Pismo SB UN za hitno reagovanje i puštanje Vojislava Šešelja na slobodu

• 14.11.2013
• 0 Komentara
• Saopštenja

KOMITET ZA ODBRANU VOJISLAVA ŠEŠELjA SAVETU BEZBEDNOSTI UJEDINjENIH NACIJA

                                   ZAHTEV ZA KONTROLU DELOVANjA MKSJ

                        U  PROCESU PROTIV PROF. DR VOJISLAVA ŠEŠELjA

I.Uvodne napomene

1. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija formirao je  Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju  (Rezolucijom broj 827 od 22. februara 1993. godine).Dakle, SB UN kontroliše  rad MKSJ. Takva  pravna obaveza  proizilazi iz Rezolucije 827 ali i iz dugogodišnje prakse da svakih 6 meseci čelnici MKSJ podnose izveštaj SB UN.

 Poslednji takav izveštaj o radu MKSJ je podnet u junu 2013.  a naredni treba da bude  u decembru 2013. U tom kontekstu, obaveštavamo SB UN o zloupotrebama svetle i humane ideje ostvarivanja međunarodne pravde ili o grubom kršenju procesnih i ljudskih prava u slučaju Šešelj u MKSJ .

Obaveštavamo SB UN da je slučaj Šešelj najžalosniji primer  kršenja Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima UN (Univerzalna deklaracija UN) ili Magna karta čovečanstva (kako se nekada o njoj izjasnila Eleonora Ruzvelt), tačnije članova 7 i  9-11 Univerzalne deklaracije UN  koji garantuju pravo na pravično suđenje, zaštitu od proizvoljnog pritvora,  prezumpciju nevinosti i zaranu diskriminacije.

II. Politička optužnica i proizvoljno određen pritvor

     koji traje skoro 11 godina

2. Optužnica protiv profesora Vojislava Šešelja je podignuta 14. februara 2003. godine (predmet br. IT-03-67) u vezi sa događajima koji su se odigrali u periodu od1. avgusta, ili oko tog datuma, 1991. godine do barem septembra 1993. godine. Dakle,  optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja podignuta je sa 10 godina zakašnjenja. Optužnica se odnosi na  period za koji niko ne zna tačno kada počinje (ni kada se završava). Prema priznanju bivšeg glavnog tužioca MKSJ Karle del Ponte, iznetom u njenoj knjizi Gospođa tužilac iz 2008. godine[1] optužnica protiv profesora Šešelja je podignuta isključivo zbog političkih razloga, ili zbog zahteva tadašnjih vlasti u Srbiji: Đinđić je u vezi sa Šešeljem imao samo jednu molbu: Vodite ga i ne vraćajte nam ga više .

Uprkos ovim činjenicama (ili političkoj pozadini optužnice koja je blago rečeno, neozbiljna i skandalozno napisana) profesor Šešelj se nije skrivao, niti  je bežao. On je već  24. februara 2003. godine otputovao u Hag. Odmah po dolasku, na aerodromu je uhapšen i sproveden u Pritvorsku jediniicu MKSJ. Profesoru Šešelju nikada nije uručena odluka do kog vremena mu je određen pritvor, niti na osnovu čega mu se produžava pritvor. Pritvor (nenormalno, nehumano  i sa pravne tačke gledišta neshatljivo stanje) u predmetu br IT-03-67 bespravno se produžava bez bilo kakvog pravnog opravdanja i traje već skoro 11 godina (i postaje sa aspekta krivičnog prava kazna). Takvo proizvoljno trajanje pritvora, za koje nema čak ni kvazipravnog opravdanja, je u suprotnosti sa članom 5, stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojem se taksativno propisuju slučajevi kada može biti ograničeno pravo na slobodu. To su slučajevi ograničavanja slobode: na osnovu presude nadležnog suda,zbog neizvršenja sudske odluke,da bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstva po njegovom izvršenju, lišenje slobode maloletnog lica, ili da bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti,kao i da bi se omogućila deportacija ili ekstradicija.Ništa od prethodno navedenog ne postoji u slučaju Šešelj. Proizvoljno  trajanje  pritvora  je u suprotnosti i sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava iz čuvenog slučaja Guzardi protiv Italije (6. novembar 1980), u kojima se jasno ističe:Sud podseća da se, proglašavajući pravo na slobodu, u stavu 1. člana 5. misli na fizičku slobodu ličnosti; cilj odredbe je da se obezbedi da nikome ne može oduzeti ta sloboda na proizvoljan način. Profesoru Šešelju pravo na slobodu garantuje i član 9, stav 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u kojem se propisuje da: Niko ne može biti lišen slobode osim iz razloga i shodno postupku koji je predviđen zakonom, ali i stav 3. istog člana u kojem se propisuje: Svako lice koje je uhapšeno ili pritvoreno zbog krivičnog dela mora u razumnom roku da bude suđeno ili oslobođeno. Takođe, i u Konvenciji Zajednice nezavisnih država iz 1995. godine  se garantuje pravo na suđenje u razumnom roku. U članu 6. stav 1. se navodi da: „svako ima pravo pri razmatranju njegovog slučaja na pravedan i javni pretres u okviru razumnog roka“.

Međutim, u MKSJ se sudije ponašaju kao da ovi osnovni međunarodni izvori u vezi sa određivanjem pritvora ne postoje .

3.Takođe,SB UN sigurno  zna da je povodom čuvenog slučaja Kulomin protiv Mađarske,upravo Komitet za ljudska prava UN  konstatovao da je prekršen stav 3. člana 9.Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima jer je javni tužilac nekoliko puta produžavao pritvor a da tokom devet meseci Kulomin nije bio izveden pred sudiju.Isto tako,povodom slučaja Majkl i Brajan Hil protiv Španije Komitet UN za ljudska prava je  istakao da pritvor treba da bude izuzetak i da je nepotrebno odlaganje suđenja od 1,5 godine.Dovoljno je uporediti ove periode sa skoro 11 godina pritvora profesora Šešelj i biće jasno kakve se zlopotrebe vrše u MKSJ . Konačno i Univerzalna deklaracija UN pruža zaštitu  od proizvoljnog pritvora .

Pritvor nije zasnovan na pravnim osnovama . U svakom normalnom i iole demokratskom krivičnopravnom sistemu trajanje pritvora je ograničeno na odgovarajući način i to: u istrazi se ograničava maksimalnim rokovima i ako se ne podigne optužnica pritvor se ukidaexofficio.

Kada se podigne optužnica pritvor može izuzetno trajati koliko i sam krivičnopravni postupak, ali se i tada mora u kratkim rokovima preispitivati od strane suda koji donosi posebnu odluku o produženju ili ukidanju pritvora čak i onda kada to okrivljeni i ne zahteva

Potpuno je nedopustivo u bilo kom iole demokratski sprovedenom krivičnom postupku da se u odlukci  o pritvoru navodi da će trajati do dalje odluke, kao što je to slučaj u predmetu protiv Vojislava Šešelja (nalog za pritvor donet je 26. 2. 2003. godine od strane  Pretresnog veća II u čijem radu je učestovao i sadašnji potpredsednik MKSJ  sudija Agius). Takođe u svim  krivičnim postupcima vođenim po iole demokratskim načelima odluka kojom se određuje pritvor  uvek se može pobijati žalbom .

4. Nakon dolaska  profesora Šešelja u pritvorsku jedinicu MKSJ, optužnica je više puta menjana. Profesor Šešelj je u  tim promenjenim verzijama optužen i za navodni govor mržnjeili zapaljive političke govore. Ove činjenice jasno pokazuje ne samo to da je optužnica politički motivisana, već i da je ona  u direktnoj suprotnosti sa Preporukom Saveta Evrope R(97) 20 o govoru mržnjeod 20. 10. 1997. godine, koja je osnovni pravni izvor u modernom međunarodnom pravu u vezi sa  govorom mržnje. U preporuci Saveta Evrope R(97)20 se ističe da  govor mržnje treba da reguliše građansko a ne krivično pravo. Na primer, u aneksu Preporuke br. R (97) 20 se naglašava : "Ove mere imaju u vidu čitav niz pravnih instrumenata kojima se povećavaju mogućnosti predviđene građanskim pravom... Ako to nacionalno zakonodavstvo dopušta, organizacije koje zastupaju žrtve govora mržnje treba da imaju pravo da pokreću građanske parnice". Takođe, u aneksu Preporuke R (97) 20. se upućuje na to da se kroz: "građansko pravo, dozvoljava zainteresovanim nevladinim organizacijama da podnose građanske tužbe. Zato je potpuno neprikladno da se u  međunarodnom krivičnom sudu  profesoru Šešelju sudi za dela koja spadaju u građansko, a ne u krivično pravo.

5. U kontekstu prethodno iznetog, treba istaći i da se profesor Šešelj već skoro 11 godina nalazi u pritvoru MKSJ izmešu ostalog i zbog optužbi u vezi sa  govorom mržnje iako je čak i prvi (i najvažniji) ekspert tužilaštva , profesor Entoni Oberšal iz SAD  na početku suđenja u decembru 2007. godine izjavio da profesor Šešelj nikada nije pozivao na izvršenje bilo kakvog ratnog zločina i da su njegovi govori imali isključivo politički  karakter.Dakle, očigledno je da je optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja zasniva na političkim a ne pravnim argumentima, i da se pritvor koji traje skoro 11 godina, produžava bespravno.

III.  Kršenja prava na javnost suđenja  

6. Više od polovine od preko 80 svedoka koji su se pojavili u predmetu br. IT-03-67 su svedočili pod zaštitnim merama ( izmenjena slika i glas). Veliki deo procesa u predmetu br. IT-03-67 se vodio iza zatvorenih vrata (uz potpuno isključenje javnosti).Na ovaj način, grubo je prekršeno pravo profesora Vojislava Šešelja na javnost suđenja. Pravo na javnost suđenja garantuje  član 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jasnom formulacijom da svako ima pravo na pravednu i javnu raspravu, koja se može isključiti iz celog ili iz dela suđenja, u interesu morala, javnog poretka ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, ako to zahtevaju interesi maloletnika  ili zaštita privatnog života stranka. Dakle, MKSJ je grubo prekršio pravo na javnost suđenja jer profesor Šešelj nije optužen za odavanje državnih tajni, za seksualne delikte ili za delikte protiv maloletnika. Takođe, Evropski sud za ljudska prava je u čuvenom slučaju Pretto i drugi protiv Italije (8. decembar 1983.) istakao:Javni karakter sudskog postupka pred sudskim organima, štiti strane u postupku kako se vršenje pravde ne bi obavljalo tajno, bez uvida javnosti. To je, takođe, jedno od sredstava kojim se može očuvati poverenje u sudove. Evropski sud je povodom slučaja Pretto i drugi protiv Italije zaključio i da javnost doprinosi ostvarenju cilja iz člana 6. stav 1. Naime, ona obezbeđuje pravično suđenje. Dakle, MKSJ u predmetu br. IT-03-67 direktno krši pravo na pravedno suđenje jer uskraćuje javnost suđenja, (bespotrebno i često) na osnovu kvazipravnih razloga koji ne postoje u modernom međunarodnom pravu. Javnost suđenja (koja faktički skoro da i ne postoji u slučaju Šešelj) garantuje i član 14. stav 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u kojem se jasno propisuje da: Svako lice ima pravo da njegovo slučaj bude raspravljan pravično i javno i da se može narediti isključivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti. Dakle,  nema razloga za isključivanje javnosti koji bi se mogao primeniti u slučaju Šešelj.

7. SB UN sigurno ima u vidu i da se upravo u Opštem komentaru broj 13 Komiteta za ljudska prava UN jasno ističe:Javnost saslušanja je važan čuvar interesa pojedinca i celog društva.U isto vreme, član 14. stav 1. daje na znanje da sudovi imaju moć da isključe celu ili deo javnosti iz razloga iznetih u tom stavu. Treba ukazati da, mimo tih izuzetnih uslova, Komitet smatra da saslušanje mora biti otvoreno za javnost uopšte, uključujući i novinare, i ne sme biti ograničeno na određenu kategoriju ljudi . Sve su to više nego jasne odredbe koje se očigledno zanemaruju u MKSJ u slučaju Šešelj. Zato SB UN mora da reaguje i prekine zloupotrebe koje se vrše u MKSJ i traju skoro 11 godina.

8. SB UN bi trebalo da ima u vidu  i da je (razmatrajući čuveni slučaju Polaj Kampos protiv Perua), upravo Komitet za ljudska prava UN  zaključio da postupak koji je sprovođen u zatvoru bez  prisustva javnosti, nije bio ni nezavisan ni nepristrasan.

IV. Štrajk glađu prof. dr Vojislava Šešelja

       zbog uskraćivanja prava na samozastupanje

9. Godine 2006, od 10. novembra do 8. decembra, profesor Šešelj je bio prinuđen da štrajkuje glađu jer mu  je bilo uskraćeno osnovno ljudsko pravo, da se brani sam na sudu. Profesoru Šešelju je bio nametnut  advokat iz Velike Britanije izvesni Dejvid Huper (koji nije znao ni reč srpskog jezika). Profesor Šešelj je odbio bilo kakav sastanak sa Huperom. Za vreme štrajka glađu od 8. novembra 2006. do 10. decembra 2006. profesor Šešelj je izgubio 28 kilograma i nalazio se na samoj ivici smrti. Bio je prinuđen da štrajkuje glađu da bi  izborio pravo na ličnu odbranu i suđenje na jeziku koji razume, što inače garantuju odredbe  Statuta MKSJ (tačnije član 21. Statuta MKSJ). Takvo postupanje MKSJ nije samo zloupotreba prava već i skandal svetskih razmera. Profesor Šešelj je bio prinuđen da štrajkuje glađu da bi  izborio pravo na ličnu odbranu i suđenje na jeziku koji razume iako mu to pravo garantuju osnovni međunarodni pravni izvori u ovoj oblasti, kao što su  član 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i član 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. SB UN bi trebalo da ima u vidu da je povodom poznatog slučaja Majkl i Brajan Hil protiv Španije upravo Komitet za ljudska prava UN  istako da pravo Majkla Hila da se brani sam nije poštovano.

V.Pokretanje postupka protiv prof. dr Vojislava Šešelja

     u vezi sa nepoštovanjem suda

10. U januaru 2009. godine je pokrenut paralelni postupak protiv prof. Šešelja , zbog navodnog nepoštovanje suda. Taj predmet se vodio pod oznakom IT-03-67-R77.2. Postupak je pokrenut zbog knjige profesora Šešelja koja je objavljena  još u novembru 2007. godine. U knjizi se ne otkrivaju  imena zaštićenih svedoka niti njihove šifre. Knjiga se  sastoji od zbirke javnih dokumenta odbrane koje je prihvatilo sudsko veće  u prvom procesu protiv prof. dr Vojislava Šešelja (predmet IT-03-67, dokumenta prihvaćena  još u septembru 2007). Dakle, sudska veća u istom sudu postupaju na suprotan (i međusobno isključujući) način kada se radi o profesoru Šešelju. Knjiga profesora Šešelja (kojoj se  faktički sudilo u MKSJ) ima oko 1.200 stranica na srpskom jeziku. Ali, knjiga nije bila prevedena na engleski u celosti! Prevedeno je samo 7% knjige  na engleski jezik i to međusobno nepovezanih delova (između kojih je i po 1000 stranica teksta). Bez obzira na ovakve propuste, sudije MKSJ (koje nisu znale ni  reč srpskog jezika) su na osnovu ovog kvazipravnog  metoda i bez čitanja 93% knjige, osudile profesora Šešelja u julu 2009. godine na 15 meseci zatvora! Da bi pravni apsurd bio još veći, žalbeno veće u predmetu br. IT-03-67- R77.2 je potvrdilo ovu kaznu od 15 meseci zatvora za nepoštovanje suda. Ništa slično nije zabeleženo u modernoj pravnoj istoriji. Toga ima samo u romanu Franca Kafke Proces.

Prvostepena presuda od 15 meseci zatvora iz  jula 2009. i drugostepena od 15 meseci iz maja 2010. godine u procesu za nepoštovanje suda protiv profesora Šešelja imaju i svoju tajnu verziju! O kakvom se pravnom skandalu radi jasno pokazuju sledeće činjenice. Tajna presuda  nije predviđena članom 23. Statuta MKSJ, ni  pravilom 98ter Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ. Takođe,  u članu 14. stav 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima se ističe:„ Svaka presuda doneta u krivičnim ili građanskim stvarima biće javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drugačije ili ako se rasprava odnosi na bračne sporove ili na starateljstvo nad decom”.

11. Profesor Šešelj je kažnjen sa 15 meseci zatvora u predmetu IT-03-67 R77.2, iako je prosečna kazna za nepoštovanje suda u MKSJ, kako pokazuje sudska statistika MKSJ u vezi sa nepoštovanjem suda oko 2 meseca zatvora.[2] Zato se može jasno zaključiti da je primenom dvostrukih standarda u slučaju Šešelj, MKSJ grubo prekšio odredbe  člana 7 Univerzalne deklaraciju UN. Takođe, ovakvim nehumanim i kvazipravnim postupanjem, MKSJ je prekršio članove 2 i 3, kao i član 26 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji zabranjuju diskriminaciju, ali i član 14 Evropske  konvencije o ljudskim pravima.

U tom kontekstu, treba istaći i da poznati pravnici kao što su Raija Hanski i Martin Šajnin smatraju da je u Opštem komentaru br. 18(37) usvojenom 1989. godine Komitet za ljudska prava UN istakao da pod diskriskriminacijom ne podrazumeva samo neposrednu diskriminaciju usmerenu na određenu kategoriju lica, već i situacije u kojima naizgled neutralana zakonska odredba ima nesrazmerene posledice po jednu kategoriju lica u poređenju sa drugima.[3] Slučaj profesora Šešelja je najbolji primer za takvu vrstu diskriminacije i zato se povodom rada MKSJ u slučaju Šešelj može upotrebiti stara latinska izreka koja pokazuje razliku između forme i prakse, simulta aequitas duplex iniquitas(lažna jednakost,dvostruka nejednakost).

12. Da se upravo protiv profesora Šešelja u MKSJ primenjuju posebni standardi jasno pokazuje i sledeća činjenica. Godine 2010. pokrenut je još jedan postupak za nepoštovanje suda protiv profesora Šešelja. Novi  predmet se vodio pod oznakom IT-03-67-R77.3. Slučaj je pokrenut, ponovo, zbog  knjiga prof. dr Vojislava Šešelja. Kao i u prvom predmetu za nepoštovanje suda, ponovo se  koriste formulacije koje ne postoje u modernom međunarodnom krivičnom pravu. Na primer, besmislene formulacije poput one da je navodno prof. dr Vojislav Šešelj posredno obelodanio informacije pomoću kojih se posredno mogu indetifikovati svedoci, i da je tako stvorio neprijateljsku atmosferu. Naročito je apsurdno to što  tužilaštvo tvrdi da se radi o nekakvoj neprijateljskoj atmosferi koja utiče i na svedoke  odbrane. Dakle, prema MKSJ, profesor Šešelj je stvorio neprijateljsku atmosferu koja ugrožava njegove svedoke! Neverovatno ali istinito i uznemirujuće, jer pokazuje u kakvom je stanju MKSJ. Na osnovu takvih konstrukcija prof dr Šešelj je osuđen na 18 meseci zatvora. Takođe,  iz tih kvazipravnih konstrukcija je proistekao još jedan (treći) postupak za nepoštovanje suda. Šešelj je optužen da sa svog sajta nije uklonio razna dokumenta koja se odnose na prethodni proces za nepoštovanje suda. Dakle, dokumenta koja ponovo navodno ugoržavaju svedoke (njegove) odbrane! (Ta navodna poverljiva dokumenta su ustvari bila knjige prof. dr Šešelja i podnesci njegove odbrane).  Na osnovu ovakvih kontradikcija, doneta je presuda koja se zasnivala na suđenju bez izvođenja dokaza i bez saslušanja ijednog svedoka odbrane ili optužbe. Šešelju nije omogućeno ni da suđenju prisustvuje njegov kejs menadžer . Takav proces je okončan u maju 2013. (pod oznakom IT-03-67-R77.4) novom  drakonskom presudom od 2 godine zatvora. Ova kazna je izrečena za navodno nepoštovanje suda iz istih razloga kao i prethodna kazna, zato što dr Šešelj nakon kažnjavanja nije skinuo sa sajta „sporna“ dokumenta.

13. Istovremeno, dok su se izricale ovakve drakonske kazne  u Statutu  samog MKSJ nisu postojale odredbe u vezi sa nepoštovanjem suda. Nepoštovanje suda reguliše samo Pravilnik o postupku i dokazima MKSJ (pravilo 77). Ovakvo rešenje je neuobičajeno (i jedinstveno) u savremenom međunarodnom krivičnom pravu. Uobičajeno je u međunarodnom krivičnom pravu upravo suprotno regulisanje (pravilnik treba da bude podređen statutu). Na primer,takvo  rešenje je  primenjeno  u Pravilniku o postupku i dokazivanju stalnog Međunarodnog krivičnog suda (Pravilnik MKS). Tačnije, u  prvom delu Pravilnika MKS se iznosi da je on uvek podređen Rimskom statutu i da je on „instrument za primenu Rimskog statuta”. Zato se može tvrditi da način regulisanja koji se primenjuje u MKSJ i po kojem je pravilnik iznad statuta, stvara preduslove za zloupotrebu odredaba Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ. Sve to se jasno ispoljilo  u slučaju Šešelj.

Tačnije, priznata i opšta  praksa (običaji) u međunarodnom krivičnom pravu ne poznaju suđenje za nepoštovanje suda optuženima za ratne zločine ili optužene pred međunarodnim krivičnim sudovima. Tako je bilo u Nirnbergu i Tokiju, a isti stav zastupa jasno  i Francuska (stalna članica SB UN) u  slučaju Artman pred MKSJ u novembru 2011. [4]

Konačno, ne može se Pravilnikom o postupku i dokazima MKSJ  uvoditi postojanje krivičnog dela, jer u krivičnom pravu važi princim nullumcrimennullapoenasinelege – samo zakonom ili međunarodnim aktima se mogu određivati kazne (uz zabranu retroaktivnosti, osim ako je zakon ili međunarodni akt blaži za optuženog). Pored toga, besmislen je i sam naziv takvog „prekršaja „ jer se govori o „nepoštovanju suda“ što znači da je prof. dr. Vojislav Šešelj optužen jer nije poštovao MKSJ i sudije, a da su mu zatim za taj „delikt“presudile same sudije tog suda! Iz tog proizilazi da su mu sudila lica koja su „oštećena njegovim navodnim deliktom“,  što je besmisleno,  jer  nigde u svetu (u iole normalnom  krivičnom postupku)  nije dopušteno da osoba koja je na bilo koji način oštećena krivičnim delom ili deliktom presuđuje za takvo delo.

VI.Trenutno stanje u osnovnom predmetu br. IT-03-67 u slučaju Šešelj  

14. Suđenje profesoru Šešelju je (nakon štrajka glađu)  počelo u novembru 2007. godine. Međutim, iznenada je prekinuto u februaru 2009. godine. Prekid suđenja je trajao sve do januara 2010. godine.  Zatim je suđenje nastavljeno (uz paralelno trajanje više postupaka za nepoštovanje suda). Konačno, u periodu od 5. do 20. marta 2012. godine su iznete završne reči u osnovnom predmetu br. IT-03-67. Tek u aprilu 2013. predsedavajući Pretresnog veća III je zakazao donošenje presude za 30. oktobar 2013. Ipak, 17. septembra 2013. godine izricanje presude je odloženo na neodređeno vreme! U međuvremenu na osnovu Zahteva za izuzeće sudije Harhofa od 9. jula 2013. koji je podneo prof. dr Vojislav Šešelj, Komisija MKSJ je 28. avgusta 2013. donela Odluku o izuzeću tog sudije iz predmeta. Konačno, 31. oktobra 2013 . vršilac dužnosti predsednika MKSJ je doneo Odluku o imenovanju novog sudije Mandiayea Nianga  u predmet br. IT-03-67.

Dakle,  trenutno tu nema  nikavih nagoveštaja, i ne zna se, kada će biti završeno suđenje u predmetu br. IT-03-67. Činjenice jasno pokazuju da MKSJ nije bio u stanju da za skoro 11 godina okonča prvostepeni postupak u slučaju Šešelj. Istovremeno, u tom postupku koji traje skoro 11 godina, prof. dr Vojislav Šešelj se nalazi, bez prekida, u pritvoru MKSJ. To je skandal nezabeležen u modernom međunarodnom pravu.

VII.Skandalozno i nezabeleženo kršenje prava na ekspeditivnost suđenja u slučaju Šešelj, proces koji traje duže nego bilo koji slučaj u krivičnom, međunarodnom  javnom i međunarodnom krivičnom pravu

15.  Uporedna analiza trajanja procesa kao što su: Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde (međudržavni spor 2006. godine, inače ovo poređenje je već pominjano u SB UN[5]), Maksi proces u Palermu ( Maxiprocesso, vođen u Palermu od 10. februara 1986. godine do 17. novembra 1987. godine,   optuženo 465, a osuđeno 365 lica pripadnika sicilijanske „Koza nostre“), i Nirnberškog procesa (od 20. oktobra 1945. do 1. novembra 1946. suđenje najvišim rukovodiocima Trećeg rajha koji je bio u ratu sa 53 države)  kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava pokazuju da se u predmetu br. IT-03-67 flagrantno krši načelo ekspeditivnosti.  Poražavajuće za MKSJ je i poređenje sa radom Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR). Kada se uporede dva najduža pojedinačna slučaja, slučaja Šešelj pred MKSJ i slučaja Muvunyi pred MKSR vidi se da je MKSR  u roku od 7 godina i 10 meseci  doneo drugostepenu presudu u najdužem pojedinačnom slučaju razmatranom u periodu od 1996. do 2010 godine.[6]

Svi prethodno navedeni procesi su trajali kraće od slučaja Šešelj. Tačnije, u slučaju Šešelj je nesumnjivo postignut negativni svetski rekord po dužini trajanja prvostepenog postupka i pritvora optuženog. Tu  skandaloznu činjenicu priznaje i predsedavajući veća u slučaju Šešelj .[7]

VIII.Izuzimanje sudije Harhofa iz predmeta  br. IT-03-67 u septembru 2013.

          imenovanje novog sudije Mandiayea Nianga  u oktobru 2013. godine

          i posledice tih odluka

16. Na osnovu zahteva za izuzeće sudije Harhofa od 9. jula 2013. koji je podneo prof. dr Vojislav Šešelj, Komisija MKSJ je 28. avgusta 2013. donela odluku o izuzeću tog sudije iz predmeta br.. IT-03-67.Tužilaštvo, sudija Harhof i preostale sudije iz predmeta br.IT-03-67 su 3. septembra 2013. podneli tri zahteva za pojašnjenje odluke o izuzeću.Komisija je 7.oktobra 2013. odbacila te zahteve. Konačno, 31. oktobra 2013 . vršilac dužnosti predsednika MKSJ je doneo odluku o imenovanju novog sudije Mandiayea Nianga  u predmetu br. IT-03-67.

 U tom kontekstu ističemo da se razlog zbog kojeg je izuzet sudija Harhofa (što je potvrđeno i odlukom Komisije MKSJ)  svodi na njegovu pristrasnost, a taj razlog ne može biti „eliminisan“ tako što se pristrasni sudija prosto isključuje iz krivičnog postupka te zamenjuje drugim. Tačnije,  pristrasnost sudije  Harhofa je već na svojevrstan način „inficirala ili mogla inficirati“kako sam predhodni krivični postupak, tako i preostale članove  Pretresnog veća III u predmetu br. IT-03-67.

Po logici stvari, pristrasnost, koja je svojevrsna psihološka kategorija koja se svodi na predubeđenje i prejudiciranje krivice optuženog suprotno pretpostavci nevinosti, nije nastupila momentom samog podnošenja zahteva za izuzeće sudije  Harhofa niti odlukom MKSJ kojim je takav zahtev usvojen.

Takvom odlukom je samo konstatovano da je sudija Frederik Harhof svojim konkretnim aktom ispoljio  pristrasnost( koju je po logici stvari imao i ranije)  Iz ovoga proizilazi  da je celokupno suđenje od početka (ili njegov veći deo) vođen pred pristrasnim sudijom, i zato postoji razumna sumnja  da je takav sudija u bitnoj meri uticao na izvođenje dokaza tokom postupka ( na primer, postavljanjem  pitanja svedocima i svojim procesnim aktivnostima tokom postupka). Zato je svaka odluka u čijem donošenju je učestvovao sudija  Frederik Harkof sporna, jer je doneta uz delovanje pristrasnog sudije!

Takođe,  normalno je da sudije koje su članovi veća ne rešavaju samo procesna i pravna pitanja koja su od značaja za predmet postupka, već i da međusobno komuniciraju, (iznose svoje argumente i kontraargumente tokom većanja i glasanja kada se donose odluke). Zato postoji razumna sumnja da je pristrasni sudija delovao ili mogao delovati u pravcu razvijanja i postizanja pristrasnosti i kod ostalih članova Pretresnog veća. Ovo se još više potvrđuje i samim oficijelnim izjašnjenjem preostalih članova pretresnog veća, koji, iako nemaju svojstvo stranke u krivičnom postupku (i koji moraju biti krajnje nepristrasni) od 3. septembra 2013, kada su zatražili da sudija Frederik Harhof ostane u predmetu.

U tom smislu se ne može se izbeći zaključak da su pristrasne i one sudije koje su se zalagale  da takav  sudija ostane i dalje u krivičnom postupku i učestvuje u donošenju presude. Zato postoji izuzetno veliki rizik da su preostali članovi Pretresnog veća pod uticajem pristrasnog sudije i sami postali pristrasni.  Dakle, postoji razumna sumnja u to da su  preostale sudije u Pretresnom veću (u čijem je sastavu ranije bio sudija Harhof)  mogu na pravičan način dalje da odlučuju.

To je još jedan argumenat u prilog stavu da se postupak protiv profesora Šešelja ne može nastaviti na pravičan način. Za nastalu procesnu konfuziju praktično nema odgovarajućeg procesnog rešenja, iz čega proizlazi da se postupak mora odmah obustaviti.

Zključak je da  se  u konkretnom slučaju ne može doneti odluka na pravičan i iole procesno korektan način pa postupak protiv prof. dr. Vojislava Šešelja treba bez odlaganja obustaviti i profesora Šešelja pustiti  na slobodu.

Ako, suprotno navedenim razlozima, pretresno veće donese odluku da se postupak nastavi sa novim sudijom, onda je potpuno nezamislivo da  učešće novog sudije bude svdeno samo na njegov doprinos u donošenju i pisanju presude, jer sudija pred kojim nije neposredno izveden  nijedan dokaz ne može imati bilo kakav stav o predmetu postupka .

IX.Neophodnost hitnog reagovanja SB UN kao kontrolnog i nadređenog organa nad radom MKSJ nakon skoro 11 godina kršenja ljudskih prava u slučaju Šešelj

17. Brojne zloupotrebe od strane MKSJ u slučaju Šešelj (koje su  kratko iznete u prethodnim delovima), od podizanja politički motivisane optužnice, proizvoljnog pritvora koji traje skoro 11 godina, brutalnog kršenja prava na slobodu i prava na samozastupanje, do skandaloznog izmišljanja krivičnog dela u vezi sa nepoštovanjem suda, imenovanja novog sudije posle skoro 11 godina procesa jasno pokazuju da je neophodna hitna i odlučna intervencija SB UN. U protivnom, ako  hitna intervenicja SB UN izostane, ugled samih UN će biti ozbiljno ugrožen. Zato je neophodno da se u najkraćem roku prekine kvazipravno, nehumano, necivilizovano i skandalozno postupanje  MKSJ. Novac koji MKSJ dobija od UN se ne može koristiti radi divljačke zloupotrebe prava i za primenu metoda iz srednjeg veka. Međunarodno pravo i pravosuđe  (i osioni nekontrolisani politički voluntarizam pojedinaca u MKSJ) ne predstavljaju pravo jačeg, već pravni sistem koje se zasniva  na ljudskim pravima , garancijama i načelima sadržanim u konvencijama i međunarodnim višestranim ugovorima. Uostalom, još je jedan od rodonačelnika međunarodnog prava, Pufendorf, isticao da su pravni sistem i moralna načela ono što razdvaja ljude od životinja. Zato SB UN kao osnivač MKSJ snosi ne samo pravnu, već i moralnu odgovornost za njegovo funkcionisanje

                                                                                          S poštovanjem,                                                                          

                                                                   pravni savetnik prof. dr Vojislava Šešelja

                                                                                        doc.dr Dejan Mirović

                                                                   pravni savetnik prof. dr Vojislava Šešelja

                                                                                              advokat Milan Terzić

Komentari