Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Prva tema o kojoj ćemo govoriti danas jeste miting Srpske napredne stranke koji je nedavno organizovan ispred Doma Narodne skupštine. Kao što znate, taj miting je organizovan kao namera da se Srpska napredna stranka suprotstavi režimu, međutim vi ste primetili da su poruke sa tog mitinga bile mlake i primetili ste da Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić glume opoziciju. Dakle, oni su prikupili određeni broj ljudi, a postavlja se pitanje, kako su sami naveli, da je iz unutrašnjosti došlo 50.000 građana, što bi bilo negde oko 1000 autobusa, prosečna cena autobusa je oko 30.000 dinara, to znači da su oni utrošili otprilike 30.000.000 dinara za autobuse ili nekih 300.000 evra. Postavlja se pitanje odakle im ovolika količina novca kada se vrlo dobro zna da se oni ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, i to u ovim trenucima kada je Srbija, kada su svi građani zaista u nezapamćenoj ekonomskoj krizi. Ja želim takođe da vas podsetim da su oni oni krajem 2008, tokom 2009. i 2010. godine otvarali opštinske i okružne odbore potpuno opremljene u svim delovima Srbije, pa se zaista postavlja se pitanje odakle toliki novac toj novoj stranci i ko ih finansira. Što se tiče Srpske radikalne stranke, sve je jasno, jer se finansira iz budžeta Republike Srbije, tačno se zna koliko se novca dobija, koliko se novca potroši, ali za naprednjake koji su okupirali sve srpske medije, to ne znamo. Šta je dalje karakteristika tog skupa? Svi koji su govorili da naprednjaci nemaju ideologiju izgleda da su se prevarili, mi smo otkrili naprasno koja je to ideologija Srpske napredne stranke, izgleda da je to ideologija stiropora. Dakle, oni nameravaju stiroporom i sedenjem da pobede režim Borisa Tadića, režim DOS-a, koji je došao na vlast tako što je palio Narodnu skupštinu i tako što je otimao oružje iz policijskih stanica. Dakle, prostim sedenjem naprednjaci nameravaju da se suprotstave Borisu Tadiću. Indikativno je takođe da nijednom rečju nisu spomenuli Kosovo i Metohiju. Ono što je mnogo zanimljivije i značajnije, to je da je Srpska radikalna stranka pre nekoliko dana počela sa prikupljanjem potpisa za našu peticiju za oslobađanje dr Vojislava Šešelja. Kao što znate, on je već osam godina u pritvoru tribunala u Hagu, njegovo suđenje zaista predugo traje, čak je i sam predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, u svom izdvojenom mišljenju, prošle godine naveo da je dužina trajanja kod Vojislava Šešelja oborila svetski rekord. Dakle, sve je jasno i predsedavajućem sudiji i drugima je jasno da taj postupak traje neprimereno dugo, pred tribunalom u Hagu, i očigledno je da on mora da se okonča što pre. Mi smatramo da je jedini način na koji može da se okonča izricanje oslobađajuće presude, to jest tako bi bilo ukoliko se poštuje međunarodno pravo, jer dr Vojislav Šešelj je u potpunosti dokazao svoju nevinost i superiornost u odnosu na tužilaštvo, u odnosu na svedoke koje je tužilaštvo izvodilo. Ja želim da vas podsetim da je veliki broj svedoka tužilaštva počeo da svedoči protiv samog tužilaštva, dakle, u sudnici je to pokazalo da je vršen određeni pritisak na svedoke od strane tužilaštva, od strane njihovih predstavnika koji su delovali u Srbiji. Podsetiću vas da je takođe pokrenuta istraga protiv tužilaštva vezano za ove navode i ove okolnosti. Takođe, optužnica protiv Vojislava Šešelja menjana je više puta, ima sedam verzija, jednom je vraćena zbog aljkavosti, tako da to sve ukazuje na njihovu nespremnost. Mi smatramo da će i ova vrsta prikupljanja potpisa, peticija, biti svojevrstan pritisak na slobodoumne ljude i države svuda u svetu da se napokon povuče jedini mogući potez, a to je da se oslobodi Vojislav Šešelj i da međunarodno pravo napokon postane ono što jeste i što mu jeste namena, da ne zavisi ni od čega drugog već od normi koje su davno utvrđene i proverene. Isto tako mi smatramo da postoje određene mogućnosti, budući da taj tribunal u Hagu nije, nažalost, pravna institucija, već je jedna mešavina politike i prava, postoje određene mogućnosti da tribunal u Hagu pokuša da sačuva svoju zaovstavštinu, da opravda ono što je radio svih ovih godina. Ja ću vas podsetiti da oni godišnje troše nekih 300.000.000 dolara iz budžeta Ujedinjenih nacija, plus privatne donacije. Dakle, problem sa tribunalom u Hagu neće biti ovde završen, ali svakako oslobođajućom presudom i povratkom Vojislava Šešelja i građani Srbije i Srbija će dobiti novu nadu. Ja sam imao toliko za danas. Da li možda ima nekih pitanja? Ukoliko nema, ja vam se zahvaljujem.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR