Реституција старих српских књига

НИКОЛА ЖУТИЋ: Овим амандманом тражио сам да се у члану 30 додаје нови став 2. који гласи – реституцију старих и ретких књига из иностранства врши надлежни државни орган. У образложењу сам истакао да је због драстичној смањења српског историјског простора током 19. и 20. века неопходно да државни органи из новог растућег иностранства раде на повраћају српске старе и ретке књиге у матичну државу српског народа. Пре свега, Република Србија треба да реституише старе и ретке књиге из окупиране Републике Српске Крајине, која је, као и све нове државе на простору бивше СФРЈ, које су настале на темељима насилно разбијене Југославије, која је настала на праву народа на самоопредељење до отцепљења, које је изгласано са преко 95% гласова подршке.

Не треба заборавити да је Република Србија враћала Републици Хрватској разне српске фреске, уметнине Српске православне цркве са територије Републике Српске Крајине, па су чак враћени и коњи липицанери, ваљда претпостављајући нови узурпаторски територијални хрватски поредак територијалној и духовној јединствености српских православних епархија.

Српски историјски и етнички простор уједно је и културно-историјски простор распростирања старе и ретке књиге. То је простор који мора да контролишу културно-научне институције српске државе као своју неотуђиву материјалну и нематеријалну баштину.

Подсетићу да су се Срби кроз историју појављивали као мултиконфесионална нација, па треба водити рачуна и о старој и реткој књизи Срба римокатолика, Срба исламске вере. Господин министар је ових дана био у Ватикану и отворио изложбу фресака, што је за сваку похвалу. Међутим, због побољшања односа са Ватиканом, требало би захтевати од Свете Столице да помогне Србији код заштите старе и ретке српско-католичке књиге у хрватском Папинском заводу Светог Јеронима, који је до 1971. године носио назив Илирски завод Светог Јеронима, што је кроз историјску ретроспективу означавало српски или славенски.

Треба инсистирати код Ватикана на чињеници да су старе римокатоличке књиге са простора западног Балкана и српске књиге, српских аутора, какви су били, на пример, исусовац - Руђер Бошковић, Ђиво – Иво Гундулић, Јурај Крижанић, књиге разних теолошких писаца и друге.

Овом приликом бих поставио питање старих и ретких књига лужичких Срба, Срба лутеранске, римокатоличке и православне вере. Недавно је у Институту за савремену историју боравио господин Живовић, Србин адвентистичке вере из Немачке, који ми је скренуо пажњу на проблем старих и ретких књига лужичких Срба.

Дакле, везано за мој амандман сугеришем да се старе књиге покушају вратити реституцијом, а оне које су у поседу, власништву других држава, да се штите и да се јавност упозна бар са њиховим српским пореклом. Хвала.