PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
ZORAN KRASIĆ: Gospođo Đukić-Dejanović, ove odredbe članova 209. i 210. Poslovnika daju minimalni prostor da se povodom neke aktuelne teme otvori rasprava. Ovo je nešto iznuđeno. Mi smo imali jednu bolju varijantu, podneli smo predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Nažalost, ovi Koštuničini nisu hteli da nam daju tih četiri potpisa. Takođe je i predlog za razrešenje predsednika Republike Srbije, nisu nam dali potpise, te ne možemo u okviru tih tačaka dnevnog reda, gde postoji neograničeno veći prostor, da ispričamo i o teškoj ekonomskoj, političkoj, nacionalnoj i svim drugim prilikama sa kojima je suočen srpski narod.
Iskoristiću ovu odredbu Poslovnika da povodom aktuelne teme - Rezultati saradnje Republike Srbije sa Haškim tribunalom, otvorim nekoliko tema i postavim nekoliko pitanja. Lako mogu da se prepoznaju pitanja i gospodin Ljajić i Vukčević i Ignjatović si inteligentni, za razliku od nekih koji su malopre predsedavali, pa mogu da prepoznaju pitanja.
O čemu se radi? Jedna Nemačka je donela zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i prvi član glasi – nijedan Nemac ne može biti isporučen tom nazovi sudu. Godine 2001. imali ste kidnapovanje, isporuku Slobodana Miloševića. Rekli ste, svanuće svima, ništa nije svanulo. Došao je Zakon o saradnji. Kakva je ta saradnja? Šesnaest, navodno dobrovoljno, je otišlo za mandata prethodne Vlade, a država mirna, pasivna, vlast ćuti, vlast trlja ruke, jer navodno optuženi već su otpisani što se tiče ove države. Haraju nevladine organizacije, imamo stvarno montirane sudske postupke i optužnice koje zastupa gospodin Vukčević. Imamo zaštićene svedoke, kojima država garantuje bezbednost. Ovaj sud ne prihvata njihovo svedočenje i Haški tribunal ne prihvata njihovo svedočenje.
Gde je pomoć države građanima Republike Srbije, državljanima Republike Srbije koji su optuženi? Sve države pomažu, jer imaju obavezu. Neka se nađe neki Amerikanac u pritvoru. Kompletna administracija, svi mehanizmi, konzulati, ambasadori, ministri, sve je u pogonu da se zaštiti Amerikanac u inostranstvu. Ako je negde u sudu, da vam ne pričam kakve su intervencije. Države koje imaju optužene pred Haškim tribunalom pomažu optužene, pomažu odbranu porodica itd. Kod nas avionska karta i da nije bilo jednog spora 2008. godine u sudnici, verovatno ne bi se ni dostavljala dokumentacija, jer prethodno je dokumentacija iz arhiva dolazila samo preko Tužilaštva Haškog tribunala.
Predsednik: Vreme.
ZORAN KRASIĆ:Kakva je ta saradnja? Molim odgovor.
PREDSEDNIK: Vreme. Gospodin Rasim Ljajić, izvolite.
RASIM LjAJIĆ: Otprilike, ovde ima dva pitanja koja se odnose na istu stvar, a to je odnos države prema optuženicima, koji su građani Srbije i koliko država njima pomaže.
Ta saradnja i zapravo ta pomoć regulisana je jednom Odlukom tadašnje Savezne vlade iz 2005. godine, a koju je Srbija prihvatila kao pravni naslednik Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pomoć se odnosi na to da svaki haški optuženik, koji se dobrovoljno predao, koji je državljanin Srbije i ukoliko nije pravosnažno osuđen, ima prava na novčani iznos pomoći od 200 evra, na 18 avionskih karata i plus 250 evra njemu se prilikom tog, mimo toga, Nacionalni savet može doneti odluku da iz humanitarnih razloga pomaže porodici optuženog ukoliko njegova materijalna situacija je takva da ne mogu da izdržavaju porodice.
Što se tiče druge vrste pomoći, na koju vi aludirate, mi imamo saradnju sa odbranama gotovo svih haških optuženika. Do sad je uloženo 1036 zahteva različitih za dostavom dokumentacije i na svih 1036 zahteva je odgovoreno. Ne postoji jedan advokat koji može da kaže da nešto nije učinjeno, a mogli samo to da uradimo. Naravno da je tu bilo pojedinačnih slučajeva sporenja oko neke dokumentacije. U svakom slučaju, mi stojimo na raspolaganju, Kancelarija nacionalnog saveta za svaki vid pomoći. Drugu vrstu pomoći, ako mislite na novčanu pomoć za odbranu, mi nismo u situaciji da pružimo. Haški tribunal plaća odbrane gotovo svih haških optuženika. Ako ste mislili na tu vrstu pomoći. Ukoliko opet prilože dokaze da ne mogu da plate tu odbranu, a većina je te dokaze i priložila.
Prema tome, mi ćemo i dalje insistirati na tome da pružamo svu vrstu pomoći našim državljanima koja se tiče dostave dokumentacije i koja je regulisana i Zakonom o saradnji i ovom odlukom Savezne vlade iz 2005. godine.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Izvolite gospodine Krasiću.
ZORAN KRASIĆ: Gospodine Ljajiću, to sam upravo preskočio. Rekao sam vam da od jula 2008. godine to je regulisano, ali pre toga ničeg nije bilo. Od jula 2008. godine niste nam dostavili sve. Što nam ne dostavite dokumentaciju za generala Acu Vasiljevića? Što ne dostavite tu dokumentaciju? Njegova ekselencija ministar Šutanovac, lokalni NATO, ne da. Zašto ne da?
Gospodine Ljajiću, postoji Zakon o pomoći haškim ljudima koji su optuženi pred Haškim tribunalom. Slobodan Vučetić je doneo jednu privremenu meru, pa je taj zakon odložen da se primenjuje. Na čelu kampanje protiv tog zakona bili su ljudi koji su i glasali za taj zakon. Pustite te finte, znam ja te finte vrlo dobro. Ovde se priča o drugoj vrsti saradnje. Saradnja, odnosno pomoći koja mora da se pruži svakom građaninu u našem inostranstvu koji je suočen ili izveden pred neki sud. Kad ste podigli glas za kršenje ljudskih prava? Kad ste pomogli timu odbrane? Kad je država preko državnih organa razmatrala neke pravne situacije i zauzimala neke stavove. To vas ne interesuje. Vi pričate o avionskoj karti i da može da se fotokopira neka dokumentacija, a jaka mi je saradnja. Velika je saradnja.
Ne želite da sarađujete, ne želite da pomažete ljudima koji su optuženi, jer to zadovoljava vaše interese. Vi ste ovde predstavnici proevrospkih, pronato snaga, treba da završite prljav posao. Zašto dozvoljavate da vam po sudovima haraju ti stranci? Još se i pipkaju ispod stola neki, u znak zadovoljstva, časti se cela ulica zato što je Mladić prebačen u Haški tribunal. Sve ima da nam svane sutradan, čim se Mladić preda i isporuči. Šta je svanulo u Srbiji? Novi zahtev da se prizna nezavisno Kosovo.
O čemu vi pričate? To građani već sve znaju. Suštinska pomoć treba da bude. Pravna pomoć treba da bude. Šta pričate, Haški tribunal plaća odbranu?
Predsednik: Vreme.
ZORAN KRASIĆ:Za odbranu Vojislava Šešelja nijedan evro nisu odvojili.
Predsednik: Gospodine Krasiću…
ZORAN KRASIĆ:Još mu kartu nisu platili od 24. februara 2003. godine, kad je otišao u Hag.
Predsednik: Vreme.
ZORAN KRASIĆ:Ma, vreme tek moje dolazi, gospođo Đukić.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR