U Srebrenici nije bilo genocida

Vladan Jeremić: Dame i gospodo predstavnici sredstava javnog informisanja, dobro došli na redovnu konferenciju za medije Srpske radikalne stranke. Na današnjoj konferenciji, odnosno druženju sa vama, prisustvuju kolege narodni poslanici, zamenik šefa poslaničke grupe gospodin Aleksandar Martinović, gospođica Marina Toman, Momir Marković i Radiša Ilić. Naravno, kao što ste mogli da primetite u pozivu za današnju konferenciju, osnovna tema o kojoj će biti reči jeste najavljena rezolucija, odnosno donošenje odluke snage rezolucije o Srebrenici, i o tome će vas nešto više informisati gospodin Martinović. Izvolite.

Aleksandar Martinović: Dame i gospodo novinari, tema koja je ovih dana zaokulja pažnju srpske javnosti jeste predlog predsednika republike Borisa Tadića da Narodna skupština Republike Srbije izglasa rezoluciju kojom se osuđuje navodni genocid u Srebrenici. Za Srpsku radikalnu stranku je takav predlog potpuno neprihvatljiv. Prvo, skandalozno je da Boris Tadić kao predsednik Republike, kao neko ko predstavlja izvršnu vlast u Srbiji, kaže da će Narodna skupština da uradi ovo ili ono. Boris Tadić to ne može da kaže zato što to zabranjuje Ustav Republike Srbije, dakle Borist Tadić ne može da naređuje Narodnoj skupštini i on ne može da zna unapred da li će Narodna skupština nešto da donese i da izglasa ili neće da izglasa. Naravno, ono što je mnogo važnije jeste sadržaj predloga ove rezolucije. Prvo, neprihvatljivo je da se narodni poslanici obaveštavaju o predlogu rezoplucije iz medija, da se obaveštavaju putem izjava predsednika Republike ili putem usputnih izjava predsednice Narodne skupštine o tome šta će Narodna skupština da radi povodom predloga rezolucije. Osnovno pitanje koje je za Srpsku radikalnu stranku važno, ali koje je važno i za državu Srbiju kao subjekta međunarodnog prava, jeste ko će da odgovara za zločin protiv mira, za činjenicu da su pojedini centri moći učinili sve da razbiju bivšu Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, da naoružavaju paravojne formacije koje su bile potpuno neustavne i nelegalne u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, ko će da odgovara zato što zapadne sile nisu poštovale Povelju Ujedinjenih nacija koja je garantovala suverenitet i teritorijalni integritet bivše Jugoslavije, ko će da odgovara za to što je došlo do potpuno do protivpravnog priznanja nezavisnosti Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a onda je to nelegalno priznanje tih bivših jugoslovenskih republika za samostalne države, praktično predstavljalo uvod u krvavi građanski rat. Neprihvatljivo je da Narodna skupština glasa i podrži rezoluciju u kojoj piše da je u Srebrenici izvršen genocid. Srpska radikalna stranka se zalaže za to da država Srbija ispita sve činjenice i okolnosti vezane za dešavanje u Srebrenici u julu mesecu 1995. godine. Ne možemo apriori da kažemo - tamo se desilo ovo ili ono, neprihvatljivo je da kažemo, znate tamo je ubijeno 7 000 muslimana, i njihova imena se nađu na onom spornom kompleksu u potočarima, pa se posle ispostavi da navodno mrtvi ljudi žive u Tuzli, u Sarajevu, da galsaju na izborima u Bosni i Hercegovini. To je za nas potpuno neprihvatljivo. Dakle, hajde da utvrdimo sve činjenice i okolnosti, šta se dešavalo u Srebrenici tih julskih dana 1995. godine, neka onda pravosudni organi Republike Srbije, neka pravosudni organi drugih država u redovnom sudskom postupku kažu da li je neko kriv. Mi smo ovih dana čuli od predstavnika režima da baš Narodna skupština Republike Srbije treba da osudi navodni genocid u Srebrenici, zato što je on navodno počinjen u ime srpskog naroda. Prvo, nijedan zločin nije počinjen u ime bilo kog naroda. Svaki zločin predstavlja krivično delo. Pa, valjda je osnovna civilizacijska tekovina da je krivična odgovornost induvidualna. Sigurno je da je u ratovima na prostorima bivše Jugosalvije bilo usijanih glava, na svim zaraćenim stranama. I sigurno da ih je bilo i u okviru srpskog naroda, ali nijedan zločin nije počinjen u ime naroda. Svaki zločin je individualan, i Srpsak radikalna stranka se zalaže za to da se svaki zločin kazni. Ali znate ko kažnjava, sudovi. Ne kažnjava Narodna skupština i ne može Narodna skupština paušalno da kaže - mi sad osuđujemo zločin genocida, a genocida u stvari tamo nije ni bilo. Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o suzbijanju i sprečavanju zločina genocida, da bi postojao zločin genocida, morate da imate gonocodnu nameru. Morate da nekog lišite života sa ciljem da istrebite jednu etničku ili versku grupu. Nismo čuli, i ne postoji nijedan podatak da u Srebrenici, što se tiče muslimanskih žrtava, ima leševa žene i dece. Valjad bi moralo da ih bude, ako je neko imao genocidnu nameru. Kad nekog hoćete da istrebite, onda ubijate bez razlike i stare i mlade, i muškarce i žene, i onda nema razlike. Kako je moguće da nema nijednog leša ženskog pola, da nema leša nijednog deteta? A onda kažete - ali desio se genocid. Nije se desio genocid. Neko mora da utvrdi šta se stvarno desilo. To još uvek nije utvrđeno. Neprihvatljivo je da Narodna skupština Republike Srbije, prihvati kao tačnu brojku od 7 do 8000 hiljada ubijenoh muslimana kada upravo zapadni eksperti tvrde da taj broj apsolutno nije realan. Ima mnogo toga što prethodno Republika Srbija, što prethodno međunarodna zajednica treba da utvrdi, pa tek onda da se proglašava odgovornost za ono što se desilo u Srebrenici ili Bratuncu, ili bilo gde na prostorina bivše Jugoslavije. Otkud pravo Borisu Tadiću, otkud pravo vladajućoj koaliciji u Srbiji, pre svega tu mislim na Demokratsku stranku, da izolovano posmatra nešto što se desilo samo na jednom delu Bosne i Hercegovine? U Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj, buktao je građanski rat. Neprihvatljivo je da se jedan incident izdvoji iz čitavog mora sličnih slučajeva i da se on izolovano posmatra, mi smo protiv toga, i nemoguće je da Narodna skupština Republike Srbije kaže – jeste desio se zločin genocida u Srebrenici, pa znate šta to znači, to znači da su Srbi genocidan narod, ja vas podsećam na odluku Međunarodnog suda pravde povodom tužbe Bosne i Hercegovine, gde je utvrđeno da Republika Srbija nije odgovorna za bilo šta što se dešavalo u Srebrenici, dakle to ne kaže Srpska radikalna stranka, to kaže Međunarodni sud pravde. Srbija nije odgovorna za dešavanja u Srebrenici, ako nismo odogovorni po odluci Međunarodnog suda pravde, a zašto mi da se izjašnjavamo o Srebrenici ili nekim sličnim slučajevima? I kako to da sad muslimanske žrtve više bole nego srpske žrtve? Ako se desilo nešto u Srebrenici, pa zar se nešto slično nije dešavalo u Krajini, zar se nešto slično nije dešavalo sa srpskim narodom u raznim krajevima Bosne i Hercegovine, i zar se mnogo toga, čak i težeg, nije dešavalo i dan-danas se dešava na Kosovu i Metohiji? Zašto bi Narodna skupština Republike Srbije izolovano posmatrala samo jedan slučaj u jednom periodu građanskog rata, u jednom delu Bosne i Hercegovine? Dakle, za nas je čitava ova ideja potpuno neprihvatljiva. Ona očigledno dolazi iz inostranstva, očigledno je naručeno da Republika Srbija treba da prizna da ima narod koji je genocidan i da smo mi ti koji smo izvršili genocid u Bosni i Hercegovini, što bi praktično bilo priznanje da smo odgovorni za rat u Bosni i Hercegovini. Pa, to je ono što treba srpskim neprijateljima, da se celokupan teret krivice za sve zlo što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije svali na leđa samo jedne strane. Na leđa Republike Srbije i na leđa srpskog naroda, i da onda više niko živi ni za šta ne bude odogovoran. Sad kad slušate predstavnike režima, kad slušate pojedine predstavnike međunarodne zajednice, za rat u bivšoj Jugoslaviji odgovorno je isključivo takozvano srpsko rukovodstvo na čelu sa Slobodanom Miloševićem. Nije odgovoran ni Milan Kučan zato što je naređivao da se puca u leđa golorukim i golobradim vojnicima JNA, nije odogvoran Franjo Tuđman koji je organizovao još devedesete godine paravojne formacije HDZ-a, koje je naoružavao preko Austrije, Mađarske, Nemačke, nije odgovoran za to što je pobio na desetine hiljada Srba u akcijama poput „Bljeska“ i „Oluje“ i proterao nekoliko stotina hiljada Srba. Nije odogovoran Alija Izetbegović iako je u Sarajevu u periodu 1992-1995. postojalo oko stotinu privatnih zatvora za Srbe, nisu odogovorni ni njegovi potčinjeni za zločine u Dretelju, Konjicu, u raznim delovima Bosne i Hercegovine, nisu odogovorni ni vođe šiptarskog separatističkog pokreta za zločine koji su počinjeni nad Srbima od 1998, pa nažalost do danas. Niko ni za šta nije odgovoran sem Srbije. To je istorijski netačno i to je za Srpsku radikalnu stranku neprihvatljivo, dakle hajde da trezveno, racionalno, na osnovu činjenica, na osnovu argumenata najpre utvrdimo šta se to zaista dešavalo u Srebrenici ili u nekim drugim delovima bivše Jugoslavije gde je buktao rat, pa tek na osnovu činjenica da vidimo ko je za nešto odogovoran. Znate, mnogo je nepoznanica oko Srebrenice, najlakše je sada izglasati jednu rezoluciju kojom se kaže – da, vi Srbi, vi ste odogovorni za genocid u Srebrenici – a šta ćemo sa odgovornošću, recimo, Francuske obaveštajne službe? Pa, javna je tajna da su mnogi pripadnici tog famoznog Desetog diverzantskog odreda u vojsci Republike Srpske bili pripadnici francuske ili nekih drugih obaveštajnih službi, kako to da u Desetom diverzantskom odredu vojske Republike Srpske imate vojnike koji su Slovenci, koji su Hrvati, koji su Francuzi, i tako dalje? Šta je sa odogovornošću holandskog bataljona? Šta je sa odovornošću onih koji su Srebrenicu devedeset treće godine proglasili zaštićenom zonom, pa posle dozvoljavali da ta navodno zaštićena zona bude potpuno ispunjena muslimanskim formacijama, puna oružja, i da se iz Srebrenice, Žepe, Goražda, koji su proglašeni zaštićenim zonama, dejstvuje po položajima ne smao vojske republike Srpske, setite se, iz Srebrenice su kretali buljuci muslimanskih koljača koji su ubijali Srbe u Bratuncu, Skelanima, Kravici, i tako dalje. Dakle, to su sve činjenice, hajde onda da utvrdimo sve činjenice, sve što se dešavalo tamo, pa na bazi činjenica neka pravosudni organi, ne Narodna skupština, nego pravosudni organi, sudovi Republike Srbije, neka odmere pravičnu kaznu za svakoga ko je eventualno prekršio neki domaći ili neki međunarodni zakon, a paušalno osuđivati bilo šta, i to od strane Narodne skupštine, nenadležnog organa, to je za Srpsku radikalnu stranku potpuno neprihvatljivo. Naravno, za nas je i neprihvatljiva najava koja dolazi od pojedinih predstavnika režima, da Srbija treba da odustane od tužbe koju je podnela Međunarodnom sudu pravde protiv Republike Hrvatske. Prvo, skandalozno je da je srpska tužba protiv Hrvatske podneta 10 godina nakon što su Hrvati podneli tužbu protiv Srbije, i izgleda da se Boris Tadić opredelio za podnošenje tužbe tek onda kada mu je bilo potpuno jasno da Hrvati ne žele da odustanu od tužbe, inače ne bi čekao 10 godina da to učini. I šta se onda dešava 31. decembra 2009. godine? Srbija na jedvite jade podnese tužbu, odnosno kontratužbu protiv Hrvatske, i nije prošlo dva-tri dana, predstavnici režima već kukaju kako, eto, možda bi bilo bolje da odustanemo od tužbe. A zašto da odustanemo? Zbog stotina hiljada proteranih Srba iz Republike Srpske Krajine, zbog hiljada ubijenih Srba, zbog činjenice da su mnogi Srbi u Hrvatskoj pokatoličeni od 1991. godine pa do danas? Jeste li gledali pre neki dan emisiju na Hrvatskoj televiziji, jeste li videli kako se zove majka Ive Josipovića – Milica, jeste li videli kako se zove njegov protivkandidat za predsednika Hrvatske – Milan? Pa, šta vam to govori? Pa, to govori o tome da su Srbi, ono što su doživljavali u Hrvatskoj tokom devedesetih godina, isto to i, naravno, mnogo gore doživljavali u periodu od 1941. do1945. godine. Pa, neko mora da bude odgovoran za te zločine, mora da bude odogovorna država Hrvatska, koja je nastala na genocidu nad Srbima, mora jedanput da preuzme ne samo istorijsku, ne samo političku, pravnu odgovornost za zločine koji su počionjeni nad Srpskim narodom i Srbija ni u kom slučaju ne bi smela da odustane od tužbe protiv Hrvatske. Ne može stabilnost na Blakanu da uvek bude uslovljavana time da Srbija gazi svoje nacionalne interese, ne može, jer moramo da budemo svesni svega onoga što se dešavalo sa srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini i u Hrvatskoj, i da se jedanput prekine sa tom praksom da su Srbi večiti krivci, hajde da se dokaže odgovornost još nekoga za ono što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije. Srpska tužba protiv Hrvatske je apsolutno utemeljena i u pravnom, i u istorijskom i u političkom smislu, i ta tužba je najbolji dokaz ko je u stvari odgovoran za zločin protiv mira koji se desio još devedeset prve godine, i ko je odogovoran za sve zločine koji su kasnije usledili. Najveći zločin, zločin koji je apsolutno zabranjen Poveljom Ujedinjenih nacija, jeste zločin protiv mira, taj zločin se najpre desio u režiji Sjedinjenih Američkih Država, u režiji Nemačke, u režiji Vatikana i NATO-a. Onda je to predstavljalo uvod za sve drugo što se dešavalo i što se, nažalost, na Kosovu i Metohiji dan-danas dešava, dakle situacija uopšte nije tako jednostavna kao što predstavnici režima pokušavaju da nam predstave. Srpska radikalna stranka će biti protiv te rezolucije ako ona dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Dakle, ne smatramo da je u Srebrenici bilo genocida i insistiramo da država Srbija, ako ne već međunarodno zajednica, utvrdi sve činjenice i okolnosti vezane za dešavanje u Srebrenici, i 1995. godine, ali i 1992. i 1993. godine, kada su nad srpskim narodom u okolini Srebrenice i Bratunca zaista počinjeni stravični zločini. Mi smo za ovu konferenciju imali toliko. Ako vi eventualno imate nekih pitanja, izvolite.

Novinar: Prema poslednjim najavama, pred Skupštinom bi trebalo da se nađe jedna rezolucija o zločinu o Srebrenici, a druga o osudi zločina nad Srbima. Kakav je vaš stav po pitanju te druge rezolucije?

Aleksandar Martinović: Nije sporno da Narodna skupština treba da se izjasni o zločinima koji su se dešavali nad srpskim narodom, ali ono što je prevara, to je da će podnošenjem dve rezolucije u Narodnoj skupštini zločini nad Srbima biti relativizovani i onda će i Hrvati, i muslimani i međunarodna zajednica moći da kažu – pa jeste, dešavali su se zločini nad Srbima, ali su bogami, i Srbi ubijali Hrvate, muslimane, i tako dalje. I otprilike tu smo negde, nema pravog krivca. S druge strane, rezolucija koja se odnosi na Srebrenicu, ona ne kaže desio se zločin, nego desio se zločin genocida, to je jedno od najtežih mogućih krivičnih dela. Ako je Međunarodni sud pravde rekao da Srbija nije odgovorna za to što se dešavalo u Srebrenici, a ko je onda Narodna skupšina da kaže – ne, mi smo odgovorni. Nismo odgovorni. Prvo, mi još uvek ne znamo šta se u Srebrenici dešavalo, koliki je stvarni broj muslimanskih žrtava, ne znamo pod kojim okolnostima su muslimanski vojnici koji su poginuli u raznim krajevima Bosne i Hercegovine naknadno dovoženi u Srebrenicu i onda prikazivani kao civilne žrtve Vojske Republike Srpske, a to se dešavalo, mi ne znamo pod kojim okolnostima je neko mogao da bude upisan, odnosno njegovo ime u tom memorijalnom centru u Potočarima, a posle dve-tri godine taj čovek živ i zdrav, pronađen u Sarajevu, Tuzli, u Mostaru ili negde u Nemačkoj ili u Sjedinjenim Američkim Državama, ili posle glasao na izborima koji su se održavali u Bosni i Hercegovini. Mnogo je nepoznanica vezanih za Srebrenicu. Dakle, hajde najpre da utvrdimo sve šta se tamo dešavalo, ko je odgovoran za ono što se dešavalo u Srebrenici od 1992. do 1995. godine, a ne samo izolovano posmatrati tih nekoliko julskih dana dana 1995. godine, pa kad utvrdimo sve činjenice i okolnosti, e pa onda neka sudovi kažnjavaju one koji su krivi. Ali da to radi Narodna skupština paušalno bez osnova, da optuži ceo srpski narod da je kriv za genocid u Srebrenici, to je za Srpsku radikalnu stranku zaista potpuno neprihvatljivo.

Novinar: A hoćete li podržati tu drugu rezoluciju ukoliko se nađe u Skupštini?

Aleksandar Martinović: Pa, prvo mi moramo da vidimo šta u tim rezolucijama piše, dakle, ja sam rekao na početku konferencije - skandalozno je da se narodni poslanici o sadržaju tih rezolucija obaveštavaju iz medija, dakle hajde najpre da vidimo šta tamo piše, kakvi su zaključci, pa ako je to iole prihvatljivo, možemo da razgovaramo da za to glasamo, ali za nas je apsolutno neprihvatljivo da Narodna skupština izglasa da se u Srebrenici desio genocid, i da je za taj genocid kriv srpski narod, Vojska Republike Srpske, general Ratko Mladić ili bilo koji drugi pojedinac iz srpskog naroda. Najpre sve činjenice i okolnosti na sunce, pa kad se utvrdi sve ono što je vezano za dešavanja u Srebrenici, neka pravosudni organi Republike Srbije rade svoj posao za koji su nadležni po Ustavu i zakonu.

Novinar: Aleksandar Vučić je pre sat vremena rekao da će se povući iz politike ukoliko BIA utvrdi da je bio špijun britanske obaveštajne, zanima me vaš komentar pošto je od vas potekla ta priča.

Aleksandar Martinović: Ta izjava je, ja mislim, verodostojna isto koliko je verodostojna izjava njegovog stranačkog šefa Tomislava Nikolića da će se povući iz politike ako Boris Tadić pobedi na izborima za predsednika Republike, ili izjava Tomislava Nikolića da će se povući iz politike ukoliko se proglasi nezavisnost Kosova i Metohije. To su ljudi koji su pokazali da apsolutno ne drže datu reč, da politiku shvataju kao delatnost od danas do sutra, sumnjam da će ta izjava i to obećanje, jedno inače u moru obećanja koje su ta dvojica ljudi dali, da u praksi dovede do nekih praktičnih posledica. Ako imate još neko pitanje, izvolite, ukoliko nemate, hvala vam što ste došli na našu konferenciju.

Marina Toman: Imamo nepotpunu informaciju, dakle, da je Vojislav Šešelj posle jučerašnjeg pojavljivanja u sudnici odveden u izolaciju. Ovo je nepotvrđena informacija koju smo dobili ovog trenutka, više informacija koje budemo dobili saznaćete iz naših saopštenja.

Novinar: A od koga?

Marina Toman: To je nepotpuna i još uvek nepotvrđena informacija. Mogu da kažem samo toliko.