Dame i gospodo, ovu našu redovnu konferenciju smo posvetili jednom pitanju – to je naša stvarnost, naša današnjica koju karakteriše Haški tribunal. Vidite i sami, dvadeset godina, bilo o čemu da se priča mora da se pomene Haški tribunal, nelegitimna institucija, aždaja koja ne može da se kontroliše – tvorac je nju i napravio tako da samo on može da je kontroliše – i ta kontrola se obavlja dva puta godišnje, u junu i u decembru, kada se podnose izveštaji o radu Haškog tribunala. Izveštaj podnosi tužilaštvo, izveštaj podnosi i predsednik suda.
Imali ste prilike da čujete kako se oni i dalje hvale svojom misijom. Hvale se i zato što svom tvorcu svakom presudom dokazuju da rade upravo onako kako je njihov tvorac i zamislio. Hvale se da su antisrpski tribunal, antisrpska institucija koja mora da se poštuje, ako ni zbog čega drugog, onda zato što sudije imaju uredno ispeglane toge.
Ako smo nekada za kršenje ljudskih prava Vojislava Šešelja u Hagu mogli da optužimo tužilaštvo, koje nije bilo spremno za suđenje a čoveka su zadržali u pritvoru; ako smo kasnije mogli da kažemo da se njegova prava krše i od strane sudija, danas možemo da kažemo da je to zločinački poduhvat od strane tvorca prema Vojislavu Šešelju. Prošlo je deset godina i još nema odgovora na jedno vrlo jednostavno pitanje – ko krši njegova procesna prava? Ko krši njegovo pravo na suđenje u razumnom roku? Mi godinama to potenciramo, prozivamo ali nema odgovora. Naslućuje se kao odgovor nešto što kaže predsednik suda ali on već godinama, dva puta godišnje, govori kada će da se završi suđenje Vojislavu Šešelju. Završeno je suđenje Vojislavu Šešelju, odavno je završeno, nikad nije ni trebalo da počne! To svi znaju ali se njegova ljudska prava, njegova procesna prava, sistematski krše od strane svih institucija i kvazi-institucija koje se na neki način pitaju povodom Haga i ovih postupaka. Gotovo da postoji saglasnost da se ostvari neki cilj a taj cilj je da što duže Vojislav Šešelj bude van političke scene Republike Srbije i mi to uporno pričamo i opet podsećamo na njihove izvore.
Karla del Ponte je lepo objasnila u svojoj knjizi: umesto “dobar dan” Zoran Đinđić je rekao “vodite Šešelja i ne vraćajte ga više”. Da li je on bio samo kurir, koji je preneo neku poruku i neku odluku, ili je možda izdiktirao ono što bi bio interes proevropskih stranaka u Srbiji, to u ovom trenutku nije važno. Važno je da se konstatuje i da obavestimo sve da se u kontinuitetu, neprekidno i sistematski, krše ljudska prava a posebno procesna prava Vojislava Šešelja koji je politički zatvorenik u Haškom tribunalu.
Na ovom primeru Haškog tribunala možemo da vidimo šta se dešava Republici Srbiji – shvatamo da nam je potrebno jedinstvo, ono je nužno, bez tog jedinstva ne možemo opstati ni kao narod ni kao država. Potrebno nam je jedinstvo oko onoga šta hoćemo – hoćemo ono što je naše, hoćemo AP Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. To je jedinstvo a nije jedinstvo kada se prave prelazi, bez obzira kako ih neko krstio: administrativni, granični, integrisani, neintegrisani, kontrolni punktovi ili bilo koji drugi izraz koji mogu da izmisle. Nama ne trebaju podele, nama ne trebaju granice unutar jedinstvene teritorije Republike Srbije. Svako ko pravi granice on je protiv srpskog jedinstva.
Budalaština je da neko poziva Ustavni sud da vrati AP Kosovo i Metohiju u Ustavni sistem Republike Srbije! Kakvim se sve manipulacijama služe da bi prikrili ono što je Vikiliks objavio, ono što stoji u depašama iz američkih ambasada širom sveta, pogotovo iz ambasade u Beogradu – da imaju svoje saradnike, da imaju ove umivene koji treba da popune medijsku prazninu i da prikriju suštinu onog što oni rade na političkoj sceni.
Naravno, i danas su radikali prisutni sa svojim narodom. Juče su na Jarinju bili Nemanja Šarović i Aleksandar Dražić. Sa ljudima koji mirno protestuju, koji ne prihvataju granice, koji poštuju Ustav Republike Srbije, koji znaju šta su nacionalni, politički, ekonomski socijalni i svi drugi interesi srpskog naroda –danas su sa njima potpredsednik Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta i član predsedničkog kolegijuma, gospodin Petar Jojić.
Tako će biti i ubuduće dok naši ljudi, naši Srbi, protestuju, dok se bune protiv uspostavljanja takvih granica, koje se prikrivaju različitim kvazi-stručnim pojmovima koji u suštini ništa ne znače. Znače samo podvalu, prevaru i verovatno predstavljaju oblik zastrašivanja kompletnog stanovništva Republike Srbije. Ta politika koja kaže “uradili bi mi nešto ali ne smemo zbog velikog gazde”, to nije politika koja predstavlja zaštitu nacionalnih interesa. Oko te politike nama ne treba jedinstvo. Ne treba nam jedinstvo oko izdajničke politike, treba nam jedinstvo oko patriotske politike.
Treba nam jedinstvo oko politike koja u centar stavlja našeg građanina, oko politike koja poštuje Ustav Republike Srbije, oko politike koja poštuje, prepoznaje i čuva ono što su nacionalni interesi. Onog trenutka kada Srbija bude prepoznatljiva po toj vrsti jedinstva onda nam niko neće moći ništa jer ne može da udari na ceo narod. A ovako se ostvaruje ona čuvena turska izreka koja nas je 500 godina držala u ropstvu – “podeli pa vladaj”.
Mi smo protiv podela, mi smo za jedinstvo i pozivamo sve koji su za tu vrstu srpskog jedinstva oko nacionalnih interesa da nam se priključe u ovoj našoj borbi, da podrže naš stav za zaštitu Republike Srbije i naših nacionalnih interesa. To smo imali za ovu konferenciju za novinare, ako ima nekih pitanja izvolite. Ukoliko nema, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR