BORISALEKSIĆ: Hvala, gospođo Čomić. Gospodine Stefanoviću, postavljate pitanja poslanicima DSS-a iako znate da ne mogu da odgovore i to je nečasno sa vaše strane, veoma nečasno sa vaše strane. Pod broj jedan, moram da vas pitam, znate, jedan zapadni stručnjak je svojevremeno za Tonija Blera rekao da je to čovek koji misli da svetski problemi mogu da se rešavaju snagom njegovih glupavih osmeha. I to je čuvena rečenica u zapadnim medijima bila. Evo, vi ste ovde deset minuta, došli ste, smeškate se. Ne znam da li vi znate, da li ste čuli ikad za međunarodno javno pravo? Da ste čuli za međunarodno javno pravo, možda ste deklarativno to završavali, znali biste da priznanje država postoji po modelu de iure i de facto. Da ste čitali udžbenik iz međunarodnog javnog prava, našli biste objašnjenje šta znači faktičko priznanje određene teritorije, faktičko priznanje određene teritorije i primere iz međunarodnih odnosa.
Primere iz međunarodnih odnosa smo citirali u vašem odsustvu, ali opet ćemo ih navesti – poseta predsednika SAD, Niksona, 1972. godine, Kini i jedan veoma interesantan primer, ekonomski sporazumi koji su potpisivale određene države sa Sovjetskim Savezom u periodu od 1921. do 1924. godine, smatrali su se faktičkim priznavanjem Kosova i Metohije.
Vi ste izbacili UN iz pregovora sa šiptarskim treroristima i separatistima, koji su trgovali ljudskim organima, po izveštaju Dika Martija, izbacili ste UNMIK i direktno pregovarate o CEFTA sporazumu. UNMIK je bio tu kad se potpisivao CEFTA sporazum 2006. godine, sada ga nema.
Ono što vi radite jeste da izbacujete UN jer se u Povelji UN garantuje suverenitet nezavisnih država, jer se u završnom Helsinškom aktu to, takođe, garantuje, jer se u rezolucijama koje su donele UN, takođe, garantuje suverenitet Srbije i SRJ i uvodite u igru EU, za koju znamo ko kontroliše.
Znači, vaš zadatak je, na putu približavanja EU, da izbacite UN, da omogućite EU da obavi svoj prljavi posao koji su radili 1999. godine i da dovedete do faktičkog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Možete da pričate ovde koliko god hoćete da ne priznajte KiM, da to nije faktičko priznanje, da sa njima pričate o lepom vremenu i o zvezdama, ma pričate o pasošu KiM. Da li će tu da bude žuti pentagram ili crni orao, svejedno je, da li će na tablicama da bude žuti pentagram ili crni orao, svejedno je, jer će oni to da preformulišu kao svoju oznaku – oznaku nezavisnog Kosova. Kad vi to budete počeli da puštate na preostali deo teritorije Srbije vi ćete faktički priznati, vi ćete narediti organima da to rade.
Predsedavajuća: Tri minuta. To vam je krivično delo, gospodine.
PREDSEDAVAJUĆA: Tri minuta. Narodni poslaniče, upozorila sam vas pri prvom postavljanju pitanja na obaveze iz Poslovnika. Obaveze iz Poslovnika jasno, da jasnije ne može biti, kažu da narodni poslanik koji dobija pravo na reč, dobija pravo da postavi pitanje.
Drugi put koristite pravo od tri minuta i ne postavljate pitanje na osnovu čega ja mogu da zaključim ili da vas uopšte ne interesuje tema sednice o kojoj ste trenutno vodi debata ili da namerno smatrate da ste jedini poslanik u Narodnoj skupštini koji ima prava da ne poštuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Ni jedno ni drugo nije tačno, osim da pokazujete svojevrstan ponos na neznanje elementarnih odredbi Poslovnika Narodne skupštine.
Ovo vas sad drugi put upozoravam da to ne činite i da gestovima uvredljive vrste se ne ophodite predsedavajućima.
Drugo upozorenje, imaćete još dva minuta.
Ne nailazim ni na odboravanje vaših kolega, prema tome, nemojte više da se arogancijom odnosite prema obavezama koje su jednake za svih 250 narodnih poslanika.
Ovo je sednica na kojoj se postavljaju pitanja, ne može biti jednostavnije - u tri minuta pitanje.
Boris Aleksić, sa mesta: Niste dobro čuli.
Predsedavajuća:Kažete da niste dobro čuli? Hoćete li da vam pročitam odredbe ili hoćete da nastavite da dobacujete iz klupe, smatrajući da smete svojom arogancijom da dalje ugrožavate ugled Narodne skupštine? Na vama je izbor, na raspolaganju sam vam.
Da li neko od predstavnika Vlade želi da da komentar pošto narodni poslanik nije postavio pitanje? (Da) Gospodin Borko Stefanović.
Zoran Krasić, sa mesta: Ja ću da ga kaznim.
Predsedavajuća: Narodni poslanik Zoran Popović, narodni poslanik Zoran Krasić, dva poslednja upozorenja za dobacivanje.
Dva puta sam na najbolji mogući način koji umem, starajući se o dnevnom redu, vas zamolila da ne koristite strategiju izazivanja incidenata, iskazivanja arogancije, bahatosti i pokušaja slanja poruke da za neke poslanike u Narodnoj skupštini ne važi ni jedna odredba Poslovnika Narodne skupštine.
Nedopustivo je da smatrate da imate prava da po svom nahođenju radite šta god vama padne na pamet na sednici Narodne skupštine zato što imate snagu političkih uverenja i ubeđenja. Izvolite, gospodine Stefanoviću.
BORKO STEFANOVIĆ: Hvala lepo. Pokušaću vrlo kratko, nazreo sam pitanja poslanika Aleksića. Mislim da je suština u tome da, nažalost, dešavanja, naši skorašnji istorijski događaji i sve ono što se dešavalo u skorašnjoj prošlosti i sve ono što se dešava Srbima na Kosovu i Metohiji se kreće van domena teoretisanja i pitanja međunarodnog javnog prava, iako ga, čini mi se, dosta dobro poznajem.
Ono što je činjenica je da ako Kipar priznaje severni Kipar, tj. tzv. turski deo Kipra kroz fakticitet, onda i mi priznajemo Kosovo. Ako priznaje Kina Hong Kong ili Tajvan, onda i mi priznajemo Kosovo. Sva rešenja za koja se borimo i predlozi koje smo dali ne idu dalje od tih primera.
Prema tome, u tom smislu, možete biti sigurni, kao što možete biti sigurni da neće biti potpisivanja bilo kakvih sporazuma, sporazum potpisati sa Prištinom znači staviti se u istu ravan i dati potvrdu o tzv. državnosti, mi to nećemo uraditi i onda, naravno, neki delovi opozicije kažu - pa, vi njima verujete na reč. Drugim rečima, sve što ova vlada uradi, čineći maksimum napora da obezbedi naš interes, nikada nije dovoljno dobro za neke od vas. Ako ste kritični, budite argumentovani ili, što je još bolje, dajte još neki predlog kako stvar da se reši. Nemojte tako ne selektivno govoriti, uvodite EU, a izbacujete UN.
Da vam kažem jednu stvar, apsolutno svaki put zahtevamo i insistiramo i preko Njujorka pokušavamo na sve moguće načine da UN uključimo u ove razgovore. To nije tačno da izbacujemo UN.
Prema tome, zašto je ovde izneta teza da pregovaramo CEFTA. Ne pregovaramo mi CEFTA, gospodine Aleksiću. Kosovo je član CEFTA kao UNMIK na Kosovu. Pregovaramo modalitete kako će stvar da se reši, da može normalno da se odvija transport ljudi, roba i kapitala preko administrativne linije zato što ako tu stvar ne rešimo svi zajedno na zapadnom Balkanu, a najviše Republika Srbije, trpiće teške posledice, a rekao bih najviše Srbi na Kosovu.
Prema tome, reći da je ovo faktičko priznanje je jako daleko od istine, da ne kažem da je potpuna neistina, pogotovo što ako već hoćete da kažete da pričam sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, što je tačno, onda treba da kažete da nisam ni ministar, ni predsednik ove države, pa da kažete da to može biti faktičko priznanje.
Ne pričamo o tzv. pasošima Kosova, kako ste rekli, to jeste istaknuto kao jedan vrlo tvrd zahtev Prištine, koja ima jaku i značajnu i upornu podršku dela međunarodne zajednice. Mi smo taj zahtev odbili, a kada budete ocenjivali rešenja koja smo doneli, vodite o tome računa šta je gurano da se prihvati, a ne samo šta je prihvaćeno nego razmislite i o alternativama koje su stavljene pred našu delegaciju. Mislim da je to pravi put da cenite rezultate onoga što smo dobili ako znate sa čime smo se suočili. Pasoši su svakako bili nešto sa čime smo se suočili. Za nas su tzv. pasoši Kosova apsolutno neprihvatljivi.
Nemojte da slušate sve što se u Prištini tendenciozno i smišljeno pušta u medije da bi se izazvale upravo ovakve situacije, koje imamo sada u Skupštini Srbije, a takve situacije u Prištini su svakodnevne. Njihov parlament veliku štetu nanosi pregovaračkom procesu i stvara potpuno ne moguću situaciju za njihov pregovarački tim zato što su se sami doveli u tu situaciju, zato što misle da mi u Srbiji imao jedinstvo, a oni ga nemaju.
Predsedavajuća: Pet minuta.
Tako da niko ne izbacuje UNMIK, Euleks postoji na Kosovu kroz naš dogovor i kroz odobrenje Saveta bezbednosti. To ću reći još jednom i stvarno mislim da ne treba da trošimo vreme, a to zašto je UNMIK postao ovakav kakav je sada i zašto je UNMIK danas bleda senka UNMIK iz 1999. godine, nemojte da krivite Vladu Srbije nego razmislite ko donosi odluku i o budžetu i o broju ljudi u UNMIK. To je, gospodo, Savet bezbednosti. Pre nego što pričate o tome, suočite se, to je realnost, a mi smo stavili jedinu institucionalnu prepreku između Hašima Tačija i Srba na Kosovu time što smo takav neefikasan ali neophodan Euleks doveli na Kosovo.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, dva minuta, dva potpitanja.
BORISALEKSIĆ: Hvala, gospođo Čomić. Najpre, ako pogledate steno beleške, gospodine Stefanoviću, videćete precizno koja sam vam pitanja postavio, a tiče se međunarodnog javnog prava i tiču se faktičkog priznanja.
Što se tiče vašeg odgovora, on je svakako nezadovoljavajući. Sam "Glas Amerike" je 15. aprila 2011. godine preneo, da se prilikom treće runde razgovora govorilo o slobodi kretanja, ličnim kartama, vozačkim dozvolama, ali tzv. pasošu Kosova. Vi kažete da ste odbili pasoš Kosova, ali prihvatili ste lične karte - jeste li prihvatili i vozačke dozvole? Vi već govorite o određenim simbolima koje ste prihvatili i govorite o tome da ste prihvatili nešto, a moglo je da bude još gore. Nas interesuje samo da prihvatite ono što je po Ustavu Republike Srbije, jer ste obavezni to da prihvatite i ono što je po Rezoluciji 1244.
Vi kažete da niste ministar. Šta nas briga što niste ministar, vi ste predstavnik Vlade. Mogla je Vlada bilo koga da imenuje. Vi predstavljate ovu državu i to jeste taj proces faktičkog priznanja koji je definisan u samom udžbeniku međunarodnog javnog prava. Tu činjenicu vi ne možete da opovrgnete. Možete da se pravdate čime god hoćete, ali to je ono što vi radite.
Da biste ušli u EU, dobili ste ultimatum da uspostavite dobrosusedske odnose sa teroristima na Kim, sa teroristima koji su uzimali ljudske organe i trgovali njima, koje su slali u Londonsku kraljevsku bolnicu, te organe otetih i kidnapovanih Srba. O tome postoje transkripti razgovora, upravo generala Veslija Klarka i Havijera Solane.
To je vaš zadatak i vi radite sve što možete u tom pravcu. Umesto da ojačate ulogu UN, vi kažete – niko nije izbacio UNMIK. Vi ste ga izbacili. Godine 2006. su tu bili predstavnici UNMIK. Vi sada direktno pregovarate sa predstavnicima šiptarskih terorističkih vlasti, sa predstavnicima Hašima Tačija. Nema UNMIK. Vi ste ga izbacili.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR