Dragan Todorović: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka upozorava vladu i Ministarstvo poljoprivrede da je krajnje vreme da izađe sa cenom ovogodišnje pšenice. Iz godine u godinu svesni smo činjenice da, kad god krene žetva, da u tom momentu naš seljak apsolutno ne da nema nikakvu sigurnost, nego da je izložen neprimerenoj pljački od strane, pre svega, skladištara i tajkuna koji pokušavaju na svaki mogući način da potpuno obezvrede njegov rad. I prosto je neverovatno na koji način se ponaša naša država. Umesto da spreči to, da našem seljaku obezbedi sigurnost i mogućnost da iduće godine krene da radi svoj posao, naša država čini sve kako bi ga potpuno uništila. Sama činjenica da jednostrano primenjujemo SSP i da ćemo do kraja godine najverovatnije izgubiti oko 270 miliona evra i da ćemo baš jednostranom primernom SSP-a, u velikoj meri, našeg seljaka dovesti u potpuno bezizlazan položaj i evo sada kada je najbitnije i najvažnije da se merama vlade to spreči, vlada ćuti. Kakva je trenutna situacija? Prva žetva je počela stočnog ječma, cena koja je trenutno u opticaju – osam dinara po kilogramu. Prošle godine je bila 14,50. Šta se to desilo da ovako drastično padne? Pa, sama mogućnost ucene seljaka koji jednostavno nema izlaza, ili će ga dati po ceni od osam dinara ili će ostati kod njega i istrunuti. Sa pšenicom je slična situacija, nudi se cena od 10 dinara. Ja ovde imam kompletnu analizu od strane Zadružnog saveza Vojvodine koliko košta jedan kilogram pšenice. I kada uzmete kompletno tu analizu, na kraju dobijate da će procenjeni prinos biti oko tri hiljade i osam stotina kilograma po hektaru, umanjenje za zaduženja koja je seljak uzeo su 2.155 kilograma. Količina za prodaju 1.645 kilograma. Kada pomnožite sa cenom od 10 dinara, to vam je 16.450 dinara. Ali proizvodnja na jednom hektaru pšenice je ukupno 29.000 i 26 para. Po svakom hektaru naš seljak treba da izgubi 12.576 dinara. Pa, da li postavlja neko pitanje kako će naš seljak iduće godine ponovo da krene da zaseje pšenicu ili bilo koji drugi usev? Zašto bi radio celu godinu, ulagao, da bi iduće godine imao ovoliki gubitak? Na berzi u Mađarskoj cena jedne tone pšenice je 130 evra, oko 12.22 dinara, u Francuskoj je 140 evra, oko 13 dinara, a u Srbiji 10 dinara. Po ovoj kalkulaciji cena bi trebala da bude 17.65 dinara, ako uzmete da bi trebalo 10 odsto da ide, povećano za akumulaciju, cena bi trebala da bude 19.41 dinar. A trenutno cena je 10 dinara. Zbog čega? Pa, zato što seljak nema nikakvu zaštitu. Kad požnje žito, mora da ga stavi u silose, skladištari traže svoj deo, ovi koji budu kupovali nude 10 dinara, bez zaštite države naš seljak apsolutno nema nikakve mogućnosti da na bilo koji način izađe iz ove situacije u kojoj se nalazi. A Ministarstvo poljoprivrede i vlada izbegavaju da preuzmu svoj deo odgovornosti, izbegavaju da na vreme izađu i da kažu kolika će cena žita biti po jednom kilogramu. Zato mi pozivamo da pod hitno vlada, na predlog Ministarstva poljoprivrede, izađe sa cenom žita. Druga stvar na koju bismo hteli da vam ukažemo pažnju je izjava ministra finansija Dijane Dragutinović da će pad bruto proizvoda biti za 4,5 odsto, a to je 240 odsto više od predviđenog pada. Bilo je predviđeno da će bruto proizvod pasti za dva odsto, odnosno da će biti minus dva, po izjavi Dijane Dragutinović, a verovatno će možda biti i veći. Srbija će doći u izuzetno tešku situaciju. Ako se setite donošenje budžeta Republike Srbije u parlamentu Republike Srbije, mi smo već tada ukazivali da predlog budžeta nije realan. Da je država morala da vodi pre svega računa o tome da će morati mnogo, mnogo više da se štedi. Upozoravali smo takođe da će prihodi u budžetu biti mnogo manji zbog jednostrane primene SSP-a. I pokazalo se da smo bili potpuno u pravu. Došlo je rebalansa budžeta, nažalost, mi na toj sednici nismo mogli da prisustvujemo zato što je vladajuća većina brutalno pogazila Poslovnik i nije nam dozvolila da uđemo u salu Skupštine Republike Srbije, ali očito je da ovo nagoveštava da ćemo mi morati vrlo brzo da imamo još jedan rebalans budžeta, a ovo govori i o tome da će ovaj sporazum sa MMF-om doći u pitanje. Zbog ove činjenice, jasno je da su kreditni uslovi za Srbiju pogoršani, da ćemo skuplje plaćati kredite, pitanje je kako će inostrani kreditori reagovati na ovu činjenicu, da li će ostati ili dati podršku ili ne. Ali suštinski, ovo pokazuje da država pre svega ulazi u dužničko ropstvo i da nas može zadesiti krah, ono što mi upozoravamo odavno. Da će ovakvi aranžmani, koje naša država već devet godina sprovodi sa Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, a da mi sve dublje tonemo, jednostavno neminovno vodi ka argentinskom sindromu. I još jedna činjenica, odnosno podatak koji verujem da nećete dobiti a koji vlada sigurno ima, da je siva ekonomija u padu. I to u znatnom padu. Šta to govori? To je onaj deo stanovništva koji ne radi zvanično nigde, ali se izdržava prodajući na tezgama ili nekim drugim aktivnostima, tako prehranjujući sebe i svoju porodicu. Ovaj pad u sivoj ekonomiji govori da se približavamo ozbiljnom problemu, odnosno socijalnim nemirima zbog toga što će veliki broj građana da se suoči sa činjenicom da neće moći da prežive. Kada se suoče sa tom činjenicom, krenuće verovatno sa protestima i postoji mogućnost radikalizacije tih protesta. Zato upozoravamo vladu da ove rokove koje je propustila i poslove koje je propustila da uradi, da što hitnije krene u ozbiljne poslove kako bi se umanjila ova šteta i kako bi problemi, sa kojima ćemo se verovatno suočiti na jesen, bili mnogo manji nego što će biti ukoliko se ništa ne uradi. Izvolite, da li imate pitanja?
Novinar: Šta bi to kao prve korake vlada trebala da uradi kako bi se izbeglo to narastajuće nezadovoljstvo o kome govorite?
Dragan Todorović: Pre svega, mi smo to govorili ranije, vi imate nespornu činjenicu da neverovatno veliki broj zaposlenih u državnim institucijama, i ne samo da ih imamo, nego svakim danom po nekom zakonu se osniva neka nova državna institucija, raznorazne agencije. Doći će do toga da će početi da se osnivaju agencije za agencije. Ja vam samo ponavljam već staru brojku, da smo na kraju 2000. godine imali nešto oko 7.600 zaposlenih u državnoj upravi, bez policije, da smo na kraju decembra 2003. godine imali 28.000, a ko zna koliko ih sada imamo, i to su stvari koje moraju da se reše. Druga stvar, potrošnja u javnim preduzećima. Setite se samo koliko smo dugo jurili plate direktora u javnim preduzećima, predsednika upravnih odbora, nadzornih odbora, članova upravnih odbora, i neverovatnu potrošnju u javnim preduzećima i pljačku u javnim preduzećima. I ono što je posebno problematično što u Srbiji nema novog radnog mesta, ima kada su izbori, tada Mlađan Dinkić kreće da zapošljava, ali zapošljava kadrove G 17 plus, njih petoro-šestoro dovede da se slikaju i nema ništa. Pre svega mora da se pomogne poljoprivredi. Srbija mora da ima poljoprivrednu banku koja će kreditirati srpskog seljaka, Srbija mora da ima jednu investicionu banku koja će kreditirati projekte u proizvodnji, stvarno otvaranje novih radnih mesta, a ne da budemo u ovom apsurdu u kome se nalazimo. Jednostranom primenom SSP-a, mi 270 miliona poklanjamo seljacima u Evropskoj uniji. Pa dobro, da li je to normalno? Pa, zašto mi tih 270 miliona ne damo našem seljaku? Evo vidite sad, imate ovo vezano za traktore, kao i za punto, samo EPP. Zašto neko ne uzme ovu analizu Zadružnog saveza Vojvodine? Jasni su svi elementi koji utiču na cenu pšenice. Dajte da vidimo šta država tu treba da uradi. I to treba sve planski da se uradi za sve, a ne mi jednostrano primenjujemo SSP, uništavamo našeg seljaka, izlažemo ga nemilosrdnoj konkurenciji. To su stvari koje treba pre svega hitno sprovesti kako bi koliko-toliko poboljšali ovu situaciju. Ali ja, iskreno da vam kažem, sumnjam da će ova vlada to uraditi. Imate li još neko pitanje?
Novinar: Malo iskače iz teme. Da li ostaje onaj vaš stav koji ste rekli da eventualno o koaliciji sa naprednjacima na lokalu možete razgovarati ukoliko vam vrate mandate?
Dragan Todorović: Pa, to je prvi korak koji je morao da bude učinjen. Na njihov poziv mi smo jasno stavili do znanja šta očekujemo. Očigledno je da je unutar Srpske napredne stranke preovladala struja koja se vodi ličnim interesima i to je onemogućilo da se dalje razgovara. Ima li još pitanja? Ukoliko nema pitanja, hvala vam što ste bili na našoj konferenciji.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR