BORIS ALEKSIĆ: Hvala gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, kao što svi znamo, tema svih tema jesu Kosovo i Metohija. Nažalost, ovde imamo prisutna samo tri ministra iz Vlade Republike Srbije. Nemamo lica koja predstavljaju Republiku Srbiju i pregovaraju, sprovode princip faktičkog priznanja Kosova i Metohije, pregovaraju sa šiptarskim separatistima i teroristima sa Kosova i Metohije i zaista to na prvom mestu začuđuje.
Dakle, prvo i osnovno pitanje – kako ste uopšte mogli da uđete u proces faktičkog priznanja Kosova i Metohije na taj način što obavljate pregovore sa predstavnicima vlade Hašima Tačija, samozvane vlade, koju je, evo, i Dik Marti identifikovao kao glavnog mafijaša i čoveka koji je učestvovao u trgovini ljudskim organima. Dakle, u kidnapovanju Srba i uklanjanju i trgovini njihovim organima.
Oni su prodavali te organe bogatim zemljama na zapadu, a vi ste sada u pregovorima sa takvim kriminalcima, sa takvim mafijašima i teroristima.
Podsećam vas da u Izveštaju Dika Martija vrlo precizno stoji da je čak i nemačka javna služba 9. januara 2007. godine, u dokumentu koji je klasifikovan kao tajni, na 57. strani identifikovala Hašima Tačija kao glavnog mafijaša na Kosovu i Metohiji, da ga je takođe još u jednom izveštaju nemačke tajne policije od 22. februara 2005. godine, uz Ljuhu i Haradinaja, imenovala kao ključne ličnosti organizovanog kriminala na Kosovu i Metohiji, a na 27. strani tog izveštaja, u koji je imao uvid Dik Marti, jasno se piše i stoji kakve su sve zločine činili šiptarski teroristi iz tzv. dreničke grupe.
Sada vi ste ušli u pregovore sa predstavnicima Hašima Tačija. To je protivustavno, to je protivzakonito. Po međunarodnom javnom pravu sprovodite takozvano faktičko priznanje Kosova i Metohije.
Da li je ta politika u skladu sa onim što je predsednik Srbije Boris Tadić izjavio 3. juna u petak, a prenela Agencija BETA, da je velika Albanija, realnost sa kojom bi Srbija mogla da živi ukoliko bi postojala sporazumno rešenje? Da li vi, u stvari, sprovodeći politiku Borisa Tadića sprovodite ideju stvaranja velike Albanije? Dakle, da li se vi pripremate da uspostavite međudržavne odnose sa Kosovom i Metohijom?
Pogledajte, od početka su vam predstavnici zapadnih zemalja govorili da će Srbija na vašem putu ka Evropskoj uniji morati da prizna nezavisnost Kosova. To je prvi izjavio Andrejas Scobela, aprila 2007. godine, nemački ambasador, da Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo. Godine 2008. je od strane Evropske komisije u sred Prištine organizovana manifestacija "Ajmo u Evropu".
Predsedavajuća: Tri minuta.
BORIS ALEKSIĆ: Sponzori te manifestacije su bili Misija Euleksa i Kancelarije Evropske komisije. Ona je vezana za Kosovo i Metohiju, dakle i pristupanje Kosova Evropskoj uniji. Molim vas, odgovorite.
PREDSEDAVAJUĆA: Da li se neko od predstavnika Vlade javlja za reč? (Da.) Ministar Gordan Bogdanović.
GORANBOGDANOVIĆ: Hvala. Gospođo potpredsednice, poštovani poslanici, ovo što je poslanik Aleksić iznosio, svima je jasno da Vlada Republike Srbije ima jednu politiku, ta politika se zasniva pre svega na Ustavu i na skupštinskim rezolucijama koje su donete u ovoj skupštini 2007. i 2008. godine.
Da li vodimo politiku prema Kosovu i Metohiji i prema Ustavu? Budite sigurni - da. Da li želimo da priznamo Kosovo i Metohiju? Ne.
Ovde ne želim na bilo koji način da bilo koga uveravam u ono što mi radimo u ovim pregovorima. Pre svega cilj ovih pregovora je na koji način da omogućimo bolji život svim građanima Kosova i Metohije, pre svega Srbima, a znate svi u kakvim uslovima i sa kakvim problemima se suočava pre svega Srpska zajednica na prostoru Kosova i Metohije.
Iz tog razloga, Vlada Republike Srbije ne smatra ove pregovore, kao potvrdu nezavisnosti Kosova i Metohije. Naprotiv, smatramo da je ovo u interesu pre svega Srba na Kosovu i Metohiji, a samim tim i države Srbije.
Svedoci smo da Srbi na Kosovu i Metohiji imaju svakodnevne probleme, suočavaju se slobodom kretanja, sa pravnom zaštitom, sa problemima oko povratka, problemima sa strujom, telekomunikacijama. Ova Vlada ne vidi drugi način kako možemo da rešimo te probleme, jedino da razgovaramo sa Albancima.
Hajde neka mi neko u ovoj sali objasni na koji način možemo da rešimo te probleme, ako ne sednemo i razgovaramo. Mi da možemo te probleme sami da rešimo, mi bi ih unazad 12 godina rešili. Prema tome, ova vlada je čvrsto opredeljena za dijalog, jer smatra da jedino razgovorima, pregovorima možemo da dođemo do rešavanja svakodnevnih problema sa kojima se suočava Srpska zajednica na Kosovu i Metohiji.
Naravno, krucijalno pitanje je status. Mi očekujemo da ćemo i posle ovih tehničkih pitanja sesti i razgovarati o statusu Kosova i Metohije, jer po nama status Kosova i Metohije nije završen, niti na bilo koji način ovim pregovorima želimo ili implicitno da priznamo Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.
Znači, ni na koji način ne želim ovde da vas uveravam u ispravnost naše politike. Građani Republike Srbije će dati zadnju reč.
PREDSEDAVAJUĆA: Molim narodne poslanike da ne dobaciju i da ne krše Poslovnik.
Odredbe Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine važe i kada je sednica sa aktuelnom temom i kada su poslanička pitanja.
Sve poslanike molim da prestanu da razgovaraju i da glasnim razgovorom ometaju učesnike sednice koji dobijaju pravo na reč. Još jedanput, molim vas bez dobacivanja iz klupe, svi će imati pravo na reč.
Nemojte da pravite strategiju za pravljenje incidenata na sednici koja treba da bude posvećena aktuelnoj temi, nego da imamo sednicu u kojoj se poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Nastavite, ministre.
GORANBOGDANOVIĆ: Što se tiče priznavanja Kosova i Metohije i zahteva nekih zemalja, zemlje koje su prihvatile nezavisnost Kosova i Metohije bi želele da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije, međutim to su individualni zahtevi, to su individualna tumačenja. Imali smo prilike ovde kada su i nemački parlamentarci gostovali da je posle toga demantovano da Vlada Nemačke traži da Srbija prizna Kosovo i Metohiju kao uslov za ulazak u EU. Prema tome, to niko ne traži, niti ćemo to učiniti. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, dva minuta, dva potpitanja.
BORISALEKSIĆ: Hvala, gospođo Čomić. Prvo, po Ustavu Republike Srbije rešen je status Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija su neodvojivi deo Republike Srbije. Tako je i po Povelji organizacije UN, tako je i po završnom Helsinškom aktu, tako je i po Pariskom sporazumu i nizu rezolucija od Rezolucije 1244. Uzmite i pročitajte to. Tražite od ministra Jeremića.
Možda ne smatrate da je ovaj proces koji obavljate u pregovorima sa teroristima faktičko priznanje, ali to smatra međunarodno javno pravo. Po međunarodnom javnom pravu postoji "de facto" i "de iure" priznanje. "De facto" priznanje vam je, na primer, priznanje Kine od strane SAD, nije bila deklaracija, ali je Nikson posetio 1972. godine Kinu i to se smatra trenutkom priznanja. Priznanje vam je Sovjetskog Saveza, sporazumi sa Sovjetskim Savezom niza zemalja od 1921. do 1924. godine, koji su ekonomski sporazum, upravo ovo što radi vaš Borko Stefanović kada pregovara o CEFTA sporazumu. Kada je zaključen CEFTA sporazum tu je bio prisutan UNMIK. Znači, bile su prisutne UN, ali vi ste izbacili UN i počeli ste sa faktičkim priznanjem Kosova i Metohije. Na taj način činite krivično delo i narušavate ustavni poredak Republike Srbije i zbog toga ćete jednog dana da odgovarate.
Što se tiče zahteva sa zapada, Evropski parlament je pozvao 5. februara 2009. godine da se prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Dana 23. maja 2011. godine Franc Šozberger, izvestilac Komiteta Regije i regija za Balkan i Evropu pozvao je da se i Vojvodina uključi u pregovore sa EU.
Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Nemačke, Voren Hojer, 14. juna je izjavio da je realnost nezavisno Kosovo koje Beograd mora da prizna.
Nemački poslanici su 27. juna rekli da će Beograd morati da prizna nezavisno Kosovo.
Nemački ambasador Volfgang Mas je izjavio 23. juna da su dobrosusedski odnosi, pa i odnosi sa Kosovom, odnosi Srbije kriterijum za ulazak u EU.
Predsedavajuća: Dva minuta.
BORIS ALEKSIĆ: Američki diplomata, Galuči, izjavio je da Srbija ne može u EU dok ne prizna Kosovo.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR