Tadićevo priznanje Kosova i Metohije

Boris Aleksić: Dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Današnja tema su najnovija događanja vezana za Kosovo i Metohiju, i ja želim da vam saopštim da je očigledno da je vlast, na čelu sa Borisom Tadićem, spremna da prizna nezavisnost Kosova i Metohije faktičkim putem. Dakle, više nikakve sumnje ne postoje u to. Taj proces će biti realizovan kroz evroatlanske integracije i nekakve pregovore Beograda i Prištine, ali naravno, Tadićev režim u svemu tome, u tom antidržavnom projektu, nije usamljen, ima nesebičnu pomoć novokomponovanih naprednjaka, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, i upravo je njihov zajednički zadatak da nametnu u javnom mnjenju jednu parolu kako Evropska unija, kako evropske integracije, to jest evroatlanske integracije, nemaju ama baš nikakvu alternativu. Postoje, dakle, brojni dokazi šta radi režim Borisa Tadića, da će on faktičkim putem priznati, i polako priznaje, nezavisnost Kosova i Metohije, a ja želim da citiram nekoliko izjava predstavnika vodećih zapadnih zemalja koji jasno govore o tome šta kao zadatak imaju Boris Tadić i njegov marionetski režim. Američki državni sekretar, Hilari Klinton, koja je pozvana u goste Borisu Tadiću, ističe da je važno, kako ona kaže, da Srbi i Kosovari imaju na umu da je zajednički njihov cilj budućnost u Evropskoj uniji i da ta pitanja moraju da rešavaju isključivo sa Vašingtonom i Briselom. A Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su spremne da pomognu i olakšaju dijalog između Beograda i Prištine. Dakle, opet imamo jedan primer kako se Beograd i Priština, to jest Srbija i takozvano Kosovo, stavljaju u ravnopravan položaj kao dve pregovaračke strane. I to je upravo taj proces faktičkog priznanja koji nameću Evropska unija i SAD, preko koga će režim Borisa Tadića priznati, faktičkim putem, nezavisno Kosovo. Slične izjave daje i visoki predstavnik Evropske unije Ketrin Ešton, i ona takođe kaže da su pregovori Srbije i, kako ona navodi, Kosova jedini put napred, kako posle izmene, faktičkog povlačenja rezolucije pred Generalnom skupštinom Organizacije Ujedinjenih nacija, Srbija sad mora da učini još jedan korak dalje i njena je preporuka da se informacije prosleđuju i predsedniku Tadiću i, kako ona kaže, premijeru Tačiju, i na kraju krajeva, da se oni susretnu i dogovore oko svega. Slične izjave daje i okupacioni guverner Srbije Stiven Vordsvort, poznatiji kao Boldrik, koji je ambasador Velike Britanije u Beogradu. On navodi da je svako ignorisanje Evropske unije pogrešan potez, da će Srbija u Evropu, kako on kaže, moći da uđe najranije 2017. godine, a da je nezavisnost Kosova nepovratna. Dakle, i on takođe ističe da posle povlačenja rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Srbija mora da učini sledeći korak na putu integracija u Evropsku uniju, a to su pregovori sa Prištinom. Stav Velike Britanije, kako on ističe, je naravno nepromenjiv. Za njih je Kosovo nezavisno i to je zaista nepovratno. I u jednom delu svojih izjava Stiven Vordsvort hvali Srpsku naprednu stranku, kako je to proevropska stranka i kako njeni potezi idu u tom pravcu, dakle u pravcu evropskih integracija. Ja želim da vas podsetim, kada je u pitanju međunarodno javno pravo, priznanje država ne mora da se obavi samo de jure, ono može da bude i de fakto. Primer za to je poseta predsednika SAD Niksona Kini 1972 godine, iako SAD do tada nisu priznale Narodnu Republiku Kinu. Taj trenutak, ta godina se računa kao godina otkako su SAD i Kina uspostavile diplomatske odnose. Oni su dokument o tome potpisali tek 12. decembra 1978. godine, dakle, šest godina kasnije. Međutim, diplomatski odnosi su počeli normalno da se odvijaju upravo te 1972. godine. To znači da onog trenutka kada se Tadić bude sreo sa Tačijem ili nekim sličnim, pa započnu pregovore o ma kako sitnim pitanjima, to će značiti faktičko priznanje Kosova od strane Srbije. To ne mora Tadić da uradi, može neko drugi u ime Republike Srbije da povuče takav potez, neko ko će predstavljati Republiku Srbiju i ući u pregovore sa šiptarskim separatistima i teroristima na Kosovu i Metohiji, a sve kroz izgovor daljih evroatlanskih integracija. Šta radi Evropska unija Srbiji, imali smo priliku da vidimo kada je njihova vlast na Kosovu, koju su oni uspostavili i koju održavaju preko Euleksa, kada su uništavali imovinu Telekoma Srbija i kada je jedan građanin Srbije preminuo jer nije mogao da pozove hitnu pomoć. Bez Evropske unije i NATO-a, šiptarski separatisti se nikada ne bi odlučili za jedan takav korak, da uništavaju imovinu Telekoma. Dakle, za Evropsku uniju srpski životi nisu važni, Srbi mogu da umiru, oni mogu da nestaju, da ostaju bez teritorije, ali je problem što i režim Borisa Tadića podržava takve postupke. Imamo dalje korake ka faktičkom priznanju Kosova, susret ambasadora SAD u Beogradu, gospođe Vorlik, i Dragana Šutanovca, gde oni takođe govore da su integracije Srbije prema NATO-u veoma važan uslov za prijem u Evropsku uniju i gde Šutanovac ističe kako smo mi u okruženju NATO zemalja i prosto ne možemo da ostanemo pusto ostrvo. Dakle, vlast otvara svoje karte iako je Narodna skupština donela rezoluciju kojom je proglašena vojna neutralnost. Šutanovac, koji je očigledno NATO ministar, Ministarstvo odbrane, to jest jedan sekretarijat NATO-a, očigledno izvršava sva naređenja koja dobije iz Pentagona i na taj način, protizakonito i protivustavno, približava Srbiju zločinačkom NATO-u, NATO-u koji je ubijao naše građane 1999. godine, koji je pre toga ubijao građane Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, i koji se sprema za neke buduće ratove, ratove koji će se voditi očigledno protiv Ruske Federacije. Tu imamo veoma zanimljivu izjavu predsednika Estonije Tomasa Henrika Ilvesa, koji je inače bio poslanik u Evropskom parlamentu, koji je takođe državljanin SAD, a bio je zaposlen u radio “Slobodna Evropa”, obavljao odgovorne dužnosti tamo i onda postao predsednik Estonije. On je u septembru pozdravio proširenje kapaciteta NATO-a u Estoniji i naveo da je to veoma važno za buduće operacije te alijanse prema Rusiji. Dakle, stvar je jasna, to je čovek koji je bio dugo vremena funkcioner u Evropskoj uniji, koji je američki državljanin i, dakle, nema više nikakve sumnje kakva će strategija NATO-a da bude. Kada su u pitanju Kosovo i Metohija, vlast je krenula putem bez povratka, a to je faktičko priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Takvo postupanje vlasti je protivustavno i mi zahtevamo od režima Borisa Tadića da na prvo mesto stavi Ustav i interese građana Republike Srbije, a da prestane da laže i obmanjuje srpsku javnost i srpske građane obećanjima o Evropskoj uniji, u kojžua ćemo ko zna kada stići, i pri tom da se odriče teritorije bez koje država ne može da postoji. To nije privatna imovina Borisa Tadića, to nije privatna imovina Dragana Šutanovca. Ako žele, neka daju svoje stanove, svoje vile Evropskoj uniji i NATO-u, a Srbiju neka ostave na miru. Ja vam se zahvaljujem. Da li ima nekih pitanja?

Novinar: Kada je reč o Kosovu i Metohiji, dosta je aktuelno ustoličenje patrijarha Irineja u Pećkoj patrijaršiji, pa me interesuje kakav je vaš stav o tome. Spominje se mogućnost i nekih neželjenih događaja. Možete li nam nešto reći o tome?

Boris Aleksić: Pa, naš stav je jasan, a to je da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije i tako će uvek ostati. Naravno, patrijarh treba da bude ustoličen u Pećkoj patrijaršiji, ali vi i sami znate kakve sve zahteve moraju da pišu i kome da bi zvaničnici Srbije, pa i zvaničnici Srpske pravoslavne crkve, posetili okupirano Kosovo. Dakle, oni moraju direktno da se obraćaju šiptarskim separatističkim vlastima. Međutim, u planovima zapadnih sila postoji mogućnost da se srpski manastiri tretiraju kao eksteritorijalna zona. Dakle, da oni budu zona u kojoj će srpski monasi i sveštenici služiti liturgiju i živeti na jedan normalan način, koji će donekle ograničavati vlast tog nezavisnog Kosova. Dakle, Zapad je spreman da prihvate takve poteze, ali nažalost to ne znači da se proces odvajanja Kosova od Srbije zaustavlja. Nažalost, to ne znači to, jer ja sam rekao da očigledno republička vlada ide ka faktičkom priznanju Kosova i Metohije, i da su ovakvi potezi, kakvi i treba da budu, kao što je ustoličenje patrijarha, nažalost, samo simboličke prirode. Što se tiče eventualnih incidenata, kada imate posla sa narkodilerima i teroristima, a između ostalog, tamo su i teroristi sa zvanične savezne poternice SAD, kao što je Halid Šejk Muhamed optužen za organizaciju 11. septembra, onda možete sve najgore da očekujete od njih.

Novinar: A kada je reč o zdravlju predsednika Srpske radikalne stranke koji se nalazi u Haškom tribunalu, da li imate nekih novih informacija?

Boris Aleksić: Što se tiče njegovog zdravstvenog stanja, ono je i dalje ozbiljno. Kao što znate, nad njim je 17. septembra izvršen zahvat metodom elektrokonverzije. Reč je o elektrošokovima, putem kojih doktori pokušavaju da srce vrate u normalni sinusni ritam, a upravo zbog aritmije. Njegovo zdravstveno stanje je veoma ozbiljno i mi apelujemo na javnost i na sve da reaguju kako bi se zatvorski lekari prinudili da poštuju osnovna načela medicinske etike i medicinske prakse u tretmanu pritvorenika koji su bolesni. Kao što znate, Vojislava Šešelja oni tretiraju kao svakog drugog pritvorenika, ali naravno, tako loša praksa zatvorskih lekara prema Šešelju nije usamljen primer. Znamo da je 16 Srba umrlo u Haškom tribunalu, ili od posledica boravka u Haškom tribunalu. Imate li još pitanja?

Novinar: Pitao bih vas još nešto o ovim krivičnim prijava koje su podnete Republičkom javnom tužilaštvu protiv odgovornih za malverzacije prilikom privatizacija kompanije „Novosti“ i „Luke Beograd“. Interesuje me kakva je sad procedura, da li nešto znate o tome, da li će možda još protiv nekoga biti podnete prijave?

Boris Aleksić: Za sada je situacija takva da je protiv velikog broja lica podneta krivična prijava. Krivična dela za koja su oni osumnjičeni su veoma ozbiljna i tužilaštvo bi moralo da započne istragu. Da li će tužilaštvo ćutati ili neće, ostaje da se vidi. Kao što znate i sami, prioritet naše vlasti, pa i tužilaštva, jeste ispunjavanje zahteva, pre svega, Haškog tribunala. Vidite i sami koliko se vlast zabrinula nakon kritika Serža Bramerca vezanih za rad tužilaštva i specijalnog odeljenja suda. Zato ostaje da se vidi šta će se dešavati. Još uvek nemamo povratnu informaciju u vezi s tim. Da li ima još nekih pitanja? Ukoliko nema, ja vam se zahvaljujem.