SAD dale 100 miliona dolara za tribunalizaciju srpskog pravosuđa

ZORAN KRASIĆ: Neću da vam pričam šta sve objavljuje "Vikiliks", to ćemo da objavimo, biće tomovi knjiga, ima 200 i nešto hiljada depeša o Srbiji. Međutim, gospođo Malović, preporučio bih vam, kada se sutra vratite u kancelariju, da prvo tražite od VSS da se razreši Siniša Važić. Objavljeno je kako je išao da cinkari državu američkoj ambasadi. Doduše, i Saša Vukadinović je prodavao informacije, vidim da je i Miki Rakić vrlo aktivan, i on se razume u pravosuđe i on se pita oko pravosuđa.

Ni jednom rečju niste rekli da li će ovaj zakonik da se primenjuje na teritoriji KiM. Da li ste zaboravili? Građani moraju da znaju, ovo što sada imamo na dnevnom redu, verovatno je ostalo još nekoliko predloga zakona, to su poslednji izdisaji reforme pravosuđa, po zamisli SAD, koji su dali 100 miliona dolara za ovu reformu, gospođo Malović. Žele tribunalizaciju srpskog pravosuđa i to ide po etapama. Kao što vidite, svaka etapa koju ste radili u reformi pravosuđa, bila je katastrofalna.

Sada da pričamo malo o Zakoniku o krivičnom postupku. Zašto kažem tribunalizacija? Po novom rešenju sudija može da odobri da se vrši tajno snimanje da bi se utvrdilo da li je dotično lice izvršilo neko krivično delo. Ko to treba da sprovede – BIA. Ko je na čelu BIA – Saša Vukadinović. "Vikiliks" kaže da prodaje informacije američkoj ambasadi. Džabe ste onda ovo radili, nema potrebe ovo da radite.

Dalje, imali smo Natašu Kandić koja zastupa ljude u sudu, iako je sociolog. Imali smo Natašu Kandić koja čuva svedoke u svom stanu, imali smo Natašu Kandić koju plaća Haški tribunal, odnosno Tužilaštvo, ona daje ključeve svojim svedocima, ona poziva svedoke iz inostranstva, organizuje transport, vodi nekog advokata, bivšeg sudiju da izigravaju neki postupak. Kako je to moguće? Moguće je. Vi ste dozvolili takvu funkciju nekome u našem pravosuđu.

Malopre smo čuli od "otporaša" Nece kako je sve epohalno urađeno od kada ste došli na vlast. Zašto niste rešili predmet Gorana Kneževića, kad je sve epohalno? Da vam malo pomognem, ne treba nikakva promena zakona da se reši, recimo, ubistvo gardista na Topčideru. Odete kod Borisa Tadića, pitate njega i on će sve da vam kaže: kada, ko, ko su pukovnik Đenić, pukovnik Jevđović. To vojska sve zna, ali nećete.

Dalje, ko je omogućio da veći značaj u krivičnom postupku ima, navodno, advokat porodice neke žrtve, poput Srđe Popovića, koji sada drži predavanja svima, a on je potpisao peticiju da se bombarduje Srbija?

Imamo institut svedoka saradnika, primenjen je u Sudu za organizovani kriminal i za ratne zločine. Za ratne zločine nekoliko svedoka saradnika, izvršioci krivičnog dela. Šta im je zajedničko? Zajednički advokat iz Novog Sada. Šta im je zajedničko? Sudija koji je bio sudijski pripravnik kod tog advokata. Lažu gde stignu. Ovde im izjave nisu uzete, iskazi nisu uzeti prilikom donošenja presuda, niti su im iskazi uzeti u Haškom tribunalu u tri predmeta. Kako oni mogu i dalje da budu zaštićeni?

Imate biznismena Čumeta, koji može da gazi po ulici, sa policijom ide da zaključuje ugovore oko renoviranja puteva. On je svedok saradnik. Sada ste to podelili, imamo osumnjičenog i imamo osuđenog kao saradnika koji, zbog navodne velike dokazne vrednosti njegovog priznanja i ukazivanja ko su članovi organizovanog kriminala, dobija zaštitu. Danas je u Srbiji postao san biti svedok saradnik, ima bolju zaštitu nego bilo ko.

Dalje, kaže – nezavisno sudstvo. Od čega je nezavisno? Kako može da bude sudstvo nezavisno? Ovo vaše transformisano, da li je rešilo pitanje kriminala 5. oktobra? Nije rešilo. Da li je rešilo neku kriminalnu aferu za koju postoji veliki interes da se ne reši, od strane DS i "satelita"? Nije rešilo. Da li će da reši? Neće da reši. Zašto neće da reši? Nije ni projektovano da reši. Vrlo prosto i jednostavno.

Ubacujete nešto što se zgražava stručna javnost u svetu. Tamo neka izjava data nekom istražitelju može da bude dokazno sredstvo, da se ubaci u spis i da dobije dokaznu vrednost i relevantnost, a svi znamo u startu da je laž.

Pričate o nekim tekovinama, o nekim međunarodnim standardima. Što se niste pozvali na međunarodne standarde koji su pod okriljem UN, pa konvencije, smernice, minimalni standardi? Ne, uhvatili ste se na 260 strana za umiruće pravo EU. Vi se pozivate na EU koja nam otima KiM. Kakvu poruku šaljete? Vas baš briga za život u Srbiji, vama je važno da vas EU potapše po ramenima. Međutim, pojavi se "Vikiliks" i onda vidimo da to nije baš tako. Ucenjeni ste, morate da radite, kritikuju vas kako verujete čak u one laži koje ovde iznosite, sa kojima dezavuišete građane Republike Srbije.

Pričate o nekim osnovnim odredbama i načelima: zabrana mučenja, zaštita itd. Molim vas, kako je moguće da Slobodan Homen, pre nego što se podigne krivična prijava, pre nego što se optužnica napiše, on preko TV prokomentariše ceo predmet. Svima je zabranjeno, a njemu je dozvoljeno. Sve on to ispriča, koje krivično delo, ko je ovaj, ko je onaj, kako će oni to da rade efikasno, sve će to lepo da se završi, naravno, računajući da će u nekom trenutku da dođe neka druga informacija.

Razumni rok – vi se pozivate na razumni rok. Vi nemate pojma šta znači standard suđenja u razumnom roku. Kada biste imali blage veze o tome, ova država bi svakodnevno pisala peticiju i obaveštavala svetsku javnost o zločinu koji se čini u Haškom tribunalu nad Vojislavom Šešeljem. Deveta godina u pritvoru, još nema prvostepene presude i nema odgovora na pitanje ko krši njegovo pravo na ekspeditivno suđenje.

Imali smo fantastične propise o suđenju u razumnom roku. Tačno je rečeno – za toliko meseci mora da bude podignuta optužnica, ukoliko se ne podigne, okrivljeni se pušta na slobodu, pa smo imali koliko može pritvor da traje tokom prvostepenog postupka, tokom drugostepenog, i to sve po godinama razgraničeno.

Sada ste prihvatili novotariju koja se primenjuje u Evropskom sudu za ljudska prava – suđenje u razumnom roku, i naterali Ustavni sud da to primenjuje samo kad su u pitanju parnice. Ako su krivični postupci – nema. Zašto nema? Zato što postoje posebni kriterijumi – složenost postupka, ponašanje strana u postupku, itd, sve opisno, okruglo pa na ćoše.

Zašto to radite? Zato što vama nije stalo do efikasnog pravosuđa. Da vam je stalo do efikasnog pravosuđa, odavno bi oni koji su vam pravili ovu zgradu Kasacionog suda naplatili svoja potraživanja – 500 miliona dinara dugujete izvođačima radova. Dugujete još uvek i za Avalski toranj, mada se ne zna ni čiji je on. Koji ste to kapitalni predmet rešili? Da li ste rešili pitanje štedionice "Elita"? Da li ste rešili ubistvo Pantića u Jagodini? Šta ste rešili? Kako ste rešili? Nećete ni da rešavate. Želite da obezbedite pravosuđe pod apsolutnom kontrolom DS i svih onih koji smatraju da jedini put Srbije jeste EU, pa i ovakva EU koja nas rastura, koja nam otima, a da bi se to desilo, kako reče "Vikiliks", potrebni su oni koji su kupili diplomu, oni koji su funkcionalno i fundamentalno nepismeni i koji znaju od sedam padeža – četiri.

Zamislite – javni tužilac može da obezbedi, odnosno banka je dužna da dostavi podatke javnom tužiocu. Kako ste to mogli da zamislite? U kog javnog tužioca vi imate poverenja danas u Srbiji? U kog tužioca imate poverenja, kada je javnost obaveštena da prilikom ovog izbora koji ste imali pre godinu i po dana, BIA je bila glavna koja je davala karakteristiku da li neko ispunjava uslove da bude sudija ili tužilac? Da li znate da danas postoji jedna posebna profesija u pravosuđu, a to su bivši radnici pravosuđa – primam platu, ne radim ništa, to su neizabrane sudije i predsednici sudova. Zašto im ne ukinete platu? Nezgodno je – progovoriće.

Kada smo završili onu etapu, mada smo vas kritikovali, povodom onih sekretara zadruga koje ste postavili za predsednike sudova.. Ne znate? Ako ne znate, onda džabe obavljate ovu funkciju, ja sam mislio da kada je neko državni funkcioner da mora da zna šta se dešava u njegovom resoru, a ako ne znate, onda ne vredi da pričam sa vama.

Ako se da taj značaj policiji o kome vi pričate, ja ću vam pomenuti jedan primer iz Bosilegrada, jednog policajca koji je kažnjen u trećem ponovljenom postupku i kada je dobio po ne znam koji put odluku drugostepenog suda, gde mu je potvrđena kazna, odmah sutradan ga pozvao neko iz suda da mu kaže da treba da se javi na izdržavanje kazne zatvora. A zašto je osuđen? Zato što je sprečio načelnika SUP-a u Bosilegradu i njegovu ženu, koja radi na carini, da neke stvari završavaju i zamerio se nekim švercerima koji su mu pretili da će baš tako da se završi sa njim kao što se završilo.

PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, ja vas molim da švercere i sve ostalo dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, pošto 11 minuta, uglavnom vrlo ovlaš, dotičete odredbe i temu dnevnog reda, pa vas upozoravam da zajedno poštujemo član 107.

ZORAN KRASIĆ: Ja vas obaveštavam gospođo Čomić da je ovo zakonik o krivičnom postupku gde postoje faze u tom postupku, vi ne morate to da znate, postoji taj pretkrivični postupak, postoji istraga, postoji pretres, postoji postupak po žalbama, itd, itd. Ja se trudim da ovu moju diskusiju usmerim na neke stadijume ovog postupka. Vidim da su neki ljudi shvatili, ali, pošto ste nervozni, ja ću da okrenem i uzeću neku drugu oblast.

PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam. Nekoliko puta u toku izlaganja ste kršili Poslovnik, govoreći o drugim licima na neprimeren način. Ja sam očekivala, uz sav zanos koji unosite u Zakon o krivičnom postupku, da ćete to na bilo koji način dovesti u vezu. Sada vas upozoravam – ili ćete se pristojno obraćati i licima i osobama koji su u sali, i onima koji nisu, ili ćemo zajedno primenjivati odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Narodnog poslanika Sulejmana Spahu takođe podsećam na obaveze pristojnog ponašanja u sali Narodne skupštine.

ZORAN KRASIĆ: Ja samo pravim analizu postojećeg stanja i novih rešenja. Recimo, sporazum o svedočenju okrivljenog daje mogućnost nekim ljudima, jer sami ovi članovi podrazumevaju da je taj okrivljeni izvršio neko krivično delo, ali oni daju njemu mogućnost da se na svojevrstan način amnestira tako što će da optuži neke druge i svoju individualnu krivičnu odgovornost svali na nekog drugog, ni krivog ni dužnog.

Ali, ja ipak moram da pohvalim predlagača zakona pošto kada kritikujem onda dolazim u neprijatnu situaciju. Evo, mere za sprečavanje odugovlačenja postupka, tu ste napisali da je mera opomena. Ja mislim da ste tu napravili veliku grešku. Kada neko odugovlači postupak, on zloupotrebljava svoja procena ovlašćenja i po pravilu se obustavlja postupak i ne vodi se postupak protiv okrivljenog. Jer, ukoliko to sudsko veće ne bi uradilo, onda ne postoji nikakva razlika između tužilaštva i suda koji pristaje na to.

Takođe bih vas pohvalio za ovu činjenicu da okrivljeni ne može da napravi krivično delo. Tu ste malo dalje otišli u odnosu na Bramerca koji je danas ovde. Oni tamo imaju neko nepoštovanje suda, međutim, nepoštovanje suda još uvek nije dostiglo nivo međunarodnog običajnog prava.

Moram da vam skrenem pažnju – osim ovih sto i nešto amandmana koje smo podneli na konkretne članove, veliki broj rešenja koja postoje u ovim članovima ne izviru iz međunarodnih standarda i nisu dostigli nivo međunarodnog običajnog prava. To što neko pokušava da napravi miks između kontinentalnog i aglosaksonskog prava, onda pravi kvazi-postupak, kvazi-instituciju, kao nešto što postoji u Haškom tribunalu, gde u jednom trenutku sudije mogu da daju veću dokaznu vrednost izjavi koju je svedok dao pre 15 godina nekom istražitelju tužilaštva, nego njegovom svedočenju u sudnici gde je usmeno svedočio o nekim stvarima. To je potpuno neprihvatljivo.

Što se tiče ovih posebnih mera, moram da vam skrenem pažnju da ste ovde napravili veliku grešku. Tajno praćenje, prisluškivanje, itd, itd, sve te mere iz nadležnosti resora BIA moguće su samo u cilju vođenja pretkrivičnog postupka, a vi ste njih ovde podigli na nivo da one mogu biti istražne radnje. Tu ste napravili katastrofalnu grešku. Još jedna greška – omogućili ste običnom sudiji da odlučuje o tim merama. Nekada je to bilo samo u isključivoj nadležnosti predsednika Vrhovnog suda. Da ne pričam o ovim drugim rešenjima koja će u našoj praksi da se pokažu kao vrlo loša.

Na kraju, rekao bih nešto povodom problematičnog viđenja prezunkcije nevinosti. Prezunkciju nevinosti u našem sistemu prvi put i prvi ko se usudio da napadne bio je Zoran Đinđić, čuvenom rečenicom – Neka idu u Hag pa neka dokazuju svoju nevinost. Vi ste to uzeli kao jednu maksimu, kao jedno načelo, ovde ste progurali to. Ne na taj način, malo ste taj način obrnuli, ovde se prezunkcija nevinosti vezuje samo za sudsku presudu a izbačen je onaj drugi deo – zakoniti postupak, ali da vam ne pričam, nije to originalno rešenje ove vlade, to je radila i prethodna vlada kada je donosila jedan od zakona o krivičnom postupku, jer mi danas imamo nekoliko zakonika o krivičnom postupku i niko više ne zna ni koji se primenjuje na kom predmetu, s obzirom da se neki predmeti sele poprilično dugo i godinama.

Znači, nismo mogli da očekujemo bolje rešenje od ovoga koje ste dali, a ova rešenja koja su sadržana u ovom zakonu su najgora što postoje. Znači, da je bio raspisan tender za najgori predlog zakonika o krivičnom postupku, verovatno učesnici na tenderu ne bi mogli da dostignu ovaj nivo nekvalitetnog teksta. Ovde se ne pruža nikakva zaštita, niti se daje bilo kakva garancija jednom normalnom postupku u kome treba da se utvrdi istina.

Što se tiče tužilačke istrage, to u Srbiji nikada neće da zaživi. Moram da vam skrenem pažnju da veliki broj sudija u Haškom tribunalu svakodnevno protestvuje zbog toga što je istraga u rukama tužilaštva. Oni kažu – da je istraga ili kontrola istrage, istražnog postupka u rukama sudija Haškog tribunala, ne bi se dešavale situacije da izjave nekih navodno potencijalnih svedoka budu toliko falsifikovane i lažne da ti isti svedoci u sudnici kažu – ja nikada nisam ovo rekao. O ovome nisam razgovaramo sa Haškim tribunalom i sa istražiteljem.

U predmetu koji se vodi protiv Vojislava Šešelja imamo i svedoke, koji su bili pod pritiskom i ambasade i predsednika Vlade i drugih da lažno svedoče protiv Vojislava Šešelja. To je moglo da prođe sve do 1. januara 2005. godine, do kada je tužilaštvo moglo da podiže optužnice protiv običnih ljudi. Pošto je tog dana prekinut, istekao im je rok trajanja, onda su se ljudi oslobodili, nisu hteli jednostavno da saučestvuju u ovoj vrsti laži. Ako istraga bude kod tužioca, onda ćemo imati situaciju kao u Haškom tribunalu, da svedok promaši dve godine i na bazi tog njegovog promašaja formira se čitava optužnica.

Umesto da kaže da je to bilo avgusta 1990. godine, on to seli u mart 1992. godine, kada se to nije ni moglo desiti i onda pravi celu konstrukciju za optuživanje po osnovu govora, tamo se dešava katastrofa. Zašto nijedna država ne preispita tribunalizaciju svog krivičnog zakonodavstva? Ne dozvoljavaju, svi se odriču toga. Taj miks ništa dobro nije doneo.

Taj miks je uništio sva dokazna načela, a vi ne pričate o dokaznim načelima. Postoje dokazna načela koja su u postupku i jednako oružje i ravnopravnost strana. Toga ovde nema. Ovde pokušavate da glumite, javni tužilac biće srpski službenik pravde i on će da utvrđuje istinu i ono što odgovara za njegovu optužnicu i istinu koja ne odgovara za njegovu optužnicu.

Znate li kada će to da se desi u Srbiji? Nikada. Biće mimo kontrole suda, biće kontrole samo u smislu pritvora, dalje ništa više. Da li je obelodanjen kompletan dokazni materijal? Ovde u naznakama imamo i nešto što neki u Savetu Evrope promovišu, a to je da se uzme izjava i da optuženi i odbrana i ne znaju ko je svedok i da nikada ne saznaju ko će biti svedok u sudnici, a vi pričate o vrhunskim načelima međunarodne pravde, o nekim međunarodnim standardima.

Nema ovde ni jednog standarda, ovde je svaki standard unakažen, a kada vi to tako nasilno radite, dokaz vam je "Sablja". Koliko je naplaćeno od naknade štete zbog onih silnih hapšenja? Vi ste osioni, imate iza sebe Ameriku, Englesku, imate NATO pakt, imate Evropsku uniju, sve će to tako da se gura, a druge stvari vas ne interesuju, ali da se zaštite vaši, i vaši u javnim preduzećima, da se zaštite vaši u nekim drugim oblastima koje su neke stvari uradili, ali biće vremena kada ćemo i konkretno da pričamo o tome.

Dvesta hiljada depeša "Vikiliksa" je objavio, najbolje su rekli Amerikanci šta misle o vama, ko koga tuži, itd.

Sinišu Važića izbacite iz pravosuđa, izbacite sve one sudije koji su išli u SAD da se školuju, jer to su ljudi koji rade protiv interesa ovog naroda, oni rade protiv pravde u ovoj zemlji, protiv zakona i Ustava. Nećemo valjda da čekamo da "Vikeliks" objavi, a ja vam kažem šta stoji u depešama, unapred. Ja vam tri godine pričam šta ima u tim depešama na jedan drugačiji način, pa ste se smeškali, a sada kada su objavile depeše, ne smete da udarite na Amerikance, ne smete da kažete da su tamo laži. Ni Amerika nije demantovala depeše koje je objavio "Vikeliks". Da bismo donosili ovaj zakon i sve naše zakone, ova država mora da bude slobodna i da donosi propise koji odgovaraju ovom narodu i da se urede odnosi u ovoj državi i između pojedinaca, a ne po diktatu da se ugrađuju neka sredstva, da biste dokazivali svoju vernost, opredeljenost najvećoj gluposti koju sam čuo, EU nema alternativu.

Šta će da bude ako pukne EU? Šta ćete da radite, da izvršite samoubistvo? Nećete da izvršite samoubistvo, jer ova floskula vam je potrebna dok možete da cucate po malo…

PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, odredbe Poslovnika Narodne skupštine, molim vas, razumem vašu zanesenost, ali vas podsećam i na vašu obavezu da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

ZORAN KRASIĆ: Gospođo Čomić, ja uopšte nisam zanesen. Ja sam orijentisan u vremenu i prostoru i vrlo lepo …

PREDSEDAVAJUĆA: Ne zvuči tako, narodni poslaniče dok govorite, pa zato moram da vas podsećam da postoje odredbe Poslovnika na koje smo svi obavezni. Možda vi mislite da ste orijentisani, ali kada izgovorite, to tako ne zvuči.

Molim vas, pristojno i uz poštovanje pravila Poslovnika Narodne skupštine.

ZORAN KRASIĆ: Gospođo Čomić, ja nemam ništa protiv vašeg ličnog stava da EU nema alternativu, ali prošli put ste rekli…

PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, ne razgovaramo o političkim stavovima, razgovaramo o odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

U taj poslovnik moraju da stanu svi politički stavovi. Svačiji svakoga, svih 250, molim vas.

ZORAN KRASIĆ: U petak ste se hvalili da je dozvoljeno mišljenje u Narodnoj skupštini, pa ako još uvek važi taj deo vašeg tumačenja, dozvolite da se izrazim i da izrazim suprotno mišljenje o ideji da EU nema alternative.

PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, postoji razlika između suprotnog mišljenja i kršenja odredbi Poslovnika Narodne skupštine. Suprotno mišljenje je poželjno, a kršenje odredbi Poslovnika Narodne skupštine mene obavezuje da vas kažnjavam. Ako sada možemo da se dogovorimo da vas ne kažnjavam i da kažete svoje mišljenje…

ZORAN KRASIĆ: Samo vi radite svoj posao, gospođo Čomić, ja nisam u Narodnoj skupštini da bih imao milozvučne diskusije, ja sam ovde da kritikujem rešenja, da kritikujem strategiju reforme pravosuđa, ja sam ovde da kritikujem i da ukažem šta je pozadina svake promene, ja sam ovde da na vreme ljude upozorim, šta sve može da se desi, ukoliko se nekritički sagledavaju propisi koje dostavljate i za koje tvrdite da su med i mleko.

Potpuno sam svestan, da se to nekome ne sviđa. Nemam ništa protiv što se nekome to ne sviđa, to je njihov lični problem, ali ja moram da skrenem pažnju, razlikujemo se, tvrdim vam danas u ovoj zemlji, za EU i za floskulu Evropska unija nema alternativu, možemo da prepoznamo ko je, organizovani kriminal, tajkuni i oni…

PREDSEDAVAJUĆA: Dvadeset tri minuta.

ZORAN KRASIĆ: Nastaviću drugi put.