BORIS ALEKSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi imamo jedno pitanje za Ministarstvo pravde, predstavnike Vlade RS.
Naime, kao što znate, prof. dr Vojislav Šešelj je imao operaciju u Hagu 28. oktobra i urađena je ablacija srca, međutim do dana današnjeg on nije dobio izveštaj sa te operacije.
Ono što je još neverovatnije, to je da je nedavno potpisao pristanak da određeni organi tribunala u Hagu, uključujući i predsednika tribunala, uključujući i Pretresno veće 3 i uključujući sekretarijat, dobiju mogućnost da...
PREDSEDNIK: Gospodo poslanici, molim vas da omogućite da čujemo poslanika. Molim da ostanete u sali, obzirom da treba da usvajamo dnevni red. Nakon usvojenog dnevnog reda biće pauza od 60 minuta.
BORIS ALEKSIĆ: Dakle, 28. oktobra izvršena je operacija nad profesorom dr Vojislavom Šešeljem, a on do dana današnjeg nije dobio izveštaj sa te operacije. Nedavno je potpisao i pristanak da određeni organi tribunala u Hagu, uključujući i predsednika tribunala, uključujući i Pretresno veće 3 i uključujući sekretarijat, dobiju mogućnost da vide, odnosno da ostvare uvid u taj njegov medicinskih izveštaj.
Dakle, taj medicinski izveštaj će dobiti predstavnici tribunala u Hagu, ali Vojislav Šešelj do dana današnjeg nije ga dobio. Želim da vas podsetim da je obaveza naše zemlje da zaštiti svoje građane gde god se oni nalazili, da ta obaveza proizilazi iz odgovarajućih međunarodnih akata, iz Ustava RS, odgovarajućih zakona, tako da Ministarstvo pravde i Vlada RS moraju da učine napor u tom pravcu.
To što Vojislav Šešelj do dana današnjeg nije informisan o rezultatima operacije, predstavlja kršenje nekoliko međunarodnih akata, uključujući i Skup prinicipa za zaštitu svih osoba koje su pritvorene ili zatvorene, a koji je donet u okviru UN 1988. godine, Standardni minimalni pravilnik o postupanju sa zatvorenicima, koji je takođe donet 1955. godine, Evropski zatvorski pravilnik koji je doneo Savet ministara Evrope 1973. godine, a koji je revidirana 1987. godine, Opšti komentar Komiteta za ljudska prava i Principe medicinske etike koje je usvojila Generalna skupština Organizacije UN, 18. decembra 1982. godine.
Dakle, ne postoji primer u svetu da je neko operisan i da mesec dana nakon toga nije obavešten o rezultatima te operacije, a da su taj izveštaj sa njegove operacije dobili drugi ljudi, u ovom slučaju predstavnici tribunala u Hagu, kako sam naveo, predsednik tribunala Patrik Robinson, Sekretarijat tribunala i takođe Pretresno veće 3.
Drugo pitanje, koje je takođe povezano sa ovom temom a veoma je bitno za celu Srbiju i građane Republike Srbije, pokrenuto je 2. novembra prilikom statusne konferencije u predmetu Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu. Na njegov zahtev inicirana je istraga o ubijenim Srbima u Haškom tribunalu. Prosto je neverovatno da se u državi ćuti o tome. Navedeno je sedam Srba koji su umrli u Haškom tribunalu ili su ubijeni tom prilikom. Predsednik Pretresnog veća III, sudija Žan-Klod Antoneti izjavio je tom prilikom da podržava istragu o umrlim Srbima u Haškom tribunalu.
Nas interesuje šta je Vlada Republike Srbije preduzela da bi poslala odgovarajuću dokumentaciju, kako bi ta istraga bila nezavisna i potpuna, dakle, o ubistvima Srba i o smrti Srba u Haškom tribunalu. Kada će da postavi to pitanje pred Savetom bezbednosti, tj. pred UN, bilo preko neke druge države, bilo direktno kao Republika Srbija i kada će da ispravi svoju evidenciju? Kao što znate, mi smo 20. oktobra dobili odgovor od predstavnika Vlade Republike Srbije, u kojima oni navode da je sa poternica tribunala ubijeno ili umrlo 14 Srba.
Međutim, zaboravili su kao petnaestog Krstu Mićića, koji je ubijen 5. marta 1999. godine u Ugljeviku, kao šesnaestog Vidoja Tomića koji je ubijen aprila 1999. godine, i kao sedamnaestu suprugu jednog od osumnjičenih od strane tribunala u Hagu, gospođu Radu Abazović, koja je ubijena od strane EUFOR-a, a takođe tom prilikom je ranjeno i 11-godišnje dete. Zahvaljujem se.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR