Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, otkad je formirana, Srpska radikalna stranka je vodila borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji i na našem udaru su se našli mnogi mafijaši. Uvek smo raspolagali proverenim informacijama i uvek se na kraju dokazivalo da smo potpuno u pravu. Što se tiče glavnog mafijaša u Srbiji, Zorana Đinđića, glavnog u proteklih 25 godina, mi smo ogromnu dokumentaciju imali na raspolaganju i najveći broj tih dokumenata ja sam objavio u svojim knjigama. Te knjige su izašle uoči mog odlaska u Hag, pre mog odlaska u Hag. Obećao sam na Pinkovoj televiziji, u ponedeljak, da ću to pokazati na ovoj konferenciji za štampu. Ovo je knjiga „Glogov kolac u dosovskom srcu“. To je 31. tom mojih sabranih dela. Knjiga počinje obradom učešća Zorana Đinđića u ubistvu Momira Gavrilovića, pa na dalje. Recenznenti ove knjige su Tomislav Nikolić i Maja Gojković. Zatim „Dosmanlije kao novi janjičari“– ogroman broj dokumenata je tu objavljen. Recezenti knjige su Tomislav Nikolić i Maja Gojković. Knjiga „Četnička sablja nad dosmanlijskom glavom“, takođe ogroman broj dokumenata. Recenzenti ove knjige su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Koja je priroda ovih dokumenata? Ovo su informacije iz policijskih izvora, prvenstveno, do kojih sam dolazio u saradnji sa mnogim penzionisanim i aktivnim funkcionerima Službe državne bezbednosti i u više slučajeva funkcionerima Službe vojne bezbednosti, i penzionisanim i aktivnim. Te informacije sam dobijao od ljudi koji su se orijentisali isključivo patriotskim razlozima, interesima naroda i otadžbine, jer su znali, ako mi povere te informacije, da ih neću zloupotrebljavati, da ću ih iskoristiti na ispravan način i da ću ih iskoristiti za dobrobit društva i srpstva. Zatim, objavio sam 2002. godine knjigu „Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića“ Ta knjiga obiluje informacijama, pre svega, informacijama koje se tiču samog ubistva ministra odbrane, a zatim mnoštvom drugih informacija o delovanju mafije u Srbiji i Crnoj Gori.
Po mom odlasku u Hag objavljene su dve knjige dokumenata, knjiga „Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića“, 29. tom mojih sabranih dela. Po mom nalogu moji saradnici su napravili izbor dokumenata koji sam ja redigovao, pročistio, obeležio koji treba da bude objavljen, koji ne. A dokumenti su iz procesa koji je vođen zbog ubistva Zorana Đinđića, krivičnog procesa. I ovde su dokumenta koja diskvalifikuju taj proces kao lažiran. Naravno, uhapšeni su neki ljudi koji su bili više ili manje povezani sa ubistvom i neki koji uopšte nisu bili povezani. Ali je čitava istraga vođena na taj način, kao i sudski proces, da se zamagli prava pozadina tog ubistva, da se nađu žrtveni jarci koji će biti osuđeni, a da se nikada ne razjasne sve okolnosti tog slučaja.
Đinđića su, naravno, ubili isti oni koji su ga doveli na vlast, jer je hteo da ih se otarasi. Mislio je da može dalje da pliva sam, a ne može, jer onaj ko se druži sa ajkulama može u svakom trenutku da očekuje i da ga ajkule pojedu. U ovim knjigama je i moje saslušanje u Hagu, koje su proveli istražni sudija i zamenik javnog tužioca Okružnog suda u Beogradu. To je više od 100 strana teksta u kome sam, takođe, izneo dosta podataka o mafijaškim aferama Zorana Đinđića. I dve knjige sam dodatno hteo, danas, da vam pokažem. Ove prethodne su brojevi 102 i 103 mojih sabranih dela – „Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića“ i „Mafija ubila svoga lidera“. To su im naslovi. U još dve knjige sam objavio mnoštvo dokumenata, koje nisu tematski koncentrisane na ulogu Zorana Đinđića, ali ima dosta dokumenata koji se odnose i na Zorana Đinđića. To su „Stanko Subotić, Cane Žabac kralj duvanske mafije“ i knjiga „Mafijaška pudlica Nebojša Čović“. Dakle, ovo su dokazi da smo se mi srpski radikali ozbiljno bavili ovim pitanjem, jer smo smatrali da je to u interesu otadžbine i zato nam niko ne može ništa. Nema tog čoveka koji bi sve ovo mogao da izmisli i da ovako ukoriči. Ne postoji. Ovo su dokumenta iz različitih izvora. Ja vas podsećam samo na ona dokumenta koja smo objavili negde 2002. godine iz operacije „Mačva“. Originalna policijska dokumenta o kriminalnim aferama političara koji se druže sa mafijašima i koji sarađuju s njima ili o političarima koji reketiraju, čak policijskim generalima koji reketiraju razne privatne firme koje su se pojavljivale kao liferanti za državne potrebe. Na osnovu ovih dokumenata mi pokazujemo i da su fingirani svi dosadašnji krivični procesi. Oni koji su vodili krivične procese imali su zadatak da prikriju njihovu političku pozadinu, da prikriju ulogu najviših državnih funkcionera u kriminalnim radnjama.
Drugo, Srpska radikalna stranka zbog brojnih kriminalnih afera, danas poziva predsednika Republike, Tomislava Nikolića, da podnese ostavku. Što on duže obavlja tu funkciju, to je sramota za Srbiju veća. Celi svet nam se smeje što imamo predsednika koji je ogrezao u korupciju, koji je stekao fakultetsku diplomu a da nijedan ispit nije polagao i koji javnost bombarduje nebuloznim izjavama, pokazuje da je potpuna neznalica. Druži se sa tviterom, druži se sa mejlovima, dolaze mu u posetu. Ko zna ko mu sve još dolazi u posetu. To je ono što smo mi želeli danas da vam saopštimo. Izvolite, ako vi imate neko pitanje.
Filip Vukajlović: Može li jedan predlog?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite.
Filip Vukajlović: Ja sam Filip Vukajlović, stari član Srpske radikalne stranke. Ovo što ste govorili i što govorite o kriminalu, mislim da je važno da počnemo da razgovaramo o kriminalu koji sada ide kontinuirano već 25 godina. To je kriminal u prosveti, u nauci. U ovom trenutku se rastura i otima 400 miliona evra kredita, baca se. Ja imam ovde podatke koje sam hteo odavno da vam dam, ali ne mogu do vas da dođem nikako. Već četiri meseca pokušavam svakodnevno. Imamo podatke o tome kako je Božidar Đelić 14. 3. 2011. godine povećao cenu Centra za promociju nauke sa 15 miliona, što je bilo jako mnogo, na 65 miliona u jednom danu. Taj Centar za promociju nauke treba da ima, predsedniče, 80 zaposlenih stalno. Kad se završi, nikome ne treba. Treba da visi tu na Novom Beogradu kao strašilo. Pored toga, ima drugih primera kao što je Petnica, kao što su druge stvari, kao što su ministri u prosveti. Ja mislim da je u ovom trenutku najsigurnije mesto ovog Verbića, pošto on toliko loše radi da ga niko nikad neće promeniti. Loše radi za Srbiju, znate. To je primer mnogih ministara koji su direktno sa noše došli na ministarske fotelje. Vi znate jedan takav primer našeg cenjenog predsednika vlade, koji je isto tako nekada davno sa noše došao u ministarsku fotelju. To je vrlo loš primer. Da o tome počnemo da diskutujemo i da radimo, da se to pokrene sada, da se jure ljudi. Jer Đelić je privatizacioni savetnik. On predstavlja privatizacioni fond koji treba da prodaje i savetuje vladu povodom kupovine i prodaje Telekoma, koji, naravno, ne treba da se radi. Toliko. Želeo sam, ako mogu minut samo da vas vidim posle.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Da. Možete. Meni je žao što do sad nije bilo prilike da razgovaramo. Ali na jednoj od narednih konferencija za štampu mi smo spremni da obavestimo javnost o tim vašim podacima, prvo ceneći vas kao naučnika, kao eksperta u svojoj oblasti i kao poštenog čoveka. Mislim da možemo to da obradimo za jednu od narednih konferencija za štampu, pa da se nas dvojica zajedno pojavimo ovde. Vi prikupite sav materijal kojim raspolažete. I ja sam svestan da ste vi častan i ugledan čovek i da ćete baratati samo istinitim informacijama.
Filip Vukajlović: Hvala vam.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ima li još neko nešto da pita, da kaže? Ako nema, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR