Dr Vojislav Šešelj: Gospodo novinari, otvaram redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke.
Mi smo vam već najavili na prethodnoj konferenciji da ćemo se u narednom periodu najviše baviti ekonomskim pitanjima u cilju stvaranja nove ekonomske politike. Ta nova ekonomska politika već ima osnovnu viziju u našim stavovima, ali ćemo je, naravno, u hodu dograđivati i želimo da bude što kompletnija. Ta ekonomska politika polazi pre svega od potrebe zaštite domaće proizvodnje u Srbiji. Bez toga nam nema opstanka. Ovo što se radi na srpskom tržištu, to je ubistveno. Ova poplava strane robe, ovaj otvoreni uvoz... A onaj udarac koji je juče zadan Srbiji prihvatanjem sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom još će više pogoršati našu situaciju. Sporazum je napravljen tako da i dalje usisava vrednosti iz naše privrede, iz našeg društva uopšte i da nas dovodi u bezizlazni položaj.
Nova ekonomska politika je sasvim nešto kontra tome – zaštita domaće proizvodnje, carinski sistem po uzoru na druge zemlje i pre svega ravnopravni ekonomski odnosi. Vi znate šta se sve kod nas dešavalo. Još je režim Borisa Tadića ukinuo carine za mnoge robe iz Evropske unije; kad mi tamo izvozimo plaćamo carine a oni nas zasipaju tim robama bez ikakvih carinskih obaveza.
Kad je Hrvatska postala članica Evropske unije, onda je zadržala sve privilegije na srpskom tržištu i kad je pretila opasnost, na primer, fabrika duvana iz Rovinja da bude uskraćena za svoj privilegovani položaj u Srbiji, onda se digla kuka i motika, onda ne samo iz Hrvatske, nego i iz drugih evropskih zemalja vršen je pritisak na Srbiju da sve te beneficije zadrži. Mi smo tipična jedna kolonija u kojoj svako može da radi šta poželi. Režim glumi da dovodi investitore, mi pravih investitora sa zapada nemamo. Mi imamo one kompanije koje su dovedene, kojima se plaća za svako radno mesto koje će otvoriti. A mnogo bi bilo pametnije da se taj novac podelio unapred nezaposlenima, pa da se oni snalaze, da oni ulažu u poljoprivredu, u zanatstvo, u trgovinu, u bilo koju delatnost, a ne da glumimo da imamo ekonomski rast, a zapravo tog ekonomskog rasta nema.
Dame i gospodo, Srbija to više ne može da izdrži. Nezadovoljstvo u narodu je sve veće, mi očekujemo sad sindikalne proteste. Mi se nećemo mešati u sindikalne aktivnosti ali ćemo ih podržavati. Mi, na primer, podržavamo zahtev penzionera Srbije da se ukine smanjenje penzija, podržavamo sindikate svih zaposlenih u javnim delatnostima da se ukine norma o smanjivanju njihovih plata, a s druge strane, mi takođe smatramo da treba ukinuti ove notare koje je režim uveo radi stvaranja novih privilegija. Mi ne možemo sad da se mešamo u sve aspekte nezadovoljstva advokatske komore i svih advokata, ali možemo snažno da podržimo ukidanje sistema notara jer taj sistem je sasvim besmislen u Srbiji. Imali smo notare u vreme Austrougarske u Vojvodini, ali je tada sudska mreža bila vrlo slabo razvijena. Možda je bilo svega dva, tri suda na čitavoj teritoriji Vojvodine. E, onda su notari imali smisla. A sad mi imamo mnogo više sudova u Srbiji nego što ćemo imati notara. Zašto bi se sudovima oduzeo taj posao: overa ugovora, overa raznih drugih dokumenata... Za sve to je naplaćivana taksa. Ta taksa je išla u državni budžet, a sada sve to naplaćuju notari, bogate se i sad ovi razmišljaju u režimu hoće li im biti obaveza 30 posto ili 20 posto određen procenat od toga, umesto da sve to bude prihod budžeta. Mi imamo dovoljno sudova, imamo dovoljno administrativnog osoblja u tim sudovima i to administrativno osoblje mora da ostvari svoje plate. Te plate najlakše ostvaruje pružanjem ovih usluga koje su vanprocesnog karaktera, ali koje su veoma značajne u pravnom sistemu. Čemu služe ti notari – samo da se pravi što veća pometnja u društvu. Svoja sindikalna prava advokati mogu da štite na onaj način na koji to rade drugi sindikati, ali po pitanju notara mi snažno podržavamo njihov protest i zahtevamo da se odmah zakon promeni i da se sistem notara ukine.
Srpska radikalna stranka smatra da što pre treba raspisati skupštinske izbore u Vojvodini. U Vojvodini vlada haos, u parlamentu je trgovina poslaničkim mandatima. Ko kome više plati, ko kome više ponudi, na osnovu toga se kreira skupštinska većina. Mi smatramo da je krajnje vreme za raspisivanje izbora i zbog toga što je uveden novi izborni sistem u Vojvodini. Zapravo, jedini izborni sistem koji je u saglasnosti sa Ustavom Srbije – proporcionalni izborni sistem. Ranije izborni sistem uopšte nije bio u saglasnosti sa našim Ustavom i pošto se promenila i politička slika Srbije, sadašnja vlast ne može imati legitimitet i izbori su jedini izlaz iz sadašnjeg stanja. Srpska radikalna stranka sigurno neće glasati za novi budžet Vojvodine za sledeću godinu, mi ćemo biti protiv a nećemo ni dozvoliti spekulacije sa ponašanjem naših poslanika, jer jedan naš poslanik, kako sam ja informisan, je bio prisutan kad se glasalo o smeni Petrovića, kako se zvaše, Dragoslava Petrovića, protiv koga smo energično, koji je još svojevremeno bio u stranci Ante Markovića visoki funkcioner. On je tad bio na glasanju i napustio. To sve naše informacije govore. I on sam to tvrdi. E sad, sledeći put kad bude glasanje o budžetu, znaće se ko je režim a ko je opozicija. Svi poslanici Srpske radikalne stranke će glasati protiv budžeta, odnosno govoriće u Skupštini protiv budžeta a pre nego što počne glasanje napustiće sednicu, da niko ne može njihovim glasom manipulisati, jer za budžet, vi znate, treba apsolutna većina glasova. Treba 61 glas. Ja sam uveren da Demokratska stranka i njeni saveznici ne mogu da imaju taj 61 glas i da će na padu predloga zakona o budžetu biti stvoreni uslovi za hitno raspisivanje vanrednih izbora.
Izvolite, ako vi imate neko pitanje.
Novinar: Ako možete samo da mi pojasnite neke stvari koje ste rekli, pa ćemo onda na pitanja. Kažete da podržavate zahteve sindikalaca, penzionera i slično, da se ukinu ova smanjenja plata i penzija i tako dalje, kakvu politiku vi definišete, tu vašu novu ekonomsku politiku, pošto očigledno nije u ovom kontekstu stezanja kaiša, kako to ovde vole da kažu, ili kažite na koliko ravnopravnim ekonomskim osnovama... Na mitingu na Trgu republike ste jasno rekli da ste za bližu saradnju sa Rusijom. Da li tu govorite o ravnopravnim osnovama i kako to vidite, recimo priča o NIS-u?
Dr Vojislav Šešelj: Naši ekonomski odnosi sa Rusijom su potpuno ravnopravni a NIS; privatizacija NIS-a pokazala se najboljom investicijom u proteklih 15 godina. Zašto? Možda se može zaključiti da je NIS prodat za niži iznos nego što se pretpostavljalo da se može ostvariti, ali NIS je sada veoma profitabilan. Režim Borisa Tadića je obmanuo ruskog partnera da NIS posluje sa dobitkom. Znate da se kasnije ustanovilo da je NIS godinama neprekidno u gubitku. I sad od tog gubitaša koga je Vlada morala da dotira direktno iz budžeta ili na neki prikriveniji način, ako bi ga pomagala druga javna preduzeća, sad mi imamo visokoprofitabilnu firmu koja srpski budžet puni dvostruko. Puni ga porezom i akcizama na naftu i naftne derivate, a puni ga i dividendama koje Vlada dobija na osnovu svog paketa akcija. Prema tome, ništa bolje nije moglo biti urađeno. A da je cena postavljena veća, verovatno se ne bi ni našao partner, ko zna šta bi se desilo. Mi zato podržavamo da se na sličan način privatizuje i Petrohemija i Srbijagas, jer to nam garantuje da će te firme delovati sa profitom. Zašto je Srbijagas neprekidno na gubitku, i to ogromnom gubitku? Zato što se tamo još vodi burazerska ekonomija. Imaš prijatelja u nekoj firmi kojoj je potrebno gorivo, potreban gas i on te zove telefonom u sitne noćne sate i kaže: „Daj, boga ti, isporuči mi toliko i toliko, platiću ti kad mognem.“ Ne može se tako poslovati. To je burazerska ekonomija. I niko nikome nije navikao da plaća. Mora se, pre svega, uvesti disciplina u plaćanju. Ne običnih građana, tu je najmanji problem, nego velikih potrošača. Naravno, treba i građani da plaćaju, ali veliki potrošači su oni koji najviše i najčešće izbegavaju plaćanje.
Novinar: Što se vaše nove ekonomske politike tiče, ona očigledno nije u pravcu ovog stezanja kaiša. Kako mislite to?
Dr Vojislav Šešelj: Ne, besmisleno je to stezanje kaiša. Mi moramo pristupiti na sasvim drugačiji način. Videli ste svojevremeno šta je uradio Mlađan Dinkić, kakav katastrofalni potez je napravio. Na njegovu inicijativu uvedeni su beneficirani potrošački krediti. Vlada je subvencionisala svojim novcem iz budžeta potrošačke kredite. Ali šta se desilo – ti potrošački krediti su upotrebljeni za kupovinu strane robe, za kupovinu luksuzne robe. Šta je on imao u vidu – on je ekonomski školarac, on je negde naučio da je potrebno da se podstakne potražnja roba u društvu, ali nije to doučio. Mora da se podstakne potražnja domaćih roba ako želite oporavak privrede, a ne uvoznih. Mi planiramo da slomimo kičmu uvoznom sektoru raznim merama, na zakonom, na Ustavu zasnovanim, ali koje će ih destimulisati u svim oblastima uvoza. Kako je potrebno podstaći unutrašnju potrošnju – tako što ćete kategorijama stanovništva koje imaju najmanje povećavati prihode. Koja je to kategorija koja ima najmanje – to su penzioneri, invalidi i ljudi koji imaju socijalna davanja zbog nesposobnosti za rad. Dakle, mislim o toj kategoriji socijalnih davanja kad je neko nesposoban za rad. Kad njima malo podignete njihova primanja šta oni rade – redovnije plaćaju struju, vodu, komunalije, više kupuju hleba, više kupuju mleka, više kupuju osnovnih životnih namirnica. A sve to mi proizvodimo. A s druge strane, moramo zaustaviti nekontrolisani uvoz tih roba jer treba naše robe da se prodaju da bi se država oporavila. Ne može se država oporaviti nekontrolisanim tržištem na kome vladaju strani proizvođači. Nemoguće je. Dakle, to je ta suština. Do sad je režim veštački održavao kurs dinara i bacio je stotine miliona evra i milijarde u njegovu zaštitu. A šta je zapravo potrebno – potrebno je da taj kurs pomalo slabi, na primer na godišnjem nivou ne više od 10%, ali pomalo da slabi, jer i on kad pomalo slabi, on destimuliše uvoz a stimuliše izvoz. Ne može naša bedna i jadna ekonomija da počiva na jakom dinaru, to svako od vas ko je završio ekonomski fakultet vrlo dobro zna, i pravnici, jer su i oni imali ekonomske predmete. To je nemoguće, to je kontradikcio in adjekto. Dakle, treba nam jedna otvorena rasprava u društvu o načelima nove ekonomske politike i mi ćemo nastojati da iniciramo tu raspravu. Naravno, to je posao koji će trajati bar nekoliko meseci, ali mi smo se spremali da upravo u taj posao uđemo.
Izvolite, imate li još pitanja? Izvolite.
Novinar: Možete li da mi pojasnite situaciju u Titelu i koaliciju odbornika Srpske radikalne stranke i Srpske napredne stranke, upravo onu za koju ste govorili da nikada nećete s njima?
Dr Vojislav Šešelj: Nismo mi tako govorili. Ne, ne, ne. Nismo mi tako govorili, da nikada nećemo. Mi nikada nećemo sa onima koji su bili naši članovi, pa su se bacali drvljem i kamenjem na Srpsku radikalnu stranku i ukrali naše poslaničke i odborničke mandate. Tamo gde nije takav slučaj, tamo gde su u naprednjacima neki novi ljudi, kao u Titelu, kao u Bajinoj Bašti, znate valjda da smo i tamo u takvoj vrsti koalicije. Zašto bismo mi to izbegavali? A s druge strane, u Baču imamo koaliciju sa demokratama. Dakle, na lokalnom nivou idemo od opštine do opštine, onako kako mislimo da je u najboljem interesu stanovnika te opštine. Tako ćemo se ponašati i na pokrajinskom nivou, i na gradskom nivou kad budu izbori. Na republičkom nivou možemo koaliciju praviti samo sa onim strankama koje su protiv ulaska u Evropsku uniju a za integraciju sa Rusijom. Dakle, to vam je jasno. Strateška nacionalna i ekonomska politika vodi se na republičkom nivou. A na lokalnom nivou se obezbeđuju bolji i prikladniji uslovi života za stanovništvo te lokalne zajednice. I nemojte me upozoravati da ne kažem ovo ili ono, znate da ću vam uvek racionalno do kraja odgovoriti i da ne izbegavam nijedno pitanje. Imate li još pitanja? Izvolite.
Novinar: Ja sam htela da pitam u vezi blokade pravosuđa. Kako gledate na ovo što gotovo tri meseca traje blokada pravosuđa i kakvo mesto uopšte u vašoj budućoj politici će imati pravosuđe?
Dr Vojislav Šešelj: Dosmanlije su počele da prave pometnju i napravile su pravi haos u pravosuđu takozvanim reformama pravosudnog sistema. Mi smo imali jedan solidno postavljeni pravosudni sistem. Trebalo se samo boriti protiv korupcije u njegovim redovima i trebalo se boriti za što veću samostalnost sudija. A onda su dosmanlije potpuno menjale taj sistem. Mi smo imali opštinske, okružne i republički sud. A oni su uveli osnovne sudove, apelacione sudove, vrhovni kasacioni sud i tako dalje. Ta izmena je unela veliku zabunu, a ništa kvalitetno nije donela. Onda su po partijskom ključu počeli da otpuštaju sudije, ko im god nije bio po volji, demokratama, žutim najviše. Oni su otpuštali. Posle su se za to jagmili naprednjaci, pa ih vraćali nazad. Dakle, to je dvostruki problem. Oni su bili otpušteni zato što nisu bili po volji onih stranaka, a vraćani su zato što su po volji naprednjaka. A sudije ne bi smele da se mešaju u stranački život, jer je sudstvo treća grana vlasti, i mora biti nezavisno i od zakonodavne i od izvršne vlasti. Mora biti samostalno, ne apsolutno samostalno. Znate, te tri grane vlasti moraju jedna drugu da kontrolišu na Ustavom i zakonom propisan način. Sad, nažalost, imamo haos. Ovo što sudovi ne rade, sudovi su bili u ogromnom zaostatku, prvo zbog reforme pravosudnog sistema, i dok su se snašle sudije u toj reformi. A zatim, i štrajk advokata je izazvao zastoj u radu sudova. A tu smo vam se precizno izjasnili. Ne možemo da ulazimo u druge detalje, u druge sindikalne zahteve advokata, ali snažno podržavamo zahtev da se ukinu notari. To snažno podržavamo. Imate li još pitanja? Izvolite.
Novinar: Imam još jedno.
Dr Vojislav Šešelj: Ako nije teško mnogo.
Novinar: Nije, tiče se Haškog tribunala. Vidite da se govori iz Haga da će pratiti šta sve radite ovde u Srbiji. Hrvati su tražili da vas hitno vrate tamo. Zanima me vaš komentar na sve to?
Dr Vojislav Šešelj: Pa ja očekujem sad Hrvati da traže da me isporuče u Hrvatsku. A što se tiče ovoga što me prate, pa mene stalno prate. U poslednjih 40 godina, mene stalno prate. Šta to mene briga. Ja sam rekao svoje. Izbacili su me iz Haškog tribunala. Kad će me ponovo pozvati i hoće li, to mene ne interesuje. Ja se dobrovoljno odazvati neću. A nek ovde Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić odlučuju kako će me i kada isporučiti. Moje je da vodim taj zakonski postupak, dakle, da se provede sudska procedura koja traje najmanje dve nedelje, kroz koju ću se ja boriti sistemskim putem protiv takvog njihovog naloga, pa ćemo videti. Bila bi možda to i velika zabava, a ne samo istorijski paradoks, da me moji najbliži saradnici i moji najbliži izvršioci, odnosno saučesnici, u ratnim zločinima i u zločinima protiv čovečnosti isporučuju Haškom tribunalu. Šta čovek više od toga može poželeti? Imate li još pitanja?
I još jednu napomenu, ako nemate više pitanja. Što se tiče ovih izjava Sande Rašković-Ivić, mi smo smatrali da nije loše da obavestimo javnost da ne razumemo Sandu Rašković-Ivić i njena mlataranja o raznoraznim koalicijama. Mi nikada nismo izrazili želju da uđemo u bilo kakvu saradnju sa Sandom Rašković-Ivić. Nju je na čelo Demokratske stranke Srbije doveo Aleksandar Vučić. Tad je Koštunica podneo ostavku na sve funkcije. On nije učestvovao u daljim kadrovskim razmatranjima, a Vučiću nije bilo teško da uz pomoć velike ekipe ljudi obrađuje većinu delegata skupštine te stranke i da iznudi izbor Sande Rašković-Ivić. Mi ako budemo razgovarali o saradnji, onda možemo razgovarati sa Nenadom Popovićem, možemo da razgovaramo sa Aligrudićem, sa Samardžićem, sa ozbiljnim ljudima koji su bili u vrhu te stranke. Bez obzira što smo često bili politički protivnici, morate priznati da su to ipak ozbiljni ljudi. A šta je Sanda Rašković-Ivić? Čudo neviđeno. O čemu s njom da razgovaramo? Ona je opravdavala hrvatsku “Oluju”. Ona je davala raznorazne nebulozne izjave, a sad hoće nekakve koalicije. Šta mi imamo s njom da razgovaramo? Ne pada nam na pamet. To će se ugasiti i pre nego što se začelo. A sa ozbiljnim ljudima, naravno, spremni smo da razgovaramo. Koji su to ozbiljni ljudi, s kim ćemo razgovarati, to ćemo videti u budućnosti. Nema razloga za žurbu i nema razloga za licitiranje preko medija. Nama je cilj i da mnoge ozbiljne ljude privučemo u Srpsku radikalnu stranku. Srpska radikalna stranka se već oporavlja. Za ovu nedelju dana ja sam to uviđam, primećujem. A mislim da će se taj proces i nastaviti i ubrzavati. Sanda Rašković-Ivić, vi znate, kao komesar za izbeglice ušla je u korupcionašku aferu, tako što je njen komesarijat dobio neku donaciju sa Zapada da se izvrši svojevrsno istraživanje među izbeglicama u Srbiji. A ona je i sebe kao komesar uključila u to istraživanje i na osnovu tog posla izvukla masan honorar. Drugo, ona je u vreme Koštunicine vlade izabrana, odnosno delegirana kao ambasador u Italiju beše, jel, beše u Italiju? Kad je Koštunica otišao sa vlasti, Demokratska stranka Srbije je pozvala sve diplomate iz svojih redova da podnesu ostavku, Sanda Rašković-Ivić nije htela. Njoj je bila milija funkcija ambasadora nego Demokratska stranka Srbije. I šta onda s njom ima više da se...
Na prošlim izborima Sanda Rašković-Ivić uopšte nije bila na listi kandidata Demokratske stranke Srbije. Takav je bio njen status u toj stranci. Vi znate, Koštunica je uvek bio mekša varijanta u politici, pa je nerado isključivao članove koji se ogreše o Statut i stranački program. Ona je ostala neisključena, ali niko više na nju nije ozbiljno računao. Niko osim Vučića. Vučić je doveo na to mesto i ona sad pokušava da glumi političara, ali vidite i sami, krajnje neuspešno, nespretno i brzo će propasti. Izvolite.
Novinar: Rekli ste da imate cilj da ozbiljne ljude uključite u Srpsku radikalnu stranku. Na koje ozbiljne ljude mislite?
Dr Vojislav Šešelj: Pa ne mogu sada da licitiram, znate. Zašto bih licitirao. Pomenuo sam ljude iz Demokratske stranke Srbije koji su napustili, s kojima bi mi mogli, na primer, da razgovaramo. Mogli bismo da razgovaramo. O čemu, kad bi se negde sreli i sastali. Nemojte unapred da vam ja sad licitiram: ovoga bismo primili, ovoga ne bi, ovoga bi ovako, onoga bi onako... to je neozbiljno. Ja otkad sam se vratio, mnoge od tih ljudi uopšte nisam sreo. To ćemo videti. Vi znate da vas mi uvek obavestimo kad se nešto novo desi u našoj političkoj aktivnosti. Izvolite.
Novinar: Samo da prokomentarišete kratko: oglasila se sestra Zorana Đinđića, koja je rekla da vi imate kompleks od njega i da je on jedini koji je ikada mogao da vam se usprotivi. Koji je vaš komentar?
Dr Vojislav Šešelj: A što bih ja komentarisao izjave sestre Zorana Đinđića? Nemam nikakvog razloga zaista. Ja razumem da je ona pogođena mojim političkim nastupom, ali to su toliko ozbiljne stvari, da se ja ne mogu baš tako olako osvrtati ko će privatno biti pogođen, ko neće, meni je bitno da sam izneo istinu i da tu istinu zna i celi srpski narod. Ne bih ja ulazio ni u kakvu polemiku sa članovima njegove porodice, a oni mogu da me napadaju do mile volje i razumem kad me napadaju. Imate li još pitanja?
Novinar: Kako komentarišete medijske navode da je na mitingu prisustvovalo do 3000 ljudi?
Dr Vojislav Šešelj: Pa evo, ja sam dobio podatak da su švedski televizijski novinari procenili da je bilo oko 29.000 ljudi, jer su oni to obračunavali po kvadratnom metru prostora na kome su se nalazili učesnici mitinga. A zamislite da je došlo dve-tri hiljade ljudi i više. Gde bi oni mogli da stanu? Koliko sam ja video, trg je bio prepun. Zašto mediji ovako izveštavaju? Zato što im je to Aleksandar Vučić naložio. Vi znate, on svaki dan zvrca većinu vaših redakcija, ne ustručava se on ni pojedinačno novinare da zove, da preti, da nagovara, ponekad i potkupljuje i tako... Znate vi njega sad bolje nego ja. Ja sam ga već i zaboravio, a vi ga tek sad upoznajete u pravom svetlu. Nas blokiraju na primer na ovim ključnim državnim medijima, to je isto njegovo delo, na državnoj televiziji i drugim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali kao da to nas može nešto poremetiti u našem radu. Mi ćemo krenuti u unutrašnjost Srbije, gostovati na lokalnim televizijama i vratiti se kao lavina. Imate li još neko pitanje? Ako nemate, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR