Srbija matirana država

Vladan Jeremić: Dame i gospodo, predstavnici medija. Dve teme su ovih dana privlačile izuzetnu pažnju javnosti. To je Predlog izmena i dopuna zakona o javnom informisanju, i boravak misije MMF-a, i razgovori koji su vođeni s predstavnocima Vlade Republike Srbije.

Na današnjoj konferenciji za medije još prisustvuju moje kolege narodni poslanici, Moma Marković i Bojan Mladenović. Mi ćemo malo više pažnje posvetiti upravo ovoj drugoj temi, zapravo razgovorima koji su proteklih nedelju dana vođeni između MMF-a, i predstavnika Vlade Republike Srbije.

Kada je reč o uvođenju medijskog mraka u Srbiji, vama je stav Srpske radikalne stranke poznat, a kao što rekoh danas ćemo najviše pažnje posvetiti ovim takozvanim sudbonosnim pregovorima koje su vodili MMF i Vlada Repuiblike Srbije. Ono što je stav Srpske radikalne stranke i o čemu želimo da obavestimo javnost jeste da realizacijom ovog najnovijeg kreditnog aranžmana sa MMF-om, Srbija će u pravom smislu te reči postati matirana država. Suština, neodrživosti ekonomske politike koju sprovodi kabinet Mirka Cvetkovića, zapravo leži u činjenici da je urušavanjem domaćeg bankarskog sektora ulaskom takozvanih stranih i jakih igrača, tu pre svega mislimo na austrijske banke, započeo i omiljeni koncept MMF-a, a to je restruktivna monetarna i fiskalna politika u kombinaciji sa politikom deviznog kursa kao nominalnog sidra.

Javnost treba da zna da su razgovori MMF-a i Vlade Republike Srbije predstavljali zapravo samo nastavak političkog uslovljavanja i finansijske zavisnosti države Srbije od zapadnog kapitala. U klasičnom stend-baj aranžmanu kakav je upravo ovaj najnoviji realno je povući do 300 odsto od kvote koja je određena prema privrednom potencijalu jedne zemlje, dok za Srbiju ovih odobrenih skoro tri milijade evra predstavlja ekvivlent za 560 odsto. O čemu se zapravo ovde radi? Svima je poznata činjenica da ekonomija ne zna za kategoriju ljubavi. Pogotovo ako se ima u vidu da je budžetski deficit premašio onih projektovanih 3 odsto BDP-a, da je smanjenje javne potrošnje bez ozbiljnijih socijalnih nemira praktično nemoguće, da država ima negativan rejting za strane investicije, da je sunovrat industrijske proizvodnje nastavljen, mi u Srpskoj radikalnoj stranci onda sasvim opravdamo postavljamo pitanje da li je režimu nametnut neki uslov koji je javnosti nepoznat, a sve zarad realizacije celokupnog kreditnog aranžmana koji kao što znate treba da bude realizovan do 2001. godine. Ne želim ovom prilikom da budem zlonameran, ali ću samo podsetiti na činjenicu da je taj isti spasitelj MMF 9. maja ove godine, kada je inače i Dan Evrope u svoje članstvo primio samozvanu državu Kososvo.

Dame i gospodo novinari, ekonomski problemi države su strukturne prirode a politika visokih kamata i precenjenog dinara koju Vlada vodi upravo po nalogu MMF-a prouzrokovaće prema zvaničnim i stručnim analizama da ukupan spoljni dug države u naredne dve godine dostigne nivo od 90 posto BDP-a, što će državu zvanično uvući u stanje permanentne ekonomske krize. Ako se zna da je industrijska proizvodnja niža čak i u poređenju sa 1998. godinom a da se monetaristi Srbije čvrsto i uporno drže nerealnog kursa dinara, ne treba da čudi podatak da je Srbija u proteklih 8 godina zabeležila zbirnu vrednost uvoza od čak neverovatnoh 105 milijardi dolara. Zahvaljujući pod znacima navoda upravo takvoj policiji deviznog kursa i navodno nominalnog rasta plata građani su naravno pohrlili ka poslovnim bankama o kojima sam govorio na početku, da bi ostvarili svoje snove i na taj način je samo počelo ovo kontinuirano i progresivno zaduživanje i stanovništva i privrede koje je rezultiralo s više od 30 milijardi dolara spoljnog duga, koliki je ustvari u ovom momentu spoljni dug države Srbije. Samim tim je i država suočena i ako je ministarka finansija Diana Dragutinović to neuverljivo i pokušala da demantuje s prihvatanjem otplate ukupnog duga, znači privatnog baš kao što je to bio slučaj 1983. godine sa Saveznom Vladom Milke Planinc. Dakle, ono što je više nego izvesno da će aktuelna eknomska priča nastaviti u istom smeru, dakle rast kredita , uvoza, deficita tekućeg bilansa, opšte zaduženosti uz već pominjanu fiskalnu i monetarnu politiku. Dražava je postala zavisnik u pravom smislu te reči od zapadnog kapitala. Mi smo nekoliko puta ukazivali da je liberalizacija sponjnotrgovinskog poslivanja odnosno spoljnotrgovinskih tokova koje je dodatno osnaženo onom ekonomski neopravdanom odlukom o jednostranoj primeni SSP-a, i prouzrokovala trenutno nerešiv problem srpskoj ekonomiji a to je deficit u tekućem delu platnog bilansa i veliko je pitanje šta će u republičkom parlamentu biti predstavljeno kroz novi rebalans budžeta koji prema nekim našim procenama treba da nas čekuje za otprilike mesec, mesec ipo dana. Jedan od navećih problema biće svakakao isplata penzija. Trćina ukupnog poreskog opterećenja privrede i radno sposobnog stanovništva odlazi na isplatu penzionerima. Očigledno je da Vlada nema rešenje za ispunjenje ovog nerealnog i ekonomski neutemeljenog predizbornog obećanja.

Srpska radikalna stranka predlaže nekoliko načina da se ovaj priblem prevaziđe. Jedan od tih načina bi mogao da bude i dokapitalizacija penzionog fonda državnom imovinom. Poznato je da odnos zaposlenih na osnovu kojih se plaćaju doprinosi i broja penzionera za koji se smatra da može da obezbedi dugoročnu održivost penzionog sistema – tri; dok je u Srbiji, zemlji sa negativnim natalitetom, nešto ispod jedan. Dakle neophodno je najpre utvrditi odgovornost za nenamensko trošenje prihoda na osnovu doprinosa, a do tog nekog adekvatnog penzionog sistema u Srbiji moglo bi recimo doći i formiranjem i pravilnim koncipiranjem penzionog fonda kao dopune sistemu tekućeg usklađivanja, odnosno kao prelazni period takozvanog drugog stuba koji je očigledno neophodan.

Želim, takođe, dame i gospodo novinari, da istaknem stav Srpske radikalne stranke da je u Srbiji prekopotrebna i bolje rečeno neophdna reforma i poreske i monetarne politike jer bankarski sistem je u potpunosti prepušten strancima, koji naplaćuju najveće kamatne marže a pritom plaća najniži efektivni porez na dobit u Evropi što predstavlja ogroman teret kako za građane tako i za privredu Srbije. Srpska radiklana stranka predlaže da jedna od prvih mera za potpunu dopunu i onako praznog budžeta bude recimo uvođenje dodatnog poreza za banke kroz limitiranje kamatne stope koje naplaćuje klijentima.

Kada je o poreskom sistemu reč, priznaće čak i oni koji nisu ekonomisti prilično je nerazumljiv i očito nije kompatabilan sa ekonomskom situacijom u kojoj se nalazi privreda Srbije. I mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da bi u cilju pojednostavljenja i povećanja konkurentnosti trebalo implementirati sistem jedinstvene poreske stope takozvani flet-rejt, koji je zastupljen u Rusiji i Slovačkoj a koji predstavlja jedan progresivni i globalni PDG sistem sa relativno jedinstvenom poreskom stopom, za prihode iznad neoporezivog cenzusa. Stav stručnjka i ekonomskog saveta Srpske radikalne stranke je da bi primenom jednog ovakvog sistema značajno bio smanjen broj poreskih utaja, fiskalni prihodi bi bili uvećani a sve bi to privuklo i pažnju potencijalnih stranih investitora. Ističem takođe ono što je jako značajno, da bi posebnom zakonskom regulativom trebalo definisati način oporezivanja onih koji su bogastvo stekli u proteklih petnaestk godina, između ostalog i tokom kriminalizovanog prvatizacionog procesa ili pak povlašćeni monopolski položaj na srpskom tržištu kakav recimo ima Delta kompanija, koja da podsetim ima prema sopstvenom priznanju godišnji profit od 3 milijarde evra, a to je upravo onoliko koliko i iznosi aranžman sa MMF-om. Takođe očekujemo i smatramo da bi reformu poreskog sistema trebalo da zaista obave kompetentni ljudi koji će uvažiti sve relevantne makroekonomske pokazatelje a ne neki asistenti Džefrija Saksa koji je kao pod znacima navoda reformator koji je praktično upropastio rusku privredu u vreme vladavine Borisa Jeljcina. I na kraju, ne mogu a da ne pomenem dežurnog krutičara i guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića koji se vratio s godišnjeg odmora iz Sjedinjenih Američkih Država. Njegovo hvalisanje rastom deviznih rezervi je licemerno i paradoksalno imajući u vidu rastući spoljnotrgovinski deficit, ogroman budžetski manjak, pad industriske proizvodnje i ogromnu prezaduženost zemlje. Srpska radikalna stranka već duže vreme čeka odgovor na pitanje koje je postavila Jelašiću – kakvu to korist ima privreda i građani Srbije od tih 9 milijardi evra koliko trenutno iznose rezerve Narodne banke Srbije. O čemu se zapravo radi? Reč je o jednoj virtuelno ekonmskoj projekciji kojoj se pokušva prenebegnuti činjenica da su u strukturi tih deviznih rezervi najviše zastupljene hartije od vrednosti, da se novac praktično nalazi u zemljama zapadne Evrope, i Amerike. Takođe ćemo ponovo postviti pitanje gde je utrošeno odnosno ko je kupio od Narodne banke Srbije nekoliko stotina miliona evra kada je pre nekoliko meseci, znate i sami, bezuspešno branjen kurs dinara. I upornim insistiranjem visoke kamatne stope koja trtenutno iznosi 12 odsto, Srpski monetarni tim čini ekonomski neopravdan potez pomažući tako bankarski sektor, ne vodeći pritom računa o građanima Srbije.

Očigledno je da sve ove probleme aktuelni režim u Srbiji ne može, i ne ume ili neće da ih rešava. Ovoga puta nećemo da govorimo o privatizaciji onih 1700 preduzeća u Srbiji, i o podatku da je čak 426 ugovora raskinuto da je postupak likvidacije predviđen za 237 a stečaj za 76 preduzeća. Želim da u ime Srpske radikalne stranke zamolim javnost da dobro razmisli o tome ko je odgovoran što država odnosno građani i privreda ne znaju o tome gde je završilo 2,9 milijardi evra, koliko je prihodovano na osnovu privatizacije tih procesa u Srbiji. Nije li početna stanica u borbi protiv korupcije upravo republička agencija za privatizaciju. Hoće li možda ušteda budžetu biti ukidanje više od 130 raznih agencija, komisija, uprava, službi koje navodno obavljaju državne poslove baš kao i ministarstva. Kakva sudbina čeka javna preduzeća koja još uvek nisu privatizovana, kakva je sudbina zaposlenih u njima reč je o 150 000 ljudi, otprilike.

To su neka pitanja koja su otvorena i koja nas čekuju u skorije vreme, ali je zato činjenica da je Srbija u prvom polugođu ove godine zabeležila spoljnotrgovinski deficit od 2,6 milijardi evra. Činjenica je da je kabinet Mirka Cvetkovića već uvećao cene kontrolisanih proizvoda za 14 odsto i time generisao ukupnu inflaciju. Činjenica je, dame i gospodo, da se u Srbiji iz dana u dan sve teže živi. Jasno je da se radiklano moraju promeniti stvari da bi se spasilo što se spasiti može, ineče Srbiji preti argentinski sindrom.

Ja vam se zahvaljujem, ako imate nekih pitanja stojimo vam na raspolaganju.

Ako nemate – hvala vam.