Zapošljavanje po partijskoj pripadnosti dobilo neslućene razmere

Iako su im pre izbora bila puna usta o departizaciji javnih preduzeća i ustanova, vladajuća koalicija u Nišu je na mesta direktora pomenutih preduzeća i ustanova u Nišu postavila gotovo isključivo partijske ljude od kojih mnogi gotovo da nemaju nikakve stručne veze sa preduzećem u kojem su imenovani za direktore. Godinu dana posle njihovog imenovanja, vlast u Nišu, primorana novim Zakonom o javnim preduzećima, raspisala je konkurs za direktore javnih preduzeća u Nišu i na taj konkurs su se prijavili gotovo svi partijski ljudi koji u prethodnom periodu obavaljali funkcije direktora, a način odlučivanja o imenovanjima na mesto direktora uređen je tako da opet prednost ima partijska knjižica nad stručnim znanjem. To pravilo, uspostavljeno još za vreme Slobodana Miloševića, a svoje nakazno lice u punoj meri pokazalo za vreme svih proevropskih vlasti u Nišu od 2000-te do danas, da je „važno da si naš, pa radi šta znaš“ ovih dana je dobilo i svoju grotesknu kulminaciju.

Najpre su se pojedinci iz vladajućih partija prijavljivali na konkurse za direktore u gotovo svim javnim preduzećima smatrajući sebe univerzalnim stručnjacima za sve, a ovih dana jedan slučaj govori o potpunoj aroganciji i gubitku stida i bilo kakvih skrupula pripadnika vladajućih partija koji bi trebalo da odgovaraju za razvoj grada i gradskih institucija.

Naime, nakon što je od strane Upravnog odbora „Pozorišta lutaka“ u Nišu za direktora „Pozorišta lutaka“ izabran Nenad Živadinović, taj izbor se nije dopao nekom od uticajnih političara u Nišu i njegov izbor je ukinut, jer nije dostavio dokument da nije osuđivan u periodu od svog rođenja do navršene šeste godine života, kada je živeo u Makedoniji, a na njegovo mesto kandidovana Ivana Savić, verovatno protežirana od strane nepoznatog lokalnog političkog moćnika, koji stoji iza ovog bizarnog slučaja.

Možda bi nekom ovo izgledalo kao dobra šala, ali to je surova realnost političke svakodnevice u Nišu, averovatno i u drugim gradovima Srbije u kojima vlada proevropska vlast bez obzira na katastrofalne rezultate, šireći iluzije u narodu da evropski put Srbije nema alternativu, a da samo oni mogu da ih povedu tim putem, zbog čega im treba oprostiti svaku štetu koju su počinili svojim građanima.

Narod, konačno mora da shvati da je on najodgovorniji za položaj u kojem se nalazi naša država i naši gradovi, jer on bira svoje predstavnike koji treba da ga vode. Zato narod mora da se uzme u pamet i da one koji se tako bahato odnose prema društvenom dobru politički marginalizuje uskraćujući im svoj glas na sledećim izborima i tako ih ukloni sa odgovornih funkcija koje su osiono zloupotrebili.