Sporazum sa Euleksom predviđen Ahtisarijevim planom

Gordana Pop-Lazić: Dobar dan. Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka želi i ovom prilikom da izrazi svoj najoštriji protest zbog potpisivanja sporazuma između srpske policije i Euleksa, i da skrene pažnju javnosti da je taj sporazum predviđen Ahtisarijevim planom koji je država Srbija zvanično odbija. A sada se ispod žita sprovodi Ahtisarijev plan.

Ko je potpisao taj sporazum u ime srpske policije, odnosno države Srbije? Neki činovnik, neki zamenik direktora srpske policije Branislav Mitrović. Ako je to nešto što je dobro i čime bi trebalo da se ponosimo, sumnjam da bi predstavnici vlade, ili ministar unutrašnjih poslova propustio da se slika i da ubere neki jeftin poen. Očigledno je to nešto čega se i sami stide, ali što nisu mogli da izbegnu. Ivica Dačić govori da je to viza za dobijanje belog šengena. A mi pitamo, je li to cena, jel’ gubitak Kosova, jel’ uspostavljanje granica između države Srbije i te samoproklamovane nezavisne države Kosovo, odnosno, da li ta administrativna granica polako postaje državna granica, nešto čime treba da se ponosimo.

Srpska radikalna stranka smatra da je ovo akt veleizdaje, i ponavlja stav po pitanju Euleksa, odnosno naše protivljenje dolasku Euleksa na prostore Kosova i Metohije, odnosno naš stav država Srbija mora pod hitno da otkaže gostoprimstvo Euleksu i da traži povratak KFOR-a u ovim uslovima, u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija. Kosovo i Metohija su pod zaštitom Ujedinjenih nacija i mi bismo morali da istrajavamo na tome ako želimo dobro sebi i svom narodu koji živi na prostoru Kosova i Metohije.

Kada Sjedinjene Američke Države ili njihovi zvaničnici, u ovom slučaju njihova ambasada u Prištini, pohvali nešto što je naša vlada učinila, ili predstavnici vlade, mi odmah pokažemo zabrinutost jer znamo da to ne može da bude dobro po nas. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini ocenjuje da sporazum u potpunosti poštuje nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova. Još u saopštenju kažu da je Kosovo jedna suverena zemlja i da ovaj tehnički sporazum ne bi bio moguć bez podrške Kosova u borbi protiv međugraničnog kriminala. SAD čestitaju Euleksu na sprovođenju svoje misije, na način koji su odobrile i predvidele vlasti Republike Kosovo, što znači uz saglasnost vlasti Kosova i Metohije. I Piter Fejt kao predstavnik Evropske unije na Kosovu i Metohiji, izjavio je da će se ubrzo, to je posebno zabrinjavajuće, preći u drugu fazu regionalne saradnje, koja se tiče carina, jer carine postoje samo onde gde ima granica. Podvlačim ovu reč, samo onde gde ima granica. Dakle, oni nam daju do znanja šta je to što nas očekuje. Ako umemo da čitamo, znamo šta to znači.

Primetili ste, dakle, da nije bilo tog zvaničnog potpisivanja, odnosno, da je i sam prvi zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova izbegao da se pojavi prilikom tog potpisivanja. A činjenica je da Euleks u svojim zvaničnim dokumentima priznaje Kosovo kao državu koja ima svoju granicu. Naš stav je, odnosno stav Srpske radikalne stranke je da se režim potpuno odrekao Kosova i Metohije i priznao protivpravno proglašenu nezavisnost. E sad, ni Ahtisari ne miruje. I on daje izjave po tom pitanju. I kaže da će Srbija morati da prizna Kosovo ukoliko bude želela da uđe u Evropsku uniju. Korak po korak, sporazum po sporazum, kao što vidite, mi smo sve dalje od Kosova, a Kosovo bliže nezavisnosti, u smislu da bude priznato i od države Srbije kao nezavisna država. Kad jednog dana Euleks ode, što će se neminovno dogoditi, svi ti sporazumi ostaće u nasleđe prištinskoj vlasti. Naknadna pamet nam neće doneti ništa. Ali, da li možemo da predupredimo te događaje? Sigurno da možemo.

Ako se sećate, mi smo jednu konferenciju za štampu potpuno posvetili onom povlačenju Odeljenja za izdavanje ličnih karata i pasoša sa prostora Kosova i Metohije. To je bio jedan veliki ustupak takozvanim vlastima na Kosovu i Metohiji. Jer svi oni građani koji su interno raseljeni, kako se to zvanično kaže, svoja dokumenta sada vade i dobijaju van prostora Kosova i Metohije, negde u Srbiji, u Prokuplju ili već gde, i u Beogradu. Ali i mnogi građani Srbije, koji još uvek žive na Kosovu i Metohiji, to isto rade. Može li to da nam ide u prilog? Naša ocena je da ne može. Ali je to Odeljenje unutrašnjih poslova, koje je postojalo i delovalo na prostoru Kosova i Metohije, bilo po našoj oceni, poslednja institucija vladavine prava države Srbije. Kada smo i to povukli sa prostora Kosova i Metohije, mi smo u stvari doveli u jedan težak položaj samu državu da dalje brani Kosovo i Metohiju, a i građane Srbije koji tamo žive.

Hteli bismo da se osvrnemo na još jednu temu, koja možda nije naročito značajna, ali pokazuje koliko je nizak moral nosilaca najviše izvršne vlasti. Mislim, pre svega, na ministra odbrane. Organizacija međunarodnog aeromitinga u Batajnici, po mišljenju Srpske radikalne stranke, zaslužuje najoštriju osudu. Ono nekoliko aviona, koji su nam preostali nakon bombardovanja 1999. godine, naravno, nisu imali dovoljno kapaciteta da se održi jedan aeromiting, pa su pozvali u pomoć koga, lovce onih država koje su bombardovale tada Saveznu Republiku Jugoslaviju. Da nam navodno pokažu šta mogu. Mi smo svi videli, i vi ste videli šta oni mogu i šta su iza sebe ostavili. I sramno je da se u Batajnici pojave i šepure, i pokažu šta to njihovi lovci mogu da nam prikažu. Možda nije tema od vitalnog značaja, ali pokazuje koliko nemamo samopoštovanja, koliko smo spremni sve da zaboravimo i koliko ne vodimo državotvornu politiku, koliko ne držimo do sebe i koliko ne shvatimo da je veoma važno da ih stalno podsećamo na to, i njih i celokupnu svetsku javnost, šta je to država Srbija, tada Savezna Republika Jugoslavija doživela od tih istih bombardera i te avijacije.

Htela bih da u skladu sa navodnom politikom vlade o smanjenju broja zaposlenih u državnim organima, koji su naravno balast za građane Srbije i za budžet Srbije, da samo nagovestim, evo u današnjem “Službenom listu”, videli smo da je formirana još jedna agencija, koja se zove Agencija za regionalni razvoj, u skladu sa onim zakonom koji je usvojen u Skupštini Srbije, i evo još jedne nove koja se zove Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost. Agencija za agencijom. Sve veći broj zaposlenih u državnom sektoru, a privreda ne funkcioniše, ne radi. Kako ćemo ih izdržavati, ne zna niko. Ali, to samo pokazuje koliko vlasti u Srbiji misle da su građani spremni da progutaju sve što im serviraju preko medija, da se navodno zalažu za smanjenje administracija, a sve rade da ta administracija bude sve brojnija. Ako bismo uporedili brojke od pre devet godina, to je gotovo neuporedivo. Ne možemo da kažemo da je administracija duplo povećana, nego danas je država u stvari najveći poslodavac, i nije problem da ona bude veliki poslodavac, ali je veoma važno da ima i privredu koja može da izdržava takvu administraciju. Nažalost, mi nismo u toj situaciji. Trebalo bi ozbiljno time da se pozabavimo, ali se niko od odgovornih time ne bavi. Apsolutno svaka laž može da prođe zato što je sve u rukama vlasti. Mediji su, naravno, u službi vladajuće nomenklature. Mislimo tu, naravno, i na elektronske medije, pogotovu na one sa nacionalnom frekvencijom. Ima onih koji u unutrašnjosti vode jednu ozbiljniju uređivačku politiku i bave se krucijalnim stvarima. Ali oni koji imaju najveću odgovornost izgleda da se utrkuju ko će više da zamrači ovaj prostor informativni, i ko će više da građane prevari ili dovede u zabludu. Ili kako da im što više ogade sve što se zove državno, počevši od državnih institucija, preko politike, demokratije, i svega ostalog, kako bi narod na neki način uvukli u jednu potpunu apstinenciju. I onda, naravno, mešetarili u tom političkom prostoru onako kako njima najviše odgovara.

Eto, mi smo imali toliko za ovu konferenciju, a spremni smo i da vam odgovorimo na neka pitanja ukoliko ih imate. Nema pitanja. Mnogo vam hvala što ste došli.