Marijana Četojević: Kada se priča o makroekonomskim indikatorima i stanju privrede, mora se istaći pre svega da su iskazani podaci neupotrebljivi i da daju pogrešnu, iskrivljenu sliku o dobrom „poslovanju“. Naime, kao baza za sve makroekonomske indikatore uzimane su cene iz 2002. godine. Kada se priča o BDP-u, vlastodršci su bili „ponosni“ na pad od svega 2,9% na kraju 2009. godine. A kada bi se obračunao po cenama iz 2007. godine, taj pad iznosi -4,2%. Dakle, Srbija je ušla u duboku recesiju u toku 2009. godine.
Spoljni dug je u 2001. godini iznosio 11 milijardi dolara, a danas je utrostručen, što je potpuno nemoguće kada znamo da su sva srpska preduzeća prodata, a zemljište trajno pokloljeno tajkunima. Banke u Srbiji više su dobile kredita nego što su isplatile dospelih obaveza po osnovu ranije uzetih kratkoročnih i srednjeročnih kredita, pa je njihov spoljni dug krajem 2009. godine bio za 780 miliona veći nego krajem 2008. godine, kao rezultat kreditnog aranžmana sa MMF-om.Sa druge strane, preduzeća su više isplatila po osnovu servisiranja ranijih dugova nego što su koristila ranije kredite, pa je zbog toga njihov spoljni dug bio za 638 miliona evra manji nego 2008. godine. Ono što je istina, to je da je Srbija u 2008 godini visokozadužena zemlja. Neozbiljne su izjave vlastodržaca, koji kreiraju ekonomsku politiku na lažnim podacima, da je Srbija srednjezadužena zemlja.
Srpska radikalna stranka tvrdi da je Srbija na pragu dužničkog ropstva. Spoljni dug na bazi odnosa dolara i evra sa kraja 2001. godine u odnosu na 2008. godinu povećan je za 96,5%. Ako se to povećanje koriguje indeksom rasta u evrozoni, on je povećan za oko 62%, što znači da je spoljni dug realno veći nego realni rast BDP-a.
Iako NBS tvrdi da je odnos spoljnog rasta i BDP-a iznosio oko 70%, on je sigurno bio znatno veći i od 100%. Lažni podaci i nemogućnost servisiranja duga su deo razloga zbog kojih je guverner Narodne banke Srbije podneo ostavku, na sredini mandata.
Niko ne vodi računa da pri tome u navedene račune nije uključena kamata koje Srbija i njena preduzeća i banke moraju da otplaćuju u narednim godinama.Spoljni dug je po jednom stanovniku iznosio, u 2000. godini, 1.144. dolara, a krajem 2009. godine 4.590 dolara.Traži se hitna strategija otplate javnog duga jer je Srbija na pragu potpunog finansijskog kolapsa.
Ima li dodatnih pitanja? Ako nema, zahvaljujem se što ste prisustvovali konferenciji za štampu Srpske radikalne stranke.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR