Љубомир Краговић: Шта је Министарство културе урадило поводом заштите српске културне баштине?

ЉУБОМИР КРАГОВИЋ: Даме и господо народни посланици, желео бих да поставим пар питања, пре свега министру за културу шта је од како је дошао на чело Министарства за културу урадио поводом заштите српске културне баштине на простору Косова и Метохије?

Желео бих уједно да поставим и друго питање – како би се осећала господа министри који су сада у Влади када би се уредба, коју су изгласали о слободи кретања, важила и за њих, важила и за та исте министре који су ту уредбу изгласали, да су којим случајем неки од тих министара са територије Косова и Метохије, као што сам ја и као што је 130.000 Срба на Косову и Метохији?

Да ли ви знате да још данас и сутра Срби могу да возе своје аутомобиле са таблицама српским на простору Косова и Метохије? Већ од 1. јануара мораће да те исте таблице српске предају квазишиптарској држави да би им она дала таблице које сте успели ви да обезбедите, уз услов да можемо да бирамо да ли ће то бити РК или РКС таблице и да се са тим таблицама крећемо кроз Косово, а и кроз Србију.

Нормално, да би добили ту саобраћају дозволу, кажем вам, морате да предате таблице Србије Шиптарима у руке, а да би вам они дали њихове таблице.

Са друге стране, да би управљали тим возилом морате извадити возачку дозволу исто тако шиптарску. Да би њу могли да извадите, морате да извадите држављанство у коме не стоји да сте Србин, него стоји да сте Косовар, а онда морате да платите све порезе, дажбине које наравно треба да се плате тој новој држави, коју ви заговарате и убеђујете Србе да то треба да раде са тим потезима.

Како би се ви, господо, осећали да то морате да радите, као што мора 100.000 Срба да ради ових дана на простору Косова и Метохије?

Са друге стране, господо, та слободна кретања и прелазак преко те административне линије, како кажу представници Срба или граничне линије, како говори Купер и како говоре Шиптари на Косову, мора да се плаћа.

Онда кажете – држава нема ништа са тим. Нема ништа власт, немате ништа ви овде који седите у Београду, али има држава јер је народ држава, а тај народ мора да плати, или да уђе или да изађе, одговарајућу таксу.

Молио да ми се одговори ако може на ова моја питања. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Министар Марковић има реч. Изволите.

ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ: Хвала. Господине Краговићу, не би било коректно да ја одговарам шта сам све урадио на заштити нашег наслеђа, пре свега сте то питали, културног наслеђа на Косову и Метохији. За то мени није требало министарство, као што знате. То шта сам ја радио и урадио, резултати су вам претпостављам познати, али шта је Министарство урадило у међувремену само у овом периоду, са великим задовољством могу да кажем да су све наше установе културе, које су надлежне, успевале су да сарађују са другим ресорима, резултати су вам познати.

Прво, после покушаја да се преименује наша баштина, пре свега говорим о оној која је на листи УНЕСКО, успели смо заједничким напорима, дакле, људи из наших установа културе, представници Националног савета за УНЕСКО и Министарства спољних послова, заједнички смо успели да зауставимо, потом смо добили потврду у овом случају и ја лично и председник Тадић у разговору са госпођом Боковом, генералном директорком УНЕСКО овде у Београду.

На мом састанку четири дана касније са министром културе Француске, господином Митераном, добио сам извињење јер није у директној надлежности овог министарства, као што ни код нас није у директној надлежности оних који гласају УНЕСКО делегација, али добио сам питање, одговор и гаранцију да ће дефиниција за коју се залажемо сви заједно као држава у којој живи народ јер, вероватно је био лапсус, сигурно народ није држава, народ је мало шири појам, дакле да ће под именом под којим је, не односи се само, принципијелно се залажемо, не говоримо само о нашој баштини, под именом под којим на листу УНЕСКО уђе један споменик, под тим именом мора да се води. Ту промене нема.

Прво смо добили гаранције, а потом смо добили, то знате вероватно, верујем да сте и ви задовољни, као и сви они којима је збиља стало до очувања нашег наслеђа, подршку на најбољи могући начин. У првом кругу је Србија, први пут једна земља из овог региона, изабрана у комитет УНЕСКО, тако да ћемо сада ми не само учествовати у дефинисању и заштити, већ и у прављењу листа и стављања на тантативни списак будућих споменика не само из региона него из целог света.

Сви који озбиљно прате ову област знају да је то као када бисте добили могућност да стално играте у осмини светског првенства у фудбалу, јер је мандат овог комитета далеко дужи од мандата сваке владе, он је шест година. Дакле, обезбедили смо, условно речено, једну трајну заштиту или барем једну средњорочну гаранцију да ћемо принципе за које смо се залагали као држава и не од јуче и не само поводом Косова и Метохије, моћи и у будуће да заступамо. То је са становишта основних резултата.

Можда је много лепше оно што смо успели као резултат, опет кажем, министарство и установе културе јер је мој став од почетка био да је кључно од свих послова, приоритет свих послова Министарства културе прво заштита и чување наслеђа. Ако нисте у стању да сачувате оно што сте наследили, бесмислено је да очекујете да добијете новац да уложите у нешто ново, па и то ћете проћердати. Дакле, морамо сви томе заједно да се научимо.

Претходних година успевали смо да представимо Србију као земљу фресака. Оно што је неспорно, светски призната вредност да представљамо у свету када смо у Фиренци, у Базилици Санта Кроче морали да продужимо због великог интересовања ову изложбу у јуну, добили смо позив да се прво од стране стручњака италијанских, а они су највећи у области конзервације, знате колико они споменика чувају. Дакле, добили смо молбу да они обиђу манастире у којима се фреске налазе. Догодило се да су том приликом многи од њих променили мишљење о начину на који треба чувати ово наслеђе. Неки од њих су управо из Фиренце. Добили смо могућност да сада организујемо сталну поставку. Као што знате, 29. новембра сам отворио ту сталну поставку у Базилици Санта Кроче, а том приликом смо добили званично признање да су наше фреске претеча ренесансе у Италији и да су управо мајстори који су на њима радили очито прешли море, утицали пре свега на Ђота. Дакле, обезбедили смо на најбољи могући начин да сада други бране нашу баштину. То је у најкраћем само један сегмент онога што је урађено.

Морам да кажем, пошто смо рекли да је култура, култура је такође и међусобно поштовање. Није израз поштовања да ја одговарам за нешто што нити је мој ресор нити ико од вас очекује да је моја одговорност. Тиме поштујем и вас, јер очекујем од гласача, ма које странке, да када желе да сазнају да ли има хлеба, не иду да питају вулканизера него да оду да питају пекара. Све мимо тога, као што знате, јесте фолклор, он јесте нематеријално наслеђе, то сам рекао и госпођи Чомић када је поставила на тај начин слично питање, али мислим да је неодговорно према бирачима постављати ненадлежна питања. То значи да не желите да добијете одговор. Не мислим на вас лично, свакако, већ начелно се то не ради, тиме се само злоупотребљава институт посланичких питања за која сам поносан што сам га успоставио још 2006. године Пословником. Хвала вам.

ЉУБОМИР КРАГОВИЋ: Захваљујем, само имам право на три минута, па још додатних два минута, уколико буде одговора.

Очигледно је да нећемо да се саслушамо, да се журимо да изгласамо буџет и да идемо кући. Али, ви ћете отићи кући и моћи ћете да славите, а шта ћемо ми да радимо који идемо на простор КиМ, да плачемо, да кукамо и да се жалимо на судбину која нам подари ову Владу, овакву каква јесте и која нас гура у загрљај Хашиму Тачију?

Питао сам вас, господине министре, јер ви нећете питања – шта, како и где, него сам вас питао конкретно шта сте урадили од како сте дошли? Захваљујем се на томе, али ви сте ми испричали само оно што сте радили на међународном плану. Будите убеђени да ће 99% тога бити узалудан посао и да ће вас преварити. Сетите се, и онда су дошли да обезбеде мир и благостање на Косову, па су само за време њиховог мандата успели да дозволе да се убије преко хиљаду Срба и да се киднапује преко хиљаду Срба, да се за време њиховог мандата преко 150 манастира уништи, за време те исте групе људи која вам сада обећава да ће као да заштити ту нашу културну баштину на простору КиМ.

Данас је било овде питања од једног посланика и тражио је заштиту уставности за неке поступке које тражи да организују неки људи. Исто тако, желео бих да искористим ову прилику и да затражим и ја заштиту уставности и законитости на ову уредбу коју сте ви господо изгласали прошлог четвртка, а која се односи наводно на неку слободу кретања на простору КиМ. Користим и ја ову прилику, ако има право посланик који припада већини да тражи заштиту уставности и законитости, онда ваљда имам и ја право да тражим заштиту уставности…