Vlast izaziva opštu opasnost

Milorad Mirčić: Vandalsko ponašanje i vandalizam koji je prisutan na ulicama gradova Srbije je upravo jedan od pokazatelja na koji način vlast u Srbiji, zbog svoje nedoslednosti u sprovođenju zakona i poštovanja Ustava, može da izazove opštu opasnost. Pre svega, svedoci smo da određene grupe, u ovom slučaju navijača, koji su jedno vreme bili miljenici vladajućih stranaka u Srbiji, sada predstavljaju opštu opasnost.

Umesto da se to sprečava i da se preventivno deluje, vlast i dalje politički kalkuliše i manipuliše tako što određene grupacije nevladinih organizacija i navijača proglašava jedinim krivcima za ovo što se dešava da bi, sa druge strane, neke grupacije i neke grupe navijača bukvalno abolirali i poštedeli ih zakona i zakonskih odredaba.

Srpska radikalna stranka najoštrije osuđuje sve ove događaje koji su se desili na ulicama Beograda, mi saosećamo sa porodicom koja je pretrpela gubitak i apelujemo da država i državni organi preduzmu sve mere ne u smisli da bi se bavili politikanstvom i političkim marketingom, kako to čini institucija predsednika države, da nakon svih ovih nemilih dogaćaja on kao predsednik države upozorava kolika je opasnost od ovakvog ponašanja za Srbiju, umesto da on, kao predstavnik ove države čija politička partija je nosilac svih aktivnosti u vlasti, preduzima na vreme mere i da sprečava ovakve postupke, on sa naknadnom pameću saopštava iz Njujorka da je vandalizam velika opasnost koja se nadvila nad Srbijom. Ne sme se kalkulisati i ne smeju se gaziti zakonske odredbe, ne sme se ostajati slep pored Ustava, taj vandalizam koji se sada manifestuje na ulicama Srbije vidljiv je i kada je u pitanju politički život, taj vandalizam sprovode Demokratska stranka i njeni koalicioni partneri. Pre svega tako što ne poštuju zakon i bukvalno ne poštuju ni Ustav.

Kada je u pitanju sprovođenje Ustava i ustavnih odredaba, najbolji primer za nešto što je suprotno je pitanje Kosova i Metohije. Predsednik Boris Tadić, oglušujući se o Ustav i njegove odredbe zajedno sa svojim koalicionim partnerima, suprotno Ustavu i Rezoluciji 1244, potpisuje spoprazum sa Euleksom o nadležnostima Ministarstva unutrašnjih poslova. To je najgrublje kršenje Ustava i Rezolucije 1244. A onda sa govornice Ujedinjenih nacija, po ko zna koji put baca prašinu u oči javnosti tako što insistira da se poštuje Rezolucija 1244. Eto koliko se daleko ide kada je u pitanju vlast i zato mi sad imamo situaciju da se pitanje Kosova i Metohije nalazi pred Međunarodnim sudom pravde i logično se postavlja pitanje šta kada Međunarodni sud pravde donese svoje mišljenje i donese stav, ako taj stav bude da je neopravdano priznanje Kosova i Metohije, koga to obavezuje? Kakve su mere koje će preduzeti bilo koje međunarodne institucije zato što taj sud pravde ima savetodavnu ulogu, i nikoga ne obavezuje, pogotovo ne obavezuje Ameriku i njene saveznike. I predsednik Srbije čini sve da obezbedi godinu dana, period za koji će Amerikanci ubediti još neke zemlje da priznaju Kosovo.

Imamo i primer nepoštovanja Ustava tako što se Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, koji je protivustavan jer nije usvojen kako to Ustav precizira, do 30. decembra 2008. U repubičkom parlamnetu o njemu se i dalje vodi rasprava kao o podzakonskom aktu koji bi mogao da dođe na dnevni red Skuštine. Ako je nešto protivustavno, onda se stavlja van snage, međutim, očito da cobelovskim metodama vlast u Srbiji pokušava da javnost dovede pred svršen čin tako što će jednostavno, odugovlačenjem rasprave o Statutu Vojvodine, jasno istaći da je neminovno priznavanje samostalnosti Kosova i Metohije ako želimo da sačuvamo Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu. To je taktika stranog faktora koji je prisutan od samog početka kada je u pitanju izrada Statuta Vojvodine. Vremenom je postalo jasno da se taj statut Vojvodine koristi za internacionalizaciju vojvođanskog pitanja. U ovom slučaju imamo jedan paradoks da centralna vlast u Beogradu sprečava decentralizaciju Srbije tako što ne želi da stavi na dnevni red Skupštine Srbije usvajanje Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Mi imamo paradoksalnu situaciju da Demokratska stranka koja deluje u Beogradu, na čijem je čelu Boris Tadić, ne da delu Demokratske stranke koja je u Vojvodini i na čijem je čelu Bojan Pajtić, da usvoji Statut i ne da da po novom statutu vode Vojvodinu, i zato smo mi zatočenici njihovih stranačkih nesuglasica. Moramo da budemo svesni činjenica da opasnost koja sledi od ovakvog kršenja zakona i uszava množe da ima nesagledive posledoce. Pogotovo za stanovništvo koje živi u Vojvodini. Jedno protivustavno stanje može da izazove političke sukobe na severnom delu Srbije koji se zove Autonomna Pokrajina Vojvodina. I vidite kako menjaju metode i služe se stadionima, to je dokaz da je strani element prisutan kada su u pitanju događaji oko navijačkih grupa. Tako se isto iskoristilo u Zagrebu početkom devedesetih godina, i mi smo imali nedavno utakmicu između Zvezde i Vojvodine koja je proglašena događajem visokog rizika i Novom Sadu. Kako je to moguće kada su tamo bile prisutne velike snage policije? Zar nas to ne podseća na one događaje u Maksimiru, možda u Novom Sadu nisu mogli da nađu Zvonimira Bobana, ali parole na stadionu Karađorđe, Budite Novosađani, jasno pokazuju da se pravi diskrinimacija.

Oni koji navijaju za Vojvodinu su Novosađani, a oni koji ne navijaju za taj fudbalski klub nisu. Ovakvo ponašanje je upozoravajuće za vlast i mi iz Srpske radikalne stranke jasno govorimo da Statut Vojvodine mora da se stavi van snage, mora da se izradi novi nacrt Statuta u kome će učestvovati predstavnici svih parlamentarnih stranaka koji deluju u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Hvala vam. Ako imate pitanja, izvolite.

Ukoliko nema, hvla vam.