumentaciji. Podaci iz literature govore da su navedena oboljenja i poremećaji udruženi sa brojnim komplikacijama od kojih su najvažnije dalje slabljenje funkcije srca i potencijalne trombo-embolijske komplikacije. Učestalost moždanog ishemičkog udara među bolesnicima sa ovakvom bolešću sa atrijalnom fibrilacijom prosečno je 5 odsto godišnje, što je dva do 5 puta češće nego kod onih bez atrijalne fibrilacije, a ako se uzmu u obzir i tranzitorni ishemični ataci i klinični dnevni moždani udari stopa moždane ishemije koja prati atrijalnu fibrilaciju prelazi 7 odsto. Stopa smrtnosti bolesnika sa treperenjem pretkomora udvostručena je u odnosu na one koje su normalnog ritma i povezana je sa težinom srčanog oboljenja. Iz literature je poznato da srčana insuficijencija koju ima Vojislav Šešelj ima lošu prognozu. Pedeset odsto bolesnika sa srčanom insuficijencijom umre unutar 4 godine od postavljanja dijagnoze, a od onih sa teškom srčanom insuficijencijom 50 odsto umre tokom prve godine. Ne traba nikakav komentar ali ovo su medicinski podaci i potpuno su potkovani. Imajući u vidu prirodu, težinu i brzinu progresije srčanog oboljenja neophodno je bolesniku obezbediti zdravstveni tretman koji podrazumeva kontinuitet u dijagnostici i lečenju.

Mi sada govorimo o nečemu što je neophodno ne da bi se bolest sprečila nego usporila i to je ono što je naš izveštaj posebno potencirao. Jer, rekao sam, neadekvatna i neblagovremena dijagnostika, pa onda i takvo lečenje učinili su da danas imamo to što imamo.

U budućnosti ovakav bolesnik se treba pratiti sa ciljanom sistematskom terapijom, lečenjem, dijagnostikom, van uslova ambijenta u kome se nalazi, počev od kardiografskih kontrola, 24-časovnog holtera srca, holtera EKG-a, u adekvatnoj ustannovi, od lekara u koje pacijent ima poverenja. Nama je doktor Klok objasnio da je tačno da je Vojislav Šešelj jednoga dana dobio lek različite boje i oblika od onih koje je dobijao u okviru redovne terapijske liste. Samo zato što je iskusan robijaš, Vojislav Šešelj nije taj lek prihvatio i tražio je da se vidi šta je u pitanju. Dr Klok je napisao pisani izveštaj da on taj lek nije prepisao niti je takav lek ikada trebovan u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, u njihovoj zdravstvenoj ustanovi, kako u bolnici tako i u ambulanti.

Kasnije je sam rekao da se radi o leku koji je protiv ubrzanog srčanog ritma, čija je upotreba na lekove koje je imao mogla biti katastrofalna po zdravlje Vojislava Šešelja. Slično kakva je bila neka tableta u slučaju Slobodana Miloševića. To su pisani dokumenti. Zato mi kažemo da je ovde važno i pitanje poverenja.

U ovom momentu primarni cilj trebalo bi da bude odluka o daljem načinu lečenja, kontrola srčanog ritma, bilo u nekim od oblika elektrošokova ili alternativnim oblicima lečenja, nefarmakološkim metodama kao što je ablacija fascikulusa atrioventikularnog ili ukoliko je to neuspešno, medikamentozna kontrola srčane frekvence. Treba uzeti u obzir i lekove izbora, tačno smo rekli koje i kako. I, svakako treba dobro kontrolisati krvni pritisak, sprečiti velike varijacije vodeći računa o funkciji bubrega i elektrolitskom balansu. Naročito zato što je nekoliko puta nađen i manjak aklijuma u njegovim rezulatatima se to može jasno videti. Izuzetno je važno smanjiti i ukloniti sve faktore koji mogu biti percipirajući za pogoršanje kardijalnog statusa, u prvom redu to je neurogeni,a to je hronični intenzivni stres jer je njegov doprinos nesumnjiv, kako u zadržavanju aritmije tako i u pogoršanju funkcionalnog stanja srca. Poznato je da je stopa mortaliteta značajno veća u bolesnika koji su u uslovima socijalne izolacije. Udružena oboljenja, posebno apostrofiram, među kojima je i astma i posebno značajna nerešena opstruktivna slip-ap, to su one noćne epizode koje su faktori koji doprinose pogoršanju srčanog stanja, ali i ograničavajući faktor pri izboru terapije. Odnosno, neracionalno određena terapija može doprineti pogoršanju njegovog srčanog stanja. Zbog čestih noćnih simptoma u ovog bolesnika neadekvatno je i uzglavlje i dušek neadekvatna je za tu opstruktivnu sliku i upotreba odgovarajućih aparata za koje treba obuka, za koje treba uspostavljanje komunikacije sa pacijentom koji treba da ih koristi. Oni su svi izostavljeni. Da ne govorimo i o želudačnoj kili koja sama po sebi redukuje prostor u grudnom košu. Ne mogu se gore složiti tri stvari jedna uz drugu, a kod Šešelja su to srčana insuficijencija sa apsolutnom aritmijom, sa želudačnom kilom, sa slip-apneom, sa bronhijalnom astmom. Sve jedno za drugim. Aritmija rađa aritmiju. I, uz uslove u kojima se nalazi, ja se lično čudim kako je Vojislav Šešelj uopšte sada živ. Na kontinuirani, veliki, ogromni stres koji je sam po sebi takav, ako mu, kako i sam kaže, ne daju da iskopira jedan papir, to je dovoljno da zavrte celu stvar da uđe u ovaj cikulus viciozus iz kojeg se teško izlazi.

U Rezimeu, glavni zdravstveni problem dr Šešelja je srčani, pogoršanje srca i slabljenje srca kao pumpe sa ozbiljnim poremećajem srčanog ritma, uz udruženja oboljenja, prvenstveno pluća i digestivnog sistema, koje dodatno usložnjavaju kliničku sliku. Imajući u vidu prirodu, stepen srčanog oboljenja i njegovu brzu evoluciju, dosadašnji tok bolesti koje karakteriše odsustvo kontinuiteta u dijagnostici i lečenju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, što je doprinelo neadekvatnoj i neblagovremenoj terapiji i vitalnoj ugroženosti bolesnika, i posebno uslovi u kojima se bolesnik nalazi, sa jedne strane, kao i činjenica da se radi o oboljenju koje po definiciji ima jako lošu prognozu, sa druge strane, neophodno je bolesniku što pre obezbediti adekvatan dalji zdravstveni tretman u humanim uslovima u nekoj od referentnih ustanova u kojoj je moguće sprovesti i eventualna dodatna ispitivanja, stalne kontrole i adekvatno lečenje, koje i kada se sprovodi na najbolji mogući način ne može zaustaviti progresivno slabljenje srčanog mišića, ali može usporiti prirodno nepovoljan tok bolesti i potencijalno fatalne komplikacije. Zbog svega navedenog, lekarski tim koji je postavio ovaj izveštaj, na osnovu svog bogatog iskustva, svako više od 30, 35 do 40 godina, mišljenja je da uznapredovalu srčanu slabost prof. dr Vojislava Šešelja nije moguće adekvatno lečiti i usporiti u uslovima izolacije tj. pritvora, te je lečenje jedino moguće sprovesti sa slobode u potpuno organizovanom i nestresnom ambijentu. Malopre sam rekao, i efekti određenih lekova su bili okidač za pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, a to je zato što se ide sa jednog na drugo mesto i što se nema vremena da se pacijent obradi kako bi se u normalnim uslovima obrađivao, tako da u prirodi pojedinih lekova protiv srčane aritmije, visokog krvnog pritiska, kada ih sada ovako gledate, možemo smatrati da se radi o lekarskim greškama. Ali, s druge strane, one se mogu ublažiti time, što je doktor prvi put video pacijenta i nikada više i u datom momentu mu se činilo da je lek adekvatan. I, to je ono u čemu se dodatno usložnjava i komplikuje situacija. Prema tome, sloboda za Vojislava Šešelja nije pitanje slobode u tom značenju i tumačenju, nego je pitanje njegove glave i njegovog opstanka i njegovog života, odnosno usporenja uznapredovale srčane slabosti i sprečavanja smrtnog ishoda.

Dr Paja Momčilov: Imate dokument u kome je sve detaljno naznačeno, što je ekipa lekara mogla da utvrdi tokom dva dana boravka u pritvorskoj jedinici. Mislim da vam je svima jasno da nakon devet godina boravka u Haškom tribunalu, zdravlje dr Vojislava Šešelja je drastično narušeno. Narušeno do stepena da danas možemo da govorimo o vitalnoj ugroženosti. To znači da ako se nastavi ovakav režim kakav se prema njemu primenjuje u Haškom tribunalu, smrtni ishod ne bi nikoga od nas iznenadio, ni u kom vremenskom periodu, pa ni najskorijem. Do sadašnjeg stanja je došlo zbog neadekvatnog lečenja i tretmana kojem je izložen, posebno u poslednje dve godine, gde nisu preduzimane određene dijagnostičke mere i postupci i određeno lečenje. To je potpuno jasno. Što se komponente stresa, koja nije zanemarljiva, ne treba govoriti mnogo. Odete negde gde vam se po međunarodnim normama garantuje pravedno suđenje u razumnom vremenskom roku, a onda provedete devet godina a da proces nije završen. Možete da zamislite kakav je to stres. Da ne govorimo da vas lažno optuže za nešto i da ne mogu da dokažu bilo šta na osnovu čega bi mogli da vas osude. Evo, ja sam slobodan da i to kažem.

Zašto je to sve tako bilo? Vidite, taj Haški tribunal je nama članovima komisije, kada smo dolazili, dostavio određene formulare koje smo morali da potpišemo. Morali smo da potpišemo da nećemo iznositi u javnost ništa od onoga što se tiče zdravstvenog stanja Vojislava Šešelja. Isti taj tribunal je spočitao i sopstveni pravilnik gde kaže da pravilo 31 dozvoljava pritvoreniku da ga posete lekari, na koje ima pravo. Međutim, odmah vam se daje na znanje, iako lekari, evo ja sad čitam, mogu dati preporuke službenom lekaru, nije im dozvoljeno da leče pritvorenika ili da izvode druge dijagnostičke procedure. Interesantna je stvar. Znači, mi možemo da dođemo tamo samo u jednu, kao običnu posetu. Ono što utvrdimo ne obavezuje Haški tribunal da to usvoji. A, kako on to ne usvaja? Pa upravo tako što su data velika, ogromna prava i ingerencije u lečenju zatvorskom lekaru. A ko je zatvorski lekar? To je lekar opšte prakse. Do nedavno je to bio gospodin Falke, koga je francuski advokat direktno optužio za smrtni ishod Slobodana Miloševića. Falkea nema u ovih dve godine. Mi sada imamo gospodina Kloka koji je na sve nas ostavio utisak revnosnog profesionalca i znalca svog posla, ali stanje zdravlja Vojislava Šešelja je videli ste kakvo. Hoću da kažem da je i posle naše posete, nažalost, zdravstveno stanje Vojislava Šešelja nastavilo da se pogoršava. Ugrađen mu je aparat koji treba da ga zaštiti od trenutne, nagle smrti, zbog ekscesne aritmije. Međutim, ubrzo nakon ugrađivanja aparata konstatovana je neka mana u funkcionisanju istog, jedna elektroda se odvojila. Nije popravljena ta situacija. Nije se išlo da se to stanje sanira. Ne znamo zašto i zbog čega. Ponavljajući još jednom da je danas Vojislav Šešelj životno ugrožen voljom moćnika koji manipulišu i pretpostavljam zatvorskim lekarom, slobodan sam da vas upozorim na jednu činjenicu. Odbor za zdravlje Skupštine Republike Srbije 29. februara je doneo zaključak na sednici u kome apeluje na nadležne institucije da zaštiti zdravlje prof. dr Vojislava Šešelja, koji se nalazi kao pritvorenik u Haškom tribunalu. Potrebno je obezbediti adekvatnu dijagnostiku i lečenje na slobodi u Srbiji.

Odbor za zdravlje, vanstranačko telo, jednoglasno je zatražilo da se postupi po osnovnim humanitarnim i medicinskim uzusima i da se teško obolelom srčanom bolesniku Vojislavu Šešelju omogući adekvatno lečenje u zemlji, na slobodi. Odbor je apelovao da nadležni državni organi u skladu sa međunarodnim propisima i preporukama Jovici Stanišiću i generalu Lazareviću omoguće adekvatno lečenje od strane lekara u koje imaju poverenje i koje samostalno izaberu. Na sednici Odbora je prisustvovao i ministar zdravlja prof. dr Stanković, koji se saglasio sa ovakvim zahtevima.

Mi radikali smo pokrenuli inicijativu da Odbor dođe do ovog zahteva. Kazaću vam i kako - na zahtev Vojislava Šešelja, koji od nas nije tražio da se zalažemo za njegovo zdravstveno stanje, nego da se omogući teško obolelim zatvorenicima adekvatna medicinska pomoć.

Vjerica Radeta: Dame i gospodo, život Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu je i dalje ozbiljno ugrožen i o tome najbolje govori činjenica da je on sam na poslednjoj statusnoj konferenciji obavestio javnost da su ga holandski doktori informisali da taj aparat koji mu je ugrađen, ne funkcioniše u potpunosti, da je potrebno da se menja ta jedna elektroda ili ceo aparat, da se možda izvrši još jedna intervencija i evo to traje već skoro dva meseca i nikome ne pada na pamet da bilo šta preduzmu da bi spasili život Vojislava Šešelja. Mi činimo sve, pre svega apelujemo na javnost, na vas iz medija, da ubedimo Hašku tribunal da su u obavezi da sačuvaju život Vojislava Šešelja.