Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo novinari, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Moje ime je Boris Aleksić, sa mnom su Marijana Krneta i Ružica Nikolić. Evo, kao što znate, naučni skup u organizaciji Srpske radikalne stranke se polako približava, biće održan u Centru „Sava“ u nedelju, dakle, 19. septembra u 12 časova. Naziv međunarodnog skupa je „Pritisci i ucene svedoka od strane tužilaštva u okviru doktrine zloupotreba postupka u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja“. Ja želim da vam skrenem pažnju da će doći veliki broj gostiju, pre svega tu će biti eminentni srpski naučnici, stručnjaci, a doći će veliki broj gostiju iz Ruske Federacije, pre svega naši prijatelji iz Ruske akademije nauka, te predstavnici svih političkih partija iz Rusnje dume. Doći će i predstavnici Pravedne Rusije, sa kojom smo mi potpisali Sporazum o međupartijskoj saradnji, doći će predstavnici vladajuće Jedinstvene Rusije, takođe i Komunističke partije, liberali i drugi. Ja pre svega želim da se zahvalim i predstavnicima Ruske akademije nauka i predstavnicima Dume, dakle, naučnim i političkim krugovima u Ruskoj Federaciji koji su pružali i pružaju pomoć i Srbiji i Srpskoj radikalnoj stranci, i svakako prof. dr Vojislavu Šešelju, na trudu koji ulažu, evo, već više godina. Želeo bih ovom prilikom da vas podsetim da je 2009. godine, u mesecu aprilu, održana velika međunarodna konferencija u Moskvi, u organizaciji Ruske akademije nauka, čiji su zaključci vezani za delatnost tribunala u Hagu, a što je povezano sa naučnim skupom koji se održava 19. septembra u organizaciji Srspke radikalne stranke. Na toj konferenciji je konstatovano da je tribunal u Hagu osnovan suprotno međunarodnom pravu, da on deluje suprotno međunarodnom pravu, da se izričito krše prava, pre svega srpskih pritvorenika, i tu je podvučen slučaj dr Vojislava Šešelja i slučaj pokojnog predsednika Srbije, Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića. Ruski stručnjaci su još tada zatražili da se izvrši revizija presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, dakle, tribunala u Hagu i da se ispitaju sve okolnosti njihovog rada. Kao što znate, celu tu stvar je nedavno uspešno pokrenuo dr Vojislav Šešelj, a ova tema je takođe povezana sa naučnim skupom, dakle prvi put u istoriji tribunala u Hagu, tokom 17 godina njegovog postojanja, pokrenuta je istraga protiv tužilaštva. Dana 29. juna, Pretresno veće III, pod predsedavanjem sudije Antonetija, u postupku protiv dr Vojislava Šešelja, donelo je odluku da se imenuje amikus kurie koji će pokrenuti istragu nad celim tužilaštvom i utvrditi da li tu ima elemenata za pokretanje postupka za nepoštovanje suda, zbog toga što je tužilaštvo, prema izjavama brojnih svedoka, vršilo pritiske na svedoke, ucenjivalo svedoke i na taj način uzimalo njihove izjave, često unapred pripremljene, ili su ih oni davali pod pritiskom. Veoma je interesantno da je tribunal u Hagu pokušao da sakrije tu činjenicu, dakle, iako je odluka donesena 29. juna, oni su tek nakon mesec i po dana objavili zvanično da postoji takva jedna odluka, i to kada je 18. avgusta jedan novinar u Haškom tribunalu otvoreno pitao zbog čega se ne objavljuju na sajtu tribunala, na engleskom jeziku, odluke koje su protiv interesa tužilaštva. Dakle, koje su kritičke i loše po tužilaštvo. Nakon toga, sutradan, oni su objavili verziju odluke od 29. juna i na engleskom i na srpskom jeziku. I od tog trenutka, sa mesec i po dana zakašnjenja, iako su naši mediji upoznati sa tom odlukom u nekoliko navrata, najmanje tri puta od strane pravnih savetnika dr Vojislava Šešelja, prvi je bio Tanjug koji je izvestio o tome da je pokrenuta istraga protiv tužilaštva, ali kao što vidite, na međunarodnoj sceni pokušavali su to da sakriju. Ta odluka je veoma interesantna jer u njoj se pominju i imena određenih svedoka i praktički kroz nju se podvlači da je došlo do zloupotrebe postupka u slučaju dr Vojislava Šešelja, kada se optuženi drži u pritvoru protivno svim međunarodnim normama, kad se on drži u pritvoru i vodi se suđenje protiv njega čisto da bi se on zadržao u zatvoru, da bi se onemogućio da bude na slobodi. Kao što znate, prva faza potupka protiv Vojislava Šešelja još uvek traje, u toku je osma godina njegovog pritvora, tužilaštvo je završilo sa izvođenjem dokaza, ali u isto vreme je podnelo zahtev da izvede još dva svedoka. Tako da ta prva faza nije okončana. Kao što sam rekao, u odluci se navode konkretna imena svedoka koji su izneli da je tužilaštvo vršilo pritisak na njih, to su pre svega Aleksandar Stefanović, koji je na suđenju 25. i 26. novembra 2008. godine izjavio da je tužilaštvo vršilo pritisak na njega kako bi svedočio protiv dr Vojislava Šešelja, zatim 26. i 27. januara 2010, Vojislav Dabić je takođe izneo tvrdnje da mu je prećeno od strane tužilaštva, da mu je čak nuđen azil u Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko bude svedočio protiv Vojislava Šešelja, zatim tu je svedok Jovan Glamočanin koji je 10. i 11. decembra takođe izneo ove podatke, a što je veoma interesantno, takođe je istakao da je vršen ozbiljan pritisak na njega i pominje se, to jest ne pominje se, još jednog svedok, navodi se i njegova izjava iz 1996. godine, njegovo ime je redigovano ali se navodi da je on u toku suđenja protiv prof. Vojislava Šešelja takođe istakao da tužilaštvo pritiska i maltretira svedoke. Da tužilaštvo jednostavno ne može da se izvuče iz ovih problema, mogli smo da se uverimo i na jučerašnjoj konferenciji za štampu održanoj u Haškom tribunalu. Nju je držao Kristijan Šartije, jedan od najiskusnijih predstavnika tribunala u Hagu, koji je tu već 16 godina. On je pokušao ponovo da iznese podatke, da obmane javnost time što je istakao da istraga nije pokrenuta protiv Karle del Ponte, protiv Hildergard Uerc-Reclaf i protiv Danijela Saksona, već da se oni pominju samo u naslovu odluke od 29. juna 2010, što naravno nije tačno. Nije tačno, jer ukoliko se pogleda ta odluka, svako može da se uveri da amikus kurie, koji se imenuje, ima mogućnost da ispita celokupno tužilaštvo. Dakle, ukoliko on smatra za potrebno, može da ispita svakog glavnog tužioca, bilo kog njegovog pomoćnika, istražitelja i tako dalje. Sada je to već pitanje kako će postupati sam amikus kurie. U kakvom problemu je uopšte tužilaštvo, možemo da vidimo i iz činjenice da na jučerašnjoj konferenciji gospodin Šartije nije jednostavno znao da postoji još jedan postupak za nepoštovanje koji se vodi protiv Vojislava Šešelja. Dakle, oni su sve snage uložili u to da sakriju podatke o istrazi koja se vodi protiv tužilaštva. Kada im to nije pošlo za rukom, oni pokušavaju da minimiziraju značaj te odluke. Šta je dalje Šartije izjavio? On je takođe istakao da još uvek nije imenovan amikus kurie, ali da je predata odgovarajuća lista kandidata. To su podaci koji nisu još uvek dostupni Vojislavu Šešelju i njegovom timu koji pomaže odbranu. Kao što znate, postoji jedan institut u tribunalu u Hagu koji jednostavno uvodi ex parte dokumenta, dokumenta koja su samo dostupna tužilaštvu a nisu dostupna optuženom, što je prosto neverovatno kada se ima na umu da tužilaštvo i odbrana moraju da budu apsolutno ravnopravni. Dakle, ja još jednom želim da podvučem značaj naučnog skupa koji se održava 19. septembra, još jednom želim da se zahvalim našim gostima iz Rusije i želim da ipak podvučem da se polako menja geopolitička scena u svetu, dakle, podrška Rusije prema Srbiji i srpskom narodu je očigledna. Kao što znate, nakon problema koji su imali u Gruziji, nakon situacije u Ukrajini, sada Rusija ima mnogo više vremena da se posveti problemima na Balkanu, na Balkanu pre svega može da računa na Srbiju i na srpski narod. Srpska radikalna stranka od svog osnivanja insistira na saradnji sa Ruskom Federacijom. Mi smatramo da Srbija mora da pristupi organizaciji država potpisnica Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čiji je savez protivteža NATO-u. Što se tiče Ruske Federacije, ruski naučnici i eminentni gosti iz svih političkih stranaka Rusije uveriće vas da ona može najpotpunije da sarađuje upravo sa Srpskom radikalnom strankom. Ja vam se zahvaljujem. Ima li možda nekih pitanja? Ukoliko nema, još jednom vam se zahvaljujem.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR