Umesto promena Ustava, nama trebaju izbori na svim nivoima

Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, na Vidovdan, 28. juna, u nedelju u 18 časova, Srpska radikalna stranka na Trgu republike u Beogradu drži veliki protestni miting pod nazivom „Vidovdanska buktinja srpskog radikalizma“.

Na tom mitingu mi, srpski radikali, protestujemo zbog opšteg stanja u Srbiji, srpskim zemljama i srpskom narodu u celini. Mi protestujemo zbog teške ekonomske i socijalne situacije koju aktuelna vlast nije u stanju da razreši, da popravi, da poboljša. Mi protestujemo zbog ogromnog broja nezaposlenih, zbog malih plata i još manjih penzija. Mi protestujemo zbog toga što vlast ništa ne preduzima da zaštiti domaću proizvodnju, posebno domaću poljoprivredu, da postavi carinske barijere kako bi sprečila nelojalnu konkurenciju iz inostranstva. Naš je cilj da domaća proizvodnja bude zaštićena, kako bi oporavila Srbiju, a ne izložena konkurenciji iz razvijenih zemalja, koje svoje proizvođače subvencionišu, dotiraju ogromnim količinama novca.

Mi prostestujemo zbog aktuelnog stanja u pravnim i političkim strukturama države, zbog neozbiljnosti glavnih političkih aktera, koji umesto da rešavaju ekonomske i socijalne probleme, zamajavaju se šupljim pričama o ustavnim promenama. Niti je vreme za ustavne promene, niti su ustavne promene sada neophodne, niti mi možemo sebi dozvoliti takav luksuz da se bavimo ustavnim promenama dok ne rešimo ključne ekonomske i socijalne probleme. Umesto promena Ustava, nama trebaju izbori na svim nivoima, najdalje do kraja godine.

Srpska radikalna stranka izražava i svoj protest zbog stalnih ponižavanja kojima nas izlažu zapadne sile, posebno Sjedinjene Američke Države i Evropska unija. U Briselu se vrši novi pritisak na Srbiju, da popusti po svim pokrenutim pitanjima, da se praktično srpski narod odrekne Zajednice srpskih opština, da se to do kraja formalizuje, da liči na neku nevladinu organizaciju, kako su albanski predstavnici otvoreno definisali. Na srpski narod i na srpske predstavnike vrši se pritisak da se odreknu brane i hidrocentrale „Gazivode“, da se odreknu prava „Telekoma“ na području Kosova i Metohije, da uklone takovani „Park mira“ iz centra Kosovske Mitrovice, kako bi se ondašnji most mogao osposobiti za buduće juriše albanskih terorista na severne delove naseljene Srbima. Čitav niz drugih pitanja, koja se tiču Kosova i Metohije, naravno, i dalje su u bubnju i redovno se rešavaju na srpsku štetu. Srbi po određenom broju pitanja, kao i obično popuste, pa onda dobiju obećanja da će po narednim pitanjima njima biti udovoljeno, a kada dođe do tih narednih pitanja, do njihovog otvaranja, opet se sve isto dešava i uvek su Srbi prevareni, obmanuti, uvek su Srbi nadigrani u tim međunarodnim igrama.

Sa Zapada se i dalje vrši pritisak na Srbiju da okrene leđa Rusiji, da uvede sankcije Rusiji, a najjači pritisak u ovom trenutku tiče se Srebrenice, pritisak prvo na premijera Vučića da ode na komemoraciju u Srebrenicu i da tamo ponizi i sebe i Srbiju. Mi upozoravamo premijera Vučića da u Srebrenicu tog dana ne sme da ide. Mi ne osporavamo da se tamo desio zločin, ali taj zločin sigurno nije genocid i onaj ko tvrdi da je genocid zapravo želi do kraja da napakosti srpskom narodu i da Srbe i Srbiju stavi na zid srama.

Ima nekih koji tvrde da Međunarodni sud pravde u Hagu nije presudio da je Srbija odgovorna za genocid. Međutim, ako je odgovorna Republika Srpska, to je potpuno isto kao da je odgovorna Srbija.

Nažalost, mi u toj sudskoj parnici pred Međunarodnom sudom pravde nismo imali adekvatne zastupnike. Delegaciju Srbije predvodila je jedna hulja, izdajnik, lažov, koji se zvao Radoslav Stojanović i on ništa nije učinio da ospori da se genocid desio. On je samo tvrdio – nije Srbija umešana. Prećutno je prihvatio da je bilo genocida.

Mi imamo mnoštvo dokaza da genocida nije bilo u Srebrenici.

Mi pozivamo prijateljsku Rusiju, pozivamo rusku vladu da uloži veto na predloženu rezoluciju koja zločin u Srebrenici kvalifikuje kao genocid, koja optužuje srpski narod, koja traži da se i u udžbenicima u našim školama to sve proučava kao genocid i da se zabrani dokazivanje da tamo nije bilo genocida. Iako Vlada Srbije to nije uradila, mi pozivamo prijateljsku i bratsku Rusiju da ipak uloži veto, jer joj srpski narod to nikada neće zaboraviti.

Izvolite, imate li vi neko pitanje?

Novinar: Mi imamo pitanje, vezano je za eventualno izručenje, vaše zdravstveno stanje, kakva je tu situacija?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Što se tiče mog zdravstvenog stanja, ja se na njega nikada neću pozivati da bih sprečio izručenje. Ja ću se boriti protiv izručenja isključivo pravnim argumentima i u toku te procedure koja bi eventualno mogla biti vođena, dokazivanjem da su u Hagu meni teško prekršena prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku. To su razlozi zbog kojih vlast u Srbiji ne bi smela da me izruči Haškom tribunalu. Ustavne norme Srbije kojima se garantuje pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku su apsolutne norme. One se ne mogu kršiti pod bilo kakvim obrazloženjem. Kada se neko isporučuje Haškom tribunalu, ako bi slučajno to zaista bio legalan sud, na zakonit način osnovan, podrazumeva se da taj sud mora da poštuje sva ljudska prava, pa i pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. U mom slučaju je više nego dokazano da su mi ta dva prava prekršena i vlast u Srbiji nema pravo da u tome bude saučesnik. Kada bi me, uprkos tome što sam 12 godina tamo bio u pritvoru, bez prvostepene presude, isporučili, oni bi zapravo gazili Ustav Srbije. To je osnovica sa koje ću se ja boriti.

Vi znate da u Hagu ima ljudi koji su mnogo bolesniji od mene. Videli ste kako su namučili Gorana Hadžića. Tek kada su bili sigurni da on definitivno uskoro umire, onda su ga pustili. Još su mu prvi put ograničili boravak kod kuće, a sada ga opet drže pod embargom, ne sme da izađe iz kuće, ne sme da se pojavljuje u javnosti, ne sme da iznosi svoje mišljenje, ne sme ništa.

Novinar: Pa dobro, ali da li vi imate neku povratnu informaciju, s obzirom da je i prijemer juče rekao da nema tih nekih tajnih prepiski sa Hagom, nego poverljivih.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Koja je razlika između poverljive i tajne prepiske?

Novinar: Koja?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Nema nikakve razlike.

Novinar: Pa, da li postoji?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Tajno i poverljivo je isto.

Evo o čemu se redi. Kada je tužilaštvo zahtevalo da se sva dokumenta, koja se tiču odluke o mom eventualnom povratku u Hag, pretvore u javna, jer do sada su bila tajna, o njima se govorilo u medijima, a tužilaštvo nije smelo ništa iz toga da iznosi u javnost, onda je žalbeno veće zatražilo i od Vlade Srbije i od mene da se izjasnimo o tom zahtevu tužilaštva. Ja sam se odmah izjasnio, suprotstavio se i rekao da to i dalje treba da nosi oznaku tajnosti. Vi sada možete pitati iz kojih sam razloga to uradio. Možda samo zato da bih kontrirao. A Vlada Srbije je u svom odgovoru tražila ne samo da to bude tajno, poverljivo (jer kada je nešto poverljivo, dostupno je meni, tužilaštvu i sudskom veću i u ovom slučaju Vladi Srbije i nikome više – to je tajno, odnosno poverljivo), Vlada je tražila da to bude eks parte, dakle da to bude stvar isključivo njene komunikacije sa sudskim većem, da ne znam ni ja i formalno, da ne zna ni tužilac o čemu se radi.

Danas je meni uručena odluka žalbenog veća da se Vladi Srbije produžava rok do 30. juna da se ponovo izjasni o tome. Ovog puta su uzeli kao argument da joj daju novi rok navodnu činjenicu da Vlada na vreme nije bila upoznata sa mojim reagovanjem i reagovanjem tužioca. I u današnjoj odluci se Vladi Srbije dozvoljava da to bude eks parte. Znači, kada se Vlada Srbije do 30. juna ponovo izjasni Haškom tribunalu, ja neću imati pojma šta se dešava u tom izjašnjenju, osim što ću možda preko svojih insajdera, preko moje obaveštajne službe, da dođem do tih podataka. Budite uvereni, čim do toga dođem, da ću vas obavestiti.

Novinar: Zašto je Vlada to tražila? I drugo, vi ste se praktično malo povukli zbog zdravstvenog stanja prethodnih nedelja.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Nisam se ja povukao.

Novinar: Pa nije vas bilo toliko.

Prof. dr Vojislav Šešelj: I kada sam bio u bolesničkoj postelji, ja sam se bavio politikom. Neprekidno sam bio na telefonskoj vezi sa mojim najbližim saradnicima. Oni su mi i dolazili. Razgovarali smo o svemu i u svemu sam učestvovao. A čak sam i nekim novinarima davao izjave, koliko se sećam. Kada mi je bilo teško, ja sam govorio. A svako se može razboleti. Ja sam se razboleo. Ja se sad osećam prilično dobro i mislim da nema ništa od njihovog očekivanja Haškog tribunala da ću umreti do jula meseca.

Novinar: Mislite da će ovo sada, i protesti i najava aktivnosti, pojačati pritisak?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Mene to ne interesuje. Ja nastavljam da radim. Osnovni posao kojim se bavim, to je moja profesija. Niko u svetu nijednog optuženika koji je pušten da se brani sa slobode ne sprečava da radi. Odbrana sa slobode podrazumeva svega tri ograničenja: da se ne utiče na svedoke, da se ne ponovi krivično delo i da se ne pobegne.

Vi ste valjda svi ubeđeni da ja nemam nameru da pobegnem. Krivično delo ne mogu da ponovim, jer krivična dela za koja sam optužen i ja i svi ostali u Haškom tribunalu moguća su samo u ratnim uslovima. I Statut Haškog tribunala je potpuno jasan – samo u uslovima oružanog sukoba. Ja svoja eventualna krivična dela ne mogu ponoviti van oružanog sukoba. I treće, kakvog ja to imam razloga da sad utičem na svedoke, kada su sva svedočenja završena i kada ste svi vi bili svedoci da sam ja lažne svedoke potukao do nogu u sudnici. Dakle, nema nikakvog razloga da mi ograničavaju moja prava u toku boravka na slobodi.

Novinar: Niste mi rekli zašto, šta mislite šta je razlog zašto Vlada traži da vi...

Prof. dr Vojislav Šešelj: E, to treba pitati predstavnike Vlade.

Novinar: Mislite da se sprema...

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja nisam čovek koji voli da nagađa. Ja uglavnom govorim jezikom činjenica i komentarišem činjenice. Mogu nekada da dajem pretpostavke, ali ne pretpostavke koje predstavljaju nagađanje. U ovom slučaju bi to zaista bilo nagađanje.

Imate li još pitanja?

Ako nemate, zahvaljujem što ste došli.