Конференција за новинаре, 28. октобар 2021. године

Миљан Дамјановић: Поштовани новинари, данас је тачно годину дана од када је уведен једнопартијски систем у Србији, а ту је и такозвани феномен формирања ванпарламентарне власти, с обзиром на чињеницу да смо сведоци да је након претходних избора за министра напредњачке власти постављена Гордана Чомић, која је на тим изборима освојила „читавих” 0,9 процената, а у коалицији са једанаест странака.

Хајде да кренемо редом. Годину дана је прошло од увођења једнопартијског система и резултати су следећи:

 За ових годину дана настављено је уништавање наших произвођача и пољопривредника. Подсетићу вас да су у ових годину дана највише страдали, о чему смо обавештавали јавност, произвођачи кромпира, којима је држава и давала субвенције, а није обезбедила откуп, и све због тога што је дозволила прекомерни увоз кромпира из Албаније, Холандије и Француске. Такође je био прекомерни увоз  и меса, који је уништио и сточни фонд, а резултати такве политике су да је цена свињског меса  са 250 пала на 180 динара, а цена свиња на рекордни минимум од 110 динара, и све то због, како су говорили, пута ка Европској унији и једностране примене ССП-а.

Такође, ова власт је за ових годину дана донела и Закон о родној равноправности, којим је извршена политизација српског језика и којим је уведена репресија, јер су за правилну граматику и правилан говор на српском језику увели драконске казне, чак и до два милиона динара. Нису стали на томе, па су најавили и закон о геј браковима, чему смо се супротставили, али, како смо чули, дали су обећање, чекају још ови избори да прођу, па да после наредних, ако поново формирају власт, испуне и овај услов Европске уније.

Уједно, сведоци смо драстичног повећања цена свих производа на тржишту, што је, нажалост, омогућило пад животног стандарда свих грађана. С једне стране хвале се порастом плата, али с друге стране, цена потрошачке корпе је вишеструко скочила.

Борба против криминала: наравно, наставили су тамо где су стали. Могли смо да видимо разне „месаре”, силоватеље, убице, али и представнике режима који нас свакодневно обавештавају о криминалцима који нису ухапшени. И даље имамо министра у влади за кога чак и председник владе каже да је, док је био министар полиције, увео паралелне структуре како би се прислушкивао председник државе и извршила егзекуција председника државе. Исто тако, на слободи су и даље Драган Ђилас, Млађан Динкић и сви они за које годинама слушамо да су највећи лопови и криминалци, да су оштетили буџет, како републички, тако и града Београда. Али, под овим режимом они су и даље на слободи.

Могли смо да видимо и да је Србија дубоко подељена земља у народу, највише кроз тренутну тешку ситуацију, јер корона букти. Главно је питање зашто се то дешава. Па дешава се зато што народ више нема веру у институције. Подсетићу вас да је и даље у овој власти министар здравља Златибор Лончар, који нас је уверавао да ће помоћи Кинезима и за месец дана направити вакцину. Убеђивали су нас да је ово најсмешнији вирус, убеђивали су нас да идемо слободно у шопинг по Италији, а онда су нам говорили да су гробља сувише мала и да нећемо имати где сахрањивати људе.

Такође, ништа се није променило ни по питању напретка решавања проблема српског живља на територији Косова и Метохије. Последњи догађаји, упади терориста такозване РОСУ, неких јединица, показали су да се не поштује ни Резолуција 1244, ни Бриселски споразуми. А да су Бриселски споразуми од јуче мртви, говори изјава Вљосе Османи, која каже да такозвано Косово неће мењати устав како би успоставило Заједницу српских општина и да је Србија канцер Европе. Сада је коцка бачена и уколико председник Скупштине Ивица Дачић, заједно са својим коалиционим партнерима, сматра да су Косово и Метохија саставни део Србије, а Бриселски споразуми су, као што видимо, мртви, за 3. април очекујемо и позивамо га да распише локалне изборе и на територији Косова и Метохије, односно у оним општинама где је већинско српско становништво.

Да је ових годину дана овог једнопартијског система и његових представника било упечатљиво, говори и чињеница да су увели санкције Белорусији, подржавајући декларацију Европске уније о принудном преусмеравању „Рајанеровог” авиона у Минск, као и декларацију о председничким изборима да избори у Белорусији нису били ни слободни ни фер. Тако су ударили на пријатељску земљу која није признала независност Косова и Метохије и поновили бруку из 2012. године, када је Србија исто увела њима санкције, а подсетићу вас да је тај исти Лукашенко, док је трајало бомбардовање Савезне Републике Југославије, дошао и био са нашим народом.

Такође, још један пораз ове власти у ових годину дана, како кажу, успешне владавине, јесте међупартијски дијалог, који су дозволили да буде уз посредовање неких европарламентараца са НАТО опозицијом и тиме показали да Србија није суверена земља, да своје проблеме не умемо сами да решавамо и да су нам потребни неки други да нам кроје капу, а све у, како кажу, циљу подизања некаквог вида демократије.

Такође, није укинуто финансирање невладиног сектора и невладиних организација које субверзивно делују пропагирајући антисрпску политику на дневном нивоу, а највише када је у питању промовисање такозване независности Косова, затим пропагирање да смо геноцидан народ, финансирање различитих активности попут некакве „Мирдите” и сличних догађаја у срцу Србије.

Да не буде сада да само критикујемо, ево могу да кажем да је у ових годину дана ова влада урадила и две добре ствари. Послушала је вапај, савете и активности Српске радикалне странке. За три смо инсистирали, две су испунили.

Прва је да је донет Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити очувања ћириличког писма. Кажем – вапај Српске радикалне странке, зато што су српски радикали, пошто смо власт у општини Бајина Башта, још пре четири године направили акцију која иде сваке године, а то је „Ћириличка баштина”, а од скоро градимо и Ћирилички парк у Бајиној Башти. Од тада инсистирамо да се донесе закон и закон је донет. Тако да ето, то је једна добра ствар.

Друга ствар је што су послушали лидера српских радикала Војислава Шешеља, који је од конференције до конференције и у свим јавним наступима говорио да је и те како потребно да се Торлак опорави и да се производе руска и кинеска вакцина, као и све друге вакцине које су потребне. Када је народ веровао институцијама, веровао је у наш здравствени систем, када је Торлак био српски и нико онда није постављао питања ни око вакцинације, ни око лечења, и то је добар пут.

Оно што нису послушали, а морали су, јер је то у интересу грађана, свих грађана Републике Србије, без обзира на националност, вероисповест и остало, то је оснивање клинике за лечење ретких болести у Србији. Тај програм би, по нашем мишљењу, био самоодржив, јер би био отворен и за све земље у окружењу, као и за остатак Европе. А шта бисмо тиме добили? Тиме би иза себе оставили лечење наших држављана, пре свега деце, помоћу СМС порука, које су, нажалост, сада свакодневно  у оптицају и онда често имамо и негативне последице, да се на време не сакупи новац да се неко дете лечи у иностранству. Тако да, ево један и велики минус за тај део где нису послушали радикале.

И оно што морам да напоменем јесте да је у овом међустраначком дијалогу и расправи говорено већ дуже време да Јавни сервис мора бити јавни сервис свих грађана. Да вас подсетим, седам година је откад је Војислав Шешељ победио Хашки трибунал, и ево седам година ми немамо  политичке дебате, праве емисије на РТС-у. Позивам Јавни сервис да се после седам година уразуми да у првој политичкој  дебати позове председника Српске радикалне странке проф. др Војислава Шешеља и председника Српске напредне странке Александра Вучића, који већ седам година избегава ТВ дуел.

Ово је резиме и мишљење нас српских радикала, како је Србија изгледала у ових годину дана једнопартијског система који је увела Српска напредна странка. Ми смо за данас имали оволико, ако ви  имате неких питања, изволите.

Новинар Србин инфо, Градимир Потић: Кажете једнопартијска скупштина, а како је вратити у вишепартијску? Стиче се некако утисак да Вучић није у стању да контролише своје одборе, мислим на задња дешавања по Неготину, на локалним изборима и тако даље.

Миљан Дамјановић: Ми смо инсистирали у овим преговорима, и кад смо били у Скупштини и у свим јавним наступима, да без увођења казнених мера у Кривичном законику који би имао тачку која говори о томе да сваки покушај куповине гласова и репресије над бирачима мора кривично да се кажњава затвором, не прекршајно, него кривично, нећемо моћи да уведемо ред у наш изборни процес. То је прва ствар.

Друга ствар, многи говоре  о медијској заступљености. Малопре сам рекао, ми већ дуги низ година немамо емисије, праве политичке дебате, како би комплетан народ могао да види ко је ко на којим становиштима. Поготово ту мислим на РТС, јер читава Србија је покривена том телевизијом, а то је и јавни сервис.

Трећа ствар је био притисак на чланове бирачких одбора и спровођење самих избора. То што су други предлагали промене или не знам шта све не, у Републичкој изборној комисији или надзор у неким медијима, то је прича за малу децу. Знате, Републичка изборна комисија се састаје тек када се распишу избори и до тада она нема никакву улогу. С друге стране, сам вид агресије у кампањи, а кад кажем агресије, они су то назвали вођење функција, како беше, политичара који су на власти и онда су ваљда предлагали да само последње две недеље не учествују у томе. Ми смо сведоци да је то апсолутно неодрживо, из разлога што – кога брига да ли је  то последње две недеље или задњих седам дана, ако за сам процес од расписивања избора до предаја свих листа и 45 дана кампање, говоримо више од 60 дана, а онда они пронађу другу законску зачкољицу и кажу – Па не, не, није то он ишао као напредњак или неко други из те коалиције, већ као министар, као председник владе, као председник државе. То су те ствари које су недопустиве и нажалост, уколико се не промене, ни однос снага на следећим изборима неће бити другачији.

И кључни фактор јесте оно на чему смо инсистирали и пре претходних избора и ја сам, када смо након претходних избора изашли у јавност, рекао да нас је Вучић избацио из парламента. Онда су људи питали – како? Па врло просто, да бисте изашли на изборе треба вам 10.000 потписа грађана Србије да подржавају вашу листу.  Када се прикупљало код нотара, што је много теже, морате да их водите лично, да имају личну карту, да се направи копија, то је процес, где имате  функционалне одборе који ће то одрадити, и онда смо имали ситуацију да су само четири  листе  предале и сакупиле довољан број потписа. Онда је промењен закон, усред изборног процеса, дато је да то могу да раде и различити писари и онда је Српска напредна странка, предвођена њиховим председником Александром Вучићем, сакупила потписе за 14 партија и тиме узурпирала медије, узурпирала позиције свих озбиљних странака, јер се деле и финансије и време у медијима и све остало и на тај начин велики број гласова наших грађана је отишао Српској напредној странци, јер само оним странкама које пређу цензус, по Донтовом систему, распоређују се сви гласови странака које нису прешле цензус.

Уколико се јавно не жигоше таква пракса и уколико не изађу  на изборе само релевантне странке, онда се заиста поставља питање озбиљног легитимитета самих избора, а најбољи показатељ је случај из Врања, где су Мађари освојили, ако се не варам, 15 посто или смо имали ситуацију да преко 10 листа, 12, колико тачно беше, није имало ни упола број гласова колико су имали потписа. То је тај парадокс и само променом тих ствари можемо да кажемо да имамо неке услове за фер и слободне изборе.

Али као што видимо, ова власт се дрзнула да једној Белорусији уводи санкције и потписује декларацију и да јој кажу да нису били фер и слободни избори. Ми ћемо покушати да у томе истрајемо, а да ли ћемо успети, видећемо.

Градимир Потић: Хвала.

Миљан Дамјановић: Има ли још неких питања? Уколико нема, хвала вам што сте присуствовали конференцији Српске радикалне странке.

https://www.youtube.com/watch?v=GdQut7twuJU

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ