Sudije Ustavnog suda krše Ustav

Vjerica Radeta: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka podnela je zahtev za prestanak dužnosti razrešenjem predsednika Ustavnog suda, dr Dragiše Slepčevića, i 11 sudija Ustavnog suda, i to dr Olivere Vučić, Bratislava Đokića, dr Agneš Kartak Odri, Katarine Manojlović-Andrić, magistra Milana Markovića, dr Bose Nenadić, Milana Stanića, dr Dragana Stojanovića, magistra Tomislava Stojkovića, Sabahudina Tahirovića i Predraga Ćetkovića. U skladu s ustavnim ovlašćenjima, ovu inicijativu podenli smo predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Republike, predsedniku Ustavnog suda i predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. Razlog zbog čega smo podneli ovu inicijativu jeste činjenica, zapravo neposredan povod, a dokaz o tome kako radi Ustavni sud i koliko puta su napravili haos u političkom životu Srbije je svakako šira tema, ali neposredan povod za ovu inicijativu jeste stav Ustavnog suda, odnosno ovih 12 sudija, 11 sudija i predsednika, prema Predlogu o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika. Naime, Ustavni sud je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, odnosno trebalo bi da bude, samostalan i nezavisan, ali ovih 12 sudija su pokazali da nisu ni nezavisni ni samostalni, jer kada je bila u toku rasprava o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, poznato je da ove izmene zakona nisu dobile potvrdu u stručnoj i političkoj javnosti. Znamo da je taj zakon proistekao iz izričitog naloga Evropske komisije i Venecijanske komisije, i to po principu uzmi ili ostavi, i na taj način je Tadićev režim i predstavnici režima u Skupštini Srbije, na taj način su i tretirali taj predlog zakona i tim zakonom se potpuno poništava politički život u Srbiji, i poništavaju se političke stranke, suprotno članu 5. Ustava Republike Srbije. U kom smislu? U smislu da je predviđeno da će posle izbora Republička izborna komisija da određuje redosled narodnih poslanika, i da političke partije neće imati nikakvog uticaja na taj redosled. Neće biti bitno da li je neko angažovan u toku izborne kampanje, da li je dobio određen broj glasova, odnosno ne taj neko, nego stranka na delu Srbije gde taj kandidat za poslanika bude aktivan, već će zapravo poslaničke mandate dodeljivati isključivo Republička izborna komisija. Sa druge strane, te takozvane blanko ostavke, kako se obično nazivaju mada taj termin nigde ne postoji, nego postoji obaveza iz člana 102, stav drugi, Ustava Republike Srbije, koji kaže da narodni poslanik može svoj mandat staviti na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran. Ovaj član se krši ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona i suština je da se sve ovo radi da bi posle tih narednih izbora, u stvari već ovi naredni izbori bili potpuno obesmišljeni i više neće biti bitno koliko ko na izborima osvoji mandata, već ko ima koliko para da kupi poslanika. Interesantno je, prema ovom zakonu, da će poslanici moći da se kupuju još u toku izborne kampanje, jer ako se pretpostavi koliko neka stranka može da osvoji mandata, može neko već unapred da nekog poslanika kupi i da on opstruira kampanju političke partije koja se predstavlja na izborima, koja ulaže određena sredstva u izbornu kampanju, pošto je očigledno da se radi o kršenju Ustava Republike Srbije i da će vladajuća većina nekako sklepati tu većinu koja će glasati za ovakav zakon. Dosetili su se da radi alibija za ovu neustavnu radnju angažuju Ustavni sud. Bila je neka nazovijavna rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije 21. aprila 2011. godine i kada smo tada govorili o argumentima zbog čega je neustavan takav predlog zakona, u toku te rasprave predsedavajuća radne grupe koja je radila na izradi tog teksta, a nije radio niko u Srbiji već je taj tekst dobijen od Evropske komisije, Nada Kolundžija, predsedavajuća, govorila je o odluci Ustavnog suda koja se odnosila na Zakon o lokalnim izborima, o odluci koja je doneta 21. aprila 2010. godine. Naravno, odluke Ustavnog suda ne mogu biti izvor prava, a pogotovo ta odluka koju je pominjala gospođa Kolundžija nema nikakve veze sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, i toga dana, u toku te rasprave, Gordana Čomić je, onako slavodobitno, mahala nekim papirom i videli smo da se radilo o saopštenju sa navodno 17. sednice Ustavnog suda koji je stavio van snage član 84. Zakona o izboru narodnih poslanika. I to je simptomatično s obzirom da je pre toga glavna tema u javnosti bio upravo Predlog ovog zakona, da niko nije pomenuo takvu odluku Ustavnog suda. Ovakva odluke je veoma opasna po pravni sistem u Republici Srbiji jer će se ovakvim zakonom legalizovati i pojačati politička korupcija koja je najopasniji vid korupcije koji može da postoji u jednoj državi. Na ovaj način, ovih 11 sudija Ustavnog suda pokazalo je da su se stavili otvoreno na stranu režima i da im nije bitno šta piše u Ustavu ni u zakonu. Te sudije su i birane tako što je 5 sudija izabrao Tadić na predlog Narodne skupštine, 5 Narodna skupština na predlog Borisa Tadića, i 5 Vrhovni kasacioni sud Srbije. Pokazalo se da smo bili u pravu mi iz Srpske radikalne stranke kada smo skretali pažnju da svi ti ljudi koji se predlažu za sudije Ustavnog suda nisu dovoljno kvalitetni, da su pre svega partijski službenici, pokazalo se da smo bili u pravu. Ovih 12 sudija Ustavnog suda su zapravo ovom odlukom jasno pokazali da nemaju moralni integritet, da su najozbiljnije ugrozili instituciju Ustavnog suda, koja bi trebalo da bude jedna od najvažnijih institucija u Republici Srbiji, jer su ga potpuno stavili pod kontrolu Tadićevog režima. To su bili dovoljni razlozi za ovu našu inicijativu jer sve ovo nesporno ukazuje da su sudije čije se razrešenje zahteva zapravo povredile zabranu sukoba interesa, kao i da su trajno izgubile radnu sposobnost za sudije Ustavnog suda, a ovo su predviđeni razlozi u Ustavu kao razlozi za razrešenje sudija. Sudije Ustavnog suda moraju da poseduju specifičnu radnu sposobnost čiji sastavni deo je i dostojanstvo, moralnost, čestitost, posvećenost Ustavu i zakonu i časnom obavljanju te dužnosti. Ove sudije su pogazile sve ove moralne principe i apsolutno su pogazile Ustav Republike Srbije. Smatramo da sve ove institucije kojima smo uputili ovu inicijativu ne bi smele da ostanu slepe i gluve na ovakvu inicijativu jer ako ne bude reakcije na inicijativu za razrešenje ovih 12 sudija Ustavnog suda, onda će u Srbiji nastati anarhija koja je, nažalost, prisutna i sada, a Ustavni sud više neće imati kredibilitet koji mu predviđa Ustav Republike Srbije i za sve to biće odgovoran Tadićev režim. Danas je u Narodnoj skupštini počela javna rasprava o Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti, i o tome želimo da vas informišemo. To je zapravo Predlog zakona o finansiranju političkih stranka koji ima mnogo nelogičnosti, koji ima mnogo odredbi koje su u koliziji, koje uopšte neće moći da se primenjuju. Primedba Srpske radikalne stranke na predlog ovoga zakona odnosi se na način raspodele budžetskih sredstava učesnicima na izborima. Oni predviđaju da se broj glasova koji se uzima kao osnovica za raspodelu sredstava, obračunava tako što se broj glasova do 5 odsto važećih glasova množi sa koeficijentom 1,5, preko 5 posto važećih glasova množi se sa koeficijentom jedan. Ovo može da se tumači i na način da će neko ko ne pređe cenzus dobiti određena sredstva iz budžeta jer ovako smušena odredba može da dovede do mnogo loših posledica u toku same primene. Srpska radikalna stranka je tražila da se budžetska sredstva raspodeljuju isključivo prema broju osvojenih glasova, odnosno broju osvojenih mandata na izborima. I smatramo da je to jedino i ustavno i pravično i da je to zapravo jedini način da sve političke partije budu ravnopravne pred zakonom, bez obzira koje od njih će učestvovati u vlasti posle narednih izbora. Naravno, ima još dosta primedbi na ovaj zakon, između ostalog primedba na to da treba da se predvidi da političke stranke mogu da uzimaju kredite. To će zapravo biti pranje para, tako da će neko da uzme milion dinara kredita od neke banke, da će to da provede kroz papire i na taj način opere, recimo, tri miliona koja će dobiti od nekog tajkuna, koji će, kao što sam rekla, učestvovati u kupovini glasova, u kupovini mandata. Ova dva zakona koja se u Narodnoj skupštini donose i koja će biti doneta po isključivom nalogu Evropske unije, uneće haos u politički život Srbije. Mi smo imali toliko. Da li ima neko pitanje? Ako nema, hvala