Dr Paja Momčilov: Dobar dan. Prvo želim dobrodšlicu predstavnicima medija koji su danas prisutni na ovoj našoj konferenciji. Kao što vam je poznato iz najave, danas smo rešili da kažemo nekoliko reči o najnovijim izmenama zakona, a kojima se , po našem mišljenju, duboko zadire u ljudska elementarna prava, kao i prava pacijenata. Konkretno, razlog za sazivanje ove konferencije su izmene koje su se dogodile u novom Članu 35 Zakona o zdravstvenom osiguranju. Šta su ovom izmenom želeli da postignu? Biću slobodan samo da vas podsetim da je u starom zakonu, 146. član, trebalo da se izmeni dodavanjem dva pasusa.
Prvi pasus je glasio: „Osigurano lice je dužno da kod prve posete zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj poslove obavlja izabrani lekar, najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica u skladu sa ovim zakonom izvrši izbor izabranog lekara“. Znači, nalaže se svim građanima koji su korisnici našeg zdravstvenog osiguranja da u roku od šest meseci moraju da imaju svog izabranog lekara, da im se on odredi.
Sa druge strane, sledeći pasus je stvarno nešto što nismo očekivali da nekome može da padne na pamet u jednoj iole uređenoj zemlji. Ta dopuna glasi ovako: „Ako osigurano lice ne izvrši izbor izabranog lekara u roku, iz stava 4 ovog člana, ima pravo samo na pružanje hitne medicinske pomoći, do momenta izbora izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom“.
Šta to praktično znači? To znači da, ako se u roku od šest meseci ne opredelite za svog lekara, onda nećete imati pravo da koristite zdravstvenu zaštitu, sem u hitnim situacijama kada vam je život ugrožen.
Mislim da ovako nešto ne postoji ni u jednom zakonu nijedne civilozovane zemlje. Čime to obrazlažem? Prvo, dolazi do velikog ugrožavanja prava pacijenata. Prava pacijenata su regulisana sa više deklaracija. Jedna od najpoznatijih je Rimska deklaracija, koja ima 14 tačaka. Ovim izmenama zakona se direktno ugrožava tačka 2: pravo na pristup. U toj tački se kaže da svaki pojedinac ima pravo na pristup zdravstvenim ustanovama kada njegovo ili njeno zdravstveno stanje to zahteva. Prema tome, ovde je jasno definisano da kad god vam je neophodna pomoć, i zbog banalnih stvari, a ne samo onih koje će vas vitalno ugroziti, morate dobiti odgovarajuću zdravstvenu zaštitu po savremenim normama civilizovanog sveta. U tački 5 piše da imate pravo na slobodu izbora. Šta znači ovo da ja u roku od šest meseci moram da odaberem lekara? Ako imam pravo da biram, onda imam pravo i da kažem „neću“. Nije pravo izbora samo pozitivno, nego i negativno.
Šta nas država tera? Tera nas da od jednog malog kontingenta, u samo jednoj zdravstvenoj ustanovi, biramo lekara između ljudi koji su prethodno izabrani po nekim principima. Kakvo je to pravo ako u zemlji koja je izjednačila privatnu i državnu svojinu nemate elementarno pravo da kažete da hoćete da se lečite kod privatnog lekara i tamo ostvarite svoja prava? Ljudska prava na zdravlje i prava pacijenta, a znamo da u ovoj zemlji postoji monopol državnog zdravstva, koji nigde više ne postoji na takav način, ugrožena su. U slučaju da ne mogu da koristim zdravstvenu zaštitu, ne mogu da se obratim ni za pružanje preventivnih zdravstvenih usluga, direktno ugrožavam svoje zdravlje.
I, da paradoks bude veći, ko vam to kaže i ko vam to nalaže, ko vas to tako kažnjava? Monopolistički, jedan jedini fond koji postoji. U drugim zemljama imate više fondova i možete da se opredelite da ćete svoje pare i izdvajanja iz svog dohotka dati ovom ili onom fondu. To kod nas ne postoji. To je, takođe, pravo izbora. Imate samo jedan jedini fond, koji umesto da vas pita šta vam odgovara i šta biste želeli, sebi uzima za pravo i da vas kažnjava nečim što je stvarno monstruozno, a to je uskraćivanje prava na zdravstvenu zaštitu. U štampi je već bilo reči o tome i videli ste da su kolala objašnjenja da je to u interesu pacijenta. Jer, navodno, na taj način će se obezbediti sprovođenje preventivnih programa. To je besmisleno objašnjenje. Prevencija spada u osnovni paket elementarnih zdravstvenih usluga koje bi zdravstveni sistem morao da pruža i ne treba da se za to postavlja odredba da morate imati izabranog lekara, pa da tek on može da sprovodi i prevenciju.
To je suština ovoga. Aktuelni režim Borisa Tadića je potpuno izgubio kompas. On je ovim izmenama zakona, u nevreme, krajem jula, promenio 104 člana, i to po hitnom postupku, bez javne rasprave. S jedne strane su prema građanima uputili lažnu, dimnu petardu, proširujući, tobože, prava. S druge strane, kao što vidite, ovom izmenom, u ovom članu, drakonski kršeći i ljudska prva naših građana, čini ono što razuman čovek ne može da objasni i shvati.
Dodaću samo da se ove zakonske izmene nisu uopšte dotakle ključnih problema zdravstvenog sistema koji je potpuno krahirao. Ne zato što to kaže Srpska radikalna stranka, već što svi objektivni parametri, brojčani, koji govore o smrtnosti, svrstavaju nas na začelje u Evropi, a bogami, kad gledate i svet, ni tu ne stojimo slavno. Nešto što je bilo nezamislivo, da nam je smrtnost odojčadi stalno padala (smrtnost dece do navršene godine dana) od 2008. u ovoj zemlji raste. Ono što je takođe činjenica koju treba znati je da smo mi biološki ugrožena nacija. Nas satiru dve epidemije i pošasti, hronične nezarazne bolesti i maligne bolesti. To je glavni razlog što biološki nestajemo sa ovih terena, pored dodatne negativne činjenice da imamo belu kugu. Kada gledate kolika je smrtnost u Srbiji i koliko umire mladog sveta, u samom smo svetskom vrhu. To aktuelni režim prećutkuje, a Ministarstvo i ovakvim zakonima samo još produbljuje i pogoršava situaciju. Nema uopšte potrebe da govorim ni o korupciji koja, nažalost, u zdrvstvu predstavlja veliku rak-ranu.
To sam imao da kažem u vezi sa današnjom temom. Da li ima pitanja? Ako nema, hvala vam i doviđenja.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR