A šta se sprema Mladiću?

Nema većeg zadovoljstva za režim nego kad dočekuje one koji su nam 99. iz vazduha „uterivali" demokratiju. Već godinama nas uče da treba da budemo zahvalni što nas je dotakla ruka „milosrdnog anđela" jer tek od tadašnjeg uspostavljanja „mira", „bezbednosti", „poštovanja ljudskih prava" pripadamo civilizaciji. Sada kada su obelodanjeni tajni snimci Pentagona, možemo na primeru Iraka da vidimo i kakvu neizrecivu sreću za američke vojnike predstavlja njihova „sveta" misija. Oni čiji je želudac dovoljno izdržljiv videli su uživanje u monstruoznom takmičenju u ubijanju civila. Možemo samo da zamišljamo kakvu im je nezaboravnu zabavu i radost pričinjavalo ubijanje civila po Srbiji.

I, evo, opet u Beogradu jednog od tih zaslužnih što su nas isterali na „pravi put". Stigao je Džejms Stajnberg, zamenik državnog sekretara SAD, da pruži „podršku" (čitaj – da isporuči nove zahteve). Zadovoljni su jer je vlast uspešno proglasila srpski narod genocidnim. Režim je dobio čestitke, a Zapad alibi za sve zločine i prljavštine sprovedne na ovim prostorima, počev od najvećeg – zločina protiv mira, pa do okupacije južne srpske pokrajine.

Sada saznajemo i da je situacija na Kosovu i Metohiji sjajna. To nam je zadovoljno saopštio drugi čovek Stejt departmenta. „Stajnberg je ocenio da je Kosovo, nakon proglašenja nezavisnosti, postalo faktor stabilnosti u regionu i da je načinilo napredak u poslednje dve godine"!? Ova izjava uopšte ne trebe da čudi, američka administracija samo izražava zadovoljstvo što se sve ostvaruje prema njihovom planu – proces etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije polako se privodi kraju.

Stajnberg je otvoreno poručio Tadiću šta Vašington očekuje od Beograda u zamenu za podršku „evropskom putu" – a to je „primena principa iz Ahtisarijevog plana, što je put kojim će se, vremenom, stići do rešavanja postojećih formalnih pitanja". U prevodu – put kojim će se stići do priznanja nezavisnosti, jer Ahtisarijev plan, koji je odbacio SB, podrazumeva obezbeđivanje funkcionisanja tzv. nezavisnog Kosova. Dakle, jasan je stav američkog diplomate, ali je nejasno samoubilačko srljanje Srbije. Nejasna je upornost i tiranija kojom se nameće „put bez alternative". A ono što u svemu tome izaziva erupciju besa je zaogrtanje ovog ponižavajućeg položaja u ruho „patriotizma" i „napretka" ili, kako to Tadić voli da objasni, „dokaza pripadanja evropskim vrednostima i civilizaciji".

Nezaobilazna tema je Ratko Mladić. Stajnberg je podsetio na taj neobavljeni zadatak. U tom smislu bila je indikativna emisija „Raspakivanje" o generalu Mladiću. Različiti sagovornicu su nebrojeno puta ponovili da se Ratko Mladić nikada ne bi živ predao. To je ostalo kao najupečatljivija poruka. Nisam mogla a da se ne zapitam – da li je to medijska priprema javnosti za moguću likvidaciju generala Mladića? Dva dana pre ove emisije, predstavnici vladajuće većine trinaest sati su ubeđivali građane da samo Mladić stoji Srbiji na „svetlom evroatlantskom putu". Ne treba zaboraviti i da su Vučić i Nikolić dali podršku režimu za hapšenje ili rešavanje ovog „problema". Ili se, možda, meni sve to samo čini.

Antrfile:

Nisam mogla a da se ne zapitam – da li je to medijska priprema javnosti za moguću likvidaciju generala Mladića?

Elena Božić-Talijan, Kurir