Srpska radikalna stranka najoštrije osuđuje Tadićev režim zbog sramnog i kapitulantskog prihvatanja zahteva EU. EU vodi otvoreno neprijateljsku politiku prema našoj zemlji, isto kao i SAD. Ono što Tadić i predstavnici vlasti nazivaju „kompromisom sa EU“ predstavlja odricanje od Kosova i Metohije.
Ovo ispunjavanje zahteva Brisela, oličeno u Redefinisanom predlogu rezolucije o Kosovu, znači da je Tadićev režim pristao da faktički prizna nezavisnost Kosova.
U Redefinisanom predlogu rezolucije izbačena je formulacija da „jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja“, a to znači da Srbija više ne osporava jednostranu secesiju Kosova i Metohije i da neće osporavati nezavisnost pred UN.
Preinačenim tekstom rezolucije vlast je prihvatila da se rešavanje pitanja Kosova i Metohije izmesti iz UN i da se rešava pod kapom Brisela.
U Redefinisanom predlogu rezolucije izbačena je formulacija da se „strane pozivaju da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga“, koja je podrazumevala i razgovor o statusu, već se prihvata proces dijaloga pod okriljem EU koji se tiče saradnje i rešavanja tzv. praktičnih i životnih pitanja.
To što je Tadić prihvatio da Beograd i Priština počnu pregovore o rešavanju tzv. praktičnih ili životnih pitanja predstavlja faktičko priznanje nezavisnosti Kosova. To znači odustajanje od rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom Republike Srbije, a to je da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Takođe, sada treba očekivati talas priznanja nezavisnosti, s tim što sada naša država više nema uporište da se protivi tim priznanjima, a verovatno to ni ne namerava da čini. Sve one zemlje koje su se odupirale pritiscima SAD, sada više nemaju razlog da to čine.
Brisel i Vašington su ostvarili svoj cilj, jer je Tadićev režim podlegao pritiscima i spreman je da korak po korak prihvati tzv. novu realnost, u prevodu, nezavisno Kosovo.
Kada Beograd počne da rešava tzv. praktična i životna pitanja u dogovoru sa secesionistima, posle više nikome neće biti važno da li je Srbija de jure priznala Kosovo ili nije, jer je „činjenično“, „u praksi“ to uradila, i time je priča o Kosovu i Metohiji završena. Uostalom, niko i ne traži od Srbije da zvanično prizna Kosovo. Zato je besmisleno Tadićevo insistiranje da redefinisana rezolucija ne sadrži priznanje Kosova, već Brisel i Vašington traže da Srbija to uradi upravo na ovaj način, prihvatanjem nezavisnog Kosova i saradnjom sa nezavisnim Kosovom. I šta je sada sledeći korak vlasti? Verovatno susret Tadića i Tačija.
Tadić sada pokušava da opravda kapitulantsku politiku obmanjivanjem građana da ovaj tzv. kompromis sa Briselom i Vašingtonom ne narušava naše nacionalne interese. To je najobičnija laž. Vlast je ovim prihvatanjem zahteva Evropske unije nanela snažan udarac Srbiji. Svako drugo rešenje bi bilo bolje – i da Srbija uopšte nije podnela Rezoluciju i da je ostala pri prvobitnom tekstu Rezolucije a da on nije bio izglasan.
Srpska radikalna stranka je blagovremeno upozoravala režim da odustane od pogubne politike evrointegracija i okrene se zemljama koje poštuju međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost naše države. Ali, očigledno je da će se pod ovom vlašću proces rasparčavanja države samo nastaviti.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR