Zoran Krasić: Dame i gospodo novinari, došli smo ispred zgrade Vlade odakle izlaze standardi i propisi Evropske unije, da bi smo pričali o poljoprivredi i selu. O ovojtemi treba ovde da se priča, a ne po štalama, oborima, staklenicima i njivama, jer problem našeg sela i poljoprivrede nije na njivi i u štali, već u ovim zgradama.
Mada, moram da priznam da je baš lepo kada se drži tele ili rasad paradajza i iznose politički stavovi od strane onih koji su 12 godina na vlasti. Koristimo priliku da podsetimo javnost, pošto nemamo potrebu da izmišljamo ništa novo, na naš program još od 1994.godine. On je neznatno izmenjen, jer smo 2000.godine dobili novo čudo u poljoprivredi, a to su genetski modifikovani organizmi, odnosno genetski modifikovana hrana. Tako da ćemo danas samo da podsetimo javnost na naš program i na to da smo da smo zbog naših stavova vrlo često bili kažnjavani u Skupštini, jer nisu u skladu sa evropskim propisima i standardima, zahtevima MMF i drugih koji vrše svojevrsno posmatranje šta se dešava u Republici Srbiji.
No, da vidimo kakvo je danas stanje u našoj poljoprivredi i na selu. Na žalost, danas je Srbija uvoznik hrane, iako je od Boga podarena dobrom geografijom, klimom i ekologijom. Možemo samo da konstatujemo da se obradive površine pretežno nalaze u posedu i u rukama tajkuna, kako domaćih tako i stranih. Možemo da konstatujemo da su velike, multinacionalne kompanije, koje se bave agrobiznisom u Srbiji, ili njihove ekspoziture koje rade u Srbiji, gotovo uništile naše selo i individualne poljoprivredne proizvođače. Ali, to su uradile uz pomoć proevropskih vlada, koje su rekle da to tako mora da bude, pošto Srbi više vole da budu u Evropskoj uniji, nego da svaki kvadratni santimetar obradive površine bude obrađen.
Dokle god Srbija stremi ka Evropskoj uniji i ispunjavanju zahteva MMF, u Srbiji će biti loše stanje poljoprivrede i sela, naročito individualne proizvodnje. To mora da se promeni, ali to je moguće samo sa novom vlašću, sa ljudima koji vole Srbiju i koji znaju šta je uzrok ovog stanja. I, koji znaju da se uhvate u koštac sa tim problemima. Srpska radikalna stranka obećava da će, kada bude u poziciji da vrši vlast, brojne investicije, pre svega za komunalnu infrastrukturu, preusmeriti ka selima, jer želimo da postignemo dva cilja. Prvi je da se zemljište obrađuje i da se ljudi bave poljoprivrednom delatnošću. Drugi je da se učini podnošljivim život na selu, kako bi ljudi imali ne samo ekonomski, već životni interes da kao svoju životnu sredinu odaberu selo. U tom smislu je potrebno da lokalne samouprave usmere sve svoje komunalne i infrastrukturalne investicije prema selima, jer srpska sela su prazna, a neko mora da čuva zemlju.
Nije dovoljno na spotu da se uzme komad zemlje i da se kaže- čuvaj zemlju. Pogotovo nije lepo kada to uradi onaj koji pristaje na sve ucene i pritiske da bi se odrekao Kosova i Metohije. Onda, kada to rade takvi ljudi, onda je poruka jasna-duga reč za laž je predizborno obećanje. Koliko su sigurna ta obećanja? Oni koji su zapošljavali, ponovo pričaju da treba da se zaposle, oni koji pričaju o nižim kamatama-bili su na vlasti i ne podnose račune o onome što je urađeno za ovih 12 godina, nego ponovo teraju svoju priču. Računaju da ima lakovernih.
Naša poljoprivreda mora da se gleda i sa stanovišta velikih proizvođača i individualnih domaćinstava. Mi ćemo se zalagati ne samo za povećanje agraranog budžeta, nego i za niz mera u oblasti fiskalne politike. Pre svega, za promene zakona o PDV-u, kako bi se ukinuli porezi na poljoprivrednu mehanizaciju, seme, đubrivo, i sve ono što predstavlja impute za poljoprivrednu proizvodnju. Morali bi da učinimo da regres, subvencije i sve ono što prati poljoprivrednu proizvodnju i što dobija poljoprivredni proizvođač bude najmanje u visini dobiti, zarade, koju država garantuje nekome.
Mora da se suzbije i monopol velikih poljoprivrednih kombinata i da država, preko bankarskog sistema i preko robnih rezervi, mora da pruži sigurnost svakom individualnom poljoprivrednom proizvođaču. Mora da se nastavi sa zabranom uvoza genetski modifikovanih organizama, kako semena, tako i drugih iz te lepeze.
Opet moram da vas podsetim, 2008 i 2009 poslanici Srpske radikalne stranke su u Narodnoj i Saveznoj skupštini kažnjavani što su bili protiv uvoza genetski modifikovanih organizama, da bi posle nekoliko godina i vlast priznala da je to bila greška. Tako da ova podsećanja nam koriste da ljudi shvate da nema nepromišljenog stava iz Srpske radikalne stranke. Zašto nema pogrešnog stava? Zato što se rukovodimo, pre svega, interesima ovog naroda i ove države. Želimo da sve podredimo tome da se ova država i narod trgnu iz beznađa i otvoreno ljudima kažemo da je u suprotnosti ono što je elementarna potreba naše poljoprivrede i našeg sela sa zahtevima MMF i EU.
Videli ste i sami tokom ove kampanje da se samo neko osmeli da kaže da taj put prema EU garantuje poljoprivredi pristup nekim fondovima i neke subvencije. To je najobičnija laž. Do 2013, te subvencije neće dobiti ni ove zemlje koje su navodno skoro primljene ili koje treba da budu primljene u EU 2013. Sa tim treba da se prekine. Ne može neko da se zalaže za put ka EU i za ispunjavanje svih njihovih zahteva i da tokom izborne kampanje ponavlja stavove Srpske radikalne stranke od 1994, kako sopstvenim snagama treba da razvijamo poljoprivredu i selo. Jer, to je u suprotnosti. Pitanje je kako u to građani mogu da veruju. Da li ljihova predizborna obećanja mogu da budu sigurna i da nešto osiguraju građanima? Znači, nalazimo se na terenu obične prevare.
Mi smo tu, ponavljamo naše stavove i ponavljamo zašto država treba da preuzme ulogu garanta, zašto postoji potreba da se ljudi vrate u selo. Treba da se vrate da bi pristojno živeli i da bi od svog rada mogli da žive. Ne treba da se i dalje čini atraktivnom daleka periferija. Jer, videli smo i sami da ovih poslednjih 70 godina, industrijalizacija i metropolizacija naših mesta je opustošila naša sela, dovela nas je u situaciju da imamo na stotine hektara neobradivih površina koje mogu da se koriste, ali nema ljudi. Život na selu danas je pakao. Ukoliko se ostvari uslov da ljudi na selu žive pristojno i da je ekonomski isplativo baviti se poljoprivredom. Tada će po ekonomskoj logici krenuti razvoj našeg sela i poljoprivrede. Ali, to je zadatak za celu državu, kako za republički i pokrajinski, tako i za lokalni nivo. Mora se promeniti smer tako da Srbija nema alternativu. Treba da pobedi Srbija, a ne sme da pobedi EU na ovim izborima.
Kao što vidite, ovde nema nekih preteranih obećanja i ispraznih reči. Snaga je u nama, u jedinstvu građana Srbije da se opredele za ove ciljeve, da pobedi Srbija, a ne EU koja nam je donela najveću štetu. Poučimo se primerima Mađarske i Poljske. Veliki broj stanovnika tih država se bavio poljoprivredom i kako tako živeo od toga. Evropski standard je smanjenje broja ljudi koji se bave poljoprivredom, ukrupnjavanje poseda. Tako su i Poljska i Mađarska došle u situaciju da uvoze hranu. Nekada veliki izvoznici hrane, danas su uvoznici hrane. Na žalost, i Srbija je uvoznik hrane.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR