Resnik – Kaže Dragan Đilas da, dok je on gradonačelnik Beograda, životinje se neće ubijati. Da se čovek zamisli i zapita: da li je toliki vegetarijanac, da će u srpskoj prestonici zabraniti upotrebu namirnica od mesa i mesnih prerađevina?
Ne, dragi Beograđani nije stvar u ishrani, nego u psima lutalicama. Prema Đilasovom mišljenju napuštene pse, koji kidišu na sve u gradu, najviše na decu, ne treba ubijati. To, dodaje on, nije humano. Pa gospodine gradonačelniče, prvo nije humano znači nije ljudski. A, nije ljudski da: narod ostaje bez posla, gladuje, ide go i bos, cvetaju kriminal i droga, kocka, prostitucija...
Naravno, psi su veoma poželjni, naročito zbog svog kritičkog stava prema vlasti. Najbolji dokaz za to je nedavni događaj ispred Doma Narodne Skupštine u centru Beograda. Grupa (čopor) nezadovoljnih pasa lutalica, nezadovoljna svojim položajem i statusom, protestovala je jedne večeri na parkingu skupštinskog zdanja. Kao još jedan od razloga protesta, moguće je njihovo protivljenje „humanoj“ meri kojoj su podvrnuti zbog lične zaštite – sterilizacija pasa lutalica. I da li je tom sterilizacijom smanjen njihov broj? Nije i pored toga što nadležni tvrde da jeste. Više verujemo svojim očima nego njihovim rečima. Podsetimo se šta je povodom sterilizacije pasa rečeno za govornicom u Skupštini grada: „Neće oni nas da j..., već da jedu!“
E, to vlast nije verovala, nego je mislila da se prema običnom narodu svi isto odnose. Ali tu su se prevarili, kerovi ipak hoće samo da jedu!
To veče protesta ispred Doma Narodne Skupštine, psi lutalice su vlasti pokazali zube. Napadanuta je narodni poslanik Demokratske stranke Jelena Trivan. Kako su javili mediji, ona je zbog velikog broja ugriznih i opasnih rana, u stanju šoka, prevezena na VMA, gde je hirurški zbrinuta, vakcinisana protiv tetanusa i besnila i puštena na kućno lečenje. I o tome su brujali mediji. Koliko je pre toga bilo napada na decu i običan narod, a da javnost o tome uopšte nije obaveštena? Možda se negde to i sada događa? - dok čitate ovaj tekst. Ko je odgovoran za to što je svakim danom sve više napadnutih i izujedanih građana? Kome god da se to dogodi može da tuži gradske vlasti, ali ne i Jelena Trivan, jer bi morala da tuži stranačke kolege. Svakako, nije nimalo prijatno to što joj se dogodilo i da zlo bude još veće, kako je javljeno, iako je bilo prolaznika niko joj nije pritekao u pomoć. Da li su se ljudi prepali pasa ili su prepoznali gđa Trivan, pa nisu pomogli, zaključite sami.
Dan posle toga, Dragan Đilas izjavljuje da dok je on gradonačelnik životinje se neće ubijati, već će uz šintere, komunalne i druge nadležne gradske službe, pse lutalice prebaciti u beogradsko naselje Resnik. Tamo se gradi ili je već podignut azil za pse?! U Resniku ne znaju gde je ta lokacija. U svakom slučaju, samo je još to falilio Opštini Rakovica. Nekada radnička Rakovica tako ispade najbogatija opština u gradu, jer pored „sigurne kuće“, „kuće iz snova“, sada su dobili i „kuću za pse“. Šta li će reći podstanari u Rakovici? Šta će reći sami stanovnici Resnika? Da li su pitani? Isto kao i mi što se od naših sredstava gradi taj azil za pse. I ne samo gradi, već će se iz budžeta, koji se puni od nametnutih nam bezbroj poreza, plaćati pomoćno osoblje, hrana, lekovi.
Možda bi penzioneri čije su penzije male za starački dom, mogli da izvuku neku pouku. Možda, ko zna? Možda bi i za žitelje Resnika, koji se ne slažu sa ovom gradonačelnikovom odlukom, gradske vlasti mogle da pokažu malo humanosti. Da im ponude da zamene stanove ili kuće za odgovarajuće u centru grada. Recimo u Krunskoj ulici i da im budu prve komšije. Ili to ili da taj azil za pse podignu u Krunskoj. To bi u svakom smislu reči bila kruna uspeha njihove vladavine. Šta će u predgrađu psi iz centra? Tamo nema tramvaja, trola, republičke i gradske skupštine, Mekdonaldsa, kokičara, ni drugih prednosti kruga dvojke. Pse proterati van centra. To me podseti na Zakon koji će se uskoro naći u republičkom parlamentu. Tim Zakonom biće zabranjeni protesti u gradskom jezgru, ali dozvoljeni na periferiji grada. Tako će vlast na miru moći da se baškari u svojim foteljama, pošteđena od zavijanja pasa i praznih stomaka otpušetnih radnika i njihovih porodica. Po svemu sudeći, psi lutalice i nezadovoljni radnici na periferiji će zajedno „lajati na zvezde.“
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR