Konferencija za medije, 15. april 2019. godine - Smiljana Glamočanin Varga

Smiljana Glamočanin Varga: Dame i gospodo, tema današnje konferencije Srpske radikalne stranke je lažna i prava diskriminacija u Republici Srbiji. Svedoci smo puno priče o ugroženim pravima na osnovu pola i seksualne pripadnosti, svake godine se troše stotine i milijarde dinara građana Srbije na takozvano promovisanje, afirmisanje rodne ravnopravnosti od koje jedino koristi imaju oni koji profitiraju na toj izmišljenoj priči.

Primera radi, kroz propagandni materijal plasira se priča o različitim platama žena i muškaraca na istom radnom mestu, za isti posao – što je apsolutna neistina. U svim institucijama, javnom sektoru, pa i privatnom, plate se ne određuju u Srbiji na osnovu pola, već po stručnoj spremi, godinama radnog staža, funkciji koju osoba obavlja, bez obzira na pol. Na račun građana se takođe organizuju brojni seminari, kursevi, edukacije u skupim hotelima širom zemlje na temu rodne ravnopravnosti. Te događaje plaćaju građani Srbije, a od njih koristi imaju jedino organizatori tih događaja. Pretpostavljamo da se učesnici lepo provedu, najedu i napiju na tim događajima.

Te plaćene feministkinje, koje su zapravo feministkinje po profesiji, namerno prećutkuju da su prvi put u Evropi, u svetu, žene imale pravo glasa na velikoj Narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena 1918. godine, kada su ravnopravno sa muškarcima donele odluku da se Baranja, Bačka i Banat pripoje Srbiji, Kraljevini Srbiji tada. U to vreme Engleskinje i Nemice su samo mogle da sanjaju o pravu glasa. Prećutkuju i to da žene opšte pravo glasa u Srbiji imaju od 1945. godine, a u Švajcarskoj tek od 1973. godine.

Nažalost, u Srbiji položaj majki, samohranih majki se ne popravlja, broj žrtava porodičnog nasilja se ne smanjuje već se povećava, a glavni uzrok je siromaštvo u koje su građani Srbije dovedeni, a ne neke fraze i neistine koje nam podmeću promoteri evrounijatske stranputice.

Javni izvršitelji haraju Srbijom, dešava se nedopustivo – da porodice sa decom ostaju bez krova nad glavom, da roditelji ostaju bez ikakvih prihoda, siromašnim roditeljima se oduzimaju deca, smeštaju se u hraniteljske porodice, umesto da se nađe posao tim siromašnim roditeljima i da se njima pomogne. Samohranim roditeljima dece sa invaliditetom i teškoćama u razvoju, koji zbog nege deteta nisu u mogućnosti da rade, država daje izvesnu novčanu pomoć koja nije dovoljna da se preživi mesec, i ti ljudi ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penziono osiguranje, ne ide im radni staž, dok hranitelji dobijaju plate, ide im zdravstveno, penziono osiguranje, i radni staž.

Naravno da među hraniteljima ima časnih ljudi, i da je dobro da ih ima za slučajeve kada biološki roditelji neće ili nisu podobni ili sposobni da vode računa o svojoj deci. Međutim, nedopustivo je da položaj bioloških roditelja i hranitelja, u najmanju ruku, nije izjednačen jer na prvom mestu uvek treba da bude interes deteta, a interes deteta je osim u jako retkim, izuzetnim slučajevima – da bude sa svojom biološkom porodicom ili samohranim biološkim roditeljem.

Na ovaj način država uskraćuje prava i stavlja u nepovoljan položaj biološke roditelje u odnosu na hranitelje i na taj način država praktično podstiče razaranje porodica i hraniteljstvo pretvara u biznis. Takođe, imamo na temu te lažne diskriminacije da se propagira da ljudi zbog svojih seksualnih afiniteta treba da imaju posebna prava, a to su zapravo lične stvari i privatne stvari pojedinaca, zbog kojih naravno niko ne sme da bude ni diskriminisan, a kamoli progonjen, ali ni povlašten zbog toga.

Mi Srbi imamo mnogo toga za ponos. Svakako da čime treba da se ponosimo jeste i to da u Srbiji nikada nije bilo rasizma, nikada nije bilo diskriminacije ljudi zbog vere ili nacije. Srpska radikalna stranka je iskreno posvećena ubeđenu svom i borbi za istinsku ravnopravnost među ljudima, bez obzira na pol, veru, naciju, rasu, fizičke ili eventualne zdravstvene probleme. Šta je zapravo diskriminacija? Diskriminacija je nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima. Diskriminacija ima za posledicu nejednakost u šansama da određena grupa ljudi ostvari svoja ustavom i zakonima zagarantovana prava.

Srpska radikalna stranka je od svog osnivanja, a i kanije, sada kada je ponovo uvedena parlamentarna demokratija u Srbiji, kada je Srpska radikalna stranka obnovljena, oduvek je Srpska radikalna stranka bila zaštitnik obespravljenih, i mi smo ponosni na to što nas građani doživljavaju kao svoje zaštitnike i one koji govore u njihovo ime.

Nama se obratio gospodin Zoran Jeftić, predsednik Udruženja gluvih i nagluvih iz Vršca, i upoznao nas sa velikim i ozbiljnim problemima, sa kojima se gluve i nagluve osobe suočavaju, a o tome su naši poslanici u Narodnoj skupštini i u Skupštini AP Vojvodine govorili. Ja ću, recimo, navesti nedostupnost informisanja za osobe sa senzornim i telesnim invaliditetom na znakovnom jeziku u zdravstvenim uslugama, u Domu zdravlja Vršac, u Opštini Plandište, u Opštoj neuropsihijatrijskoj bolnici i drugim ustanovama. Znate, onda besplatan pregled za sve nije besplatan pregled za sve, jer zamislite sebe u toj situaciji da lekar ne može da vas razume niti vi njega možete da razumete, niti on vama može da se obrati, niti vi njemu možete da iznesete svoje stanje, svoje probleme, tegobe. Ja sam u Udruženju gluvih i nagluvih u Vršcu upoznala jednu divnu, mladu, hrabru ženu, majku petogodišnjeg dečaka koja je sada trudnica i čiji je odlazak kod lekara, ginekologa zapravo podvig i na neki način agonija jer tumač ne postoji. Udruženje se samo ponudilo institucijama u južnom Banatu da volontiraju njihovi ljudi, da besplatno budu tumači znakovnog jezika, ali tu su dobili odgovor da za tim ne postoji interesovanje, i to je u stvari prava diskriminacija koju nažalost država vrši kroz institucije. Ja sada dajem reč gospodinu Zoranu Jeftiću, predsedniku Udruženja gluvih i nagluvih u Vršcu.

Zoran Jeftić: Zahvaljujem se. Sve što je gospođa Smilja navela potvrđujem. Udruženje gluvih i nagluvih iz Vršca ima svog profesionalnog tumača za znakovni jezik koji je učestvovao u izradi zakona o upotrebi znakovnog jezika za sva gluva i nagluva lica u Srbiji.

U poslednjih pet godina, Udruženje gluvih i nagluvih Vršac ima problema sa finansiranjem tumača za znakovni jezik u skladu sa Zakonom o upotrebi znakovnog jezika, gde se u članu 16. navodi da pored Ministarstva AP Vojvodine i grad Vršac i druge opštine treba da učestvuju u finansiranju tumača za znakovni jezik. Udruženje gluvih i nagluvih Vršac u prošloj godini ukupno je od grada Vršca dobilo 150 hiljada dinara, a to znači da tumač mesečno dobija pet hiljada dinara za prevođene u Domu zdravlja, Opštoj bolnici, Centru za socijalni rad, opštinskim okružnim centrima, policiji, i drugim institucijama, bankama, školama i tako dalje. Zahvaljujući Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja je prepoznala projekat nedostupnosti informisanja osoba sa invaliditetom i koja nam je kroz javne radove odobrila sredstva za osam radnika da pružaju uslugu za 385 članova gluvih i nagluvih na teritoriji grada Vršca i Opštine Plandište – uslugu i sve vezano za plaćanje struje, nabavku lekova, odlazak u opštinu, u Centar za socijalni rad, i tako dalje, gde su ti naši volonteri pružali pomoć tim osobama sa invaliditetom.

Udruženje gluvih i nagluvih Vršac se na više adresa obraćalo za pomoć tražeći da nadležni organi pomognu Udruženju kako bi došli do sredstava za rad. Kao što ih je dobilo jedno udruženje iz Vršca, to je za veliku pohvalu, mi to isto podržavamo – dobilo je od grada Vršca kroz javnu nabavku 24 miliona dinara, bez PDV-a. Pritom, postavili smo pitanje zašto ta sredstva kroz javnu nabavku i kroz ovaj zakon o upotrebi znakovnog jezika i kroz ovaj vodič za prava osoba sa invaliditetom nisu isto omogućena Udruženju gluvih i nagluvih u Vršcu, kao što je i drugim gradovima to pravo odobreno.

Na svetski Dan zdravlja, 7. aprila ove godine, ni jedno gluvo i nagluvo lice nije otišlo u domove zdravlja na te redovne lekarske preglede jer nisu mogli da idu bez tumača za znakovni jezik. Udruženje gluvih i nagluvih igra ključnu ulogu za ta lica sa oštećenim sluhom i govorom, niko od nadležnih nas nije kontaktirao, iz grada Vršca, Opštine Plandište, Doma zdravlja i tako dalje. Gluva i nagluva lica postaju sve više i više depresivni prema svom invaliditetu, povlače se u izolaciju, svađaju se sa svojim najbližima. Udruženje je jedini dom gluvim i nagluvim licima, tu sprovode sve programske aktivnosti sa ostalim članovima.

Obratio sam se ministru Zlatiboru Lončaru sa obrazloženjem šta se dešava u gradu Vršcu i Opštini Plandište, a Srpska radikalna stranka je na prošloj Skupštini postavila pitanje gospodinu ministru zdravlja Lončaru o svim ovim problemima sa kojima se suočavaju gluva i nagluva lica. Gospodin ministar Lončar je rekao da će vrlo brzo, možda još u toku iduće nedelje, neko stupiti sa mnom u kontakt da bi se ovo pitanje za stalno rešilo. Moram da napomenem da gluva u nagluva lica sa oštećenim sluhom i govorom su jedina kategorija osoba sa invaliditetom koja nema nikakvu naknadu za senzorno oštećenje sluha i govora, kao što je to pravo priznato u svim bivšim jugoslovenskim republikama, čak i na Kosovu, u Evropskoj uniji i mnogim državama sveta.

Tokom maja organizatori protesta će ispred Vlade Republike Srbije organizovati masovni protest tražeći svoja prava. Pored ovog prava, tražimo i da se stvarno sprovede usvojen zakon o znakovnom jeziku, da svako ima pravo na tumača u bilo kojoj državnoj instituciji, u odnosu na sadašnju stvarnost. Imam mnogo kontakta sa svojim kolegama iz 44 udruženja iz Srbije, Vojvodine. Svi govore o teškoćama sa kojima se suočavaju, ovaj protest će biti za nas jedno lice istine za ovu državu. Gospodin ministar, Aleksandar Vulin, poslao je dopis gradu Vršcu da grad Vršac u svojim budžetskim sredstvima predvidi finansiranje Udruženja osoba sa invaliditetom. Odgovor nisam dobio. Tražili smo od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da proverimo da li se sredstva izdvajaju, pošto je gospodin ministar Vulin naveo da ministarstvo izdvaja sredstva za rad Udruženja, jer su prepoznali da je Udruženje treći entitet u državi Srbiji za osobe sa invaliditetom.

Obratili smo se gradu Vršcu sa molbom da nam odgovore da li ministarstvo izdvaja sredstva za rad Udruženja. Odgovor smo dobili – da grad Vršac od Ministarstva za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja ne dobija na svoj račun namenska sredstva za finansiranje rada humanitarnih udruženja. U dopisu od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa potpisom Jelene Kolcović, ovlašćeno lice za postupanje, kažu da Ministarstvo izdvaja sredstva. Evo, upravo sam dobio SMS poruku, dana 16. aprila ove godine, u gradu Vršcu se potpisuje ugovor na šest meseci u kojem je Udruženju Vršac odobreno kroz projektnu aktivnost 70 hiljada dinara. Pazite molim vas, 70 hiljada dinara u odnosu na 24 miliona dinara koje je dobilo jedno udruženje u Vršcu, koje podržavamo i stvarno nemamo ništa protiv, ali zašto ta sredstva kroz javnu nabavku nisu omogućena i Udruženju gluvih i nagluvih Vršac, u skladu sa zakonom o upotrebi znakovnog jezika i vodiča o pravima osoba sa invaliditetom. Zahvaljujem se.

Smiljana Glamočanin Varga: Ja bih samo htela da dopunim Zoranovo izlaganje. Kada je poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije postavio pitanje ministru Lončaru o tome šta će preduzeti i on obećao da će preduzeti mere, i da će sve biti ispravljeno, i da će već u narednim danima pozvati gospodina Jeftića i udruženje, i ispraviti tu grešku i nepravdu – prošlo je već dosta vremena od tada, on se nije javio, odgovora nema, ništa konkretno nije preduzeto, pa javno postavljamo ponovo pitanje ministru – kada će da ispuni svoja obećanja.

Zoran Jeftić: Samo još nešto, molim vas. U „Kuriru”, dana 13. aprila, gospodin ministar Đorđević, kog poštujem i uvažavam, je na strani 9. rekao, da osobama sa invaliditetom treba omogućiti bolje uslove života. Pozivam gospodina ministra Đorđevića da lično dođe u Vršac da se uveri u izuzetno tešku situaciju u kojoj se nalazi Udruženje, sami članovi, da vidimo šta nam je činiti dalje. Molim da gospodin ministar nađe vreme i obiće Udruženje gluvih i nagluvih Vršac.

Novinar: Ove stvari me interesuju: koliko razumem ne poštuje se ovaj zakon, vi ne dobijate praktično sredstva da biste mogli da funkcionišete, da biste obezbedili tumača. Je l' tako? Ko će sve učestvovati u protestu ispred Vlade Srbije u maju? Po zakonu, država je dužna da vam obezbedi sredstva da biste funckionisali, da biste imali tumača, ali ona vam ne daje ta sredstva. Je l' tako? Interesuje me da li će druga neka udruženja da protestuju iz drugih gradova ispred Vlade Srbije u maju?

Zoran Jeftić: Organizatori za prava gluvih ljudi obratili su se prošlog meseca Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka, socijalna pitanja. U sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom primila ih je Biljana Barošović, pomoćnica ministra, gde su naši predstavnici obrazložili probleme sa kojima se suočavaju gluva lica na teritoriji Republike Srbije, gde su im uskraćena i ukinuta mnoga prava, kao i prava na beneficije koje imaju i ostale osobe sa invaliditetom. Skupljeno je blizu pet hiljada potpisa podrške organizatorima. Organizatori protesta će danas ili sutra na društvenim mrežama, Protest za prava gluvih ljudi, objaviti tačan datum kada će biti organizovan protest. Naravno, na tom protestu učestvovaće i Udruženje gluvih i nagluvih Vršac.

Novinar: A i druga udruženja, pretpostavljam, koja okupljaju gluve i nagluve osobe..

Zoran Jeftić: Tako je, da.

Novinar: Suština je da se prema vama ne ispunjava zakon, ne možete da funkcionišete.

Smiljana Glamočanin Varga: I sam odgovor da niko nije nadležan. U Ministarstvu finansija kažu da je ono izdvojilo novac, grad Vršac kaže da ne dobijaju od njih novac...

Zoran Jeftić: Tako je, ministarstvo izdvaja, međutim lokalna samouprava tvrdi da oni ne dobijaju sredstva. Prebacuju se lopte između, a Udruženje tumača za znakovni jezik po ovom odobrenom konkursu mesečno radi za pet hiljada dinara i mora da bude dostupno svih 24 časa osobama sa invaliditetom. U Udruženju gluvih ima 385 članova. Usluge koje pružamo su prevođenje, tumačenje u zdravstvu, tumačenje u postupcima pred sudom, tumačenje u policiji, saobraćajnoj policiji, komunalnoj policiji, tumačenje u komunikaciji u lokalima sa organima lokalne samouprave i drugim zvaničnim telima, u PIO, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, poreskoj upravi, centru za socijalni rad, školama, kol centru za zaštitu osoba sa invaliditetom, žrtvama nasilja.

Udruženje gluvih i nagluvih Vršac i druga udruženja gluvih u Srbiji, ne samo Vršac, je centar za socijalni rad, u pravom smislu te reči, jer gluva i nagluva lica za sve svoje potrebe prvo se obraćaju Udruženju jer tu imaju i tumača i pravnika i sve ostalo što je potrebno da se tom gluvom čoveku pomogne. Takođe, 17 godina na televiziji „Banat” svaki dan su bile emitovane vesti na glasovnom jeziku, ja sam 17 godina prevodio. Od prošle godine i to je ukinuto. Gluva lica su lišena informacije svake vrste, oni statički gledaju predmet koji im nije objašnjen. Sa stanovišta svetske zdravstvene organizacije gluvoća je na prvom mestu.

Smiljana Glamočanin Varga: Koliko sad ima gluvih i nagluvih ljudi?

Zoran Jeftić: Na celoj teritoriji Republike Srbije, prema podacima, postoji 30 hiljada gluvih ljudi i oko 100 hiljada nagluvih ljudi. Ništa ne tražimo posebno, jednaka prava koje imaju i druge osobe sa invaliditetom, udruženja, tako i za Vršac.

Smiljana Glamočanin Varga: I da gluve i nagluve osobe imaju jednaka prava na lečenje i na normalan život, ono što Ustav i zakon garantuje. Toliko se priča o diskriminaciji, a zapravo tu gde su stvarno ljudi diskriminisani i ugroženi država ne radi na tome da se poštuje njihovo Ustavom i zakonom zagarantovano pravo, što govori da nismo svi jednaki u državi.

Zoran Jeftić: Udruženje gluvih i nagluvih Vršac je gradu dostavilo odgovor, od strane članice gradskog veća Tatjane Nikolić, da nijedan zakon ne sprečava lokalnu samoupravu ako prepozna sopstveni interes koje to udruženje pruža osobama sa invaliditetom da isti finansira. Dobio sam od svih mojih kolega iz Republike Srbije rešenja koja su dobili da su im obezbeđena sredstva za rad, samo su Udruženju gluvih i nagluvih Vršac obezbeđena sredstva za rad u visini od 70 hiljada, odnosno 150 hiljada na godišnjem nivou.

Ukinuto je finansiranje prevodioca na znakovnom jeziku na televiziji „Banat” iako u konkursu grada Vršca jasno stoji da televizijske kuće, mediji treba da informišu na znakovnom jeziku. Znači, nakon 17 godina i to je ukinuto. Nikome mi ne uskraćujemo prava, svako udruženje podržavamo, znamo sa kojim poteškoćama se suočavaju i tako dalje, mi samo želimo da što oni dobiju, da dobijemo i mi.

Smiljana Glamočanin Varga: Ja želim da istaknem da se ne odnosi, nažalost, ono što se dešava samo na gluve i nagluve osobe. Pošto sam potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, suočila sam se sa time što se dešav, recimo u Vojvodini, a sigurna sam da je slično na teritoriji čitave Srbije, da recimo ovde u Pokrajini, Pokrajinski sekretarijat donese odluku da ratnom, vojnom invalidu imenom i prezimenom pripada ta penzija, a onda gradska ponovo, ili opštinska vlast, uprava to ne sprovede i to stoji tako kao mrtvo slovo na papiru. Znači, kao da u Ustavu i zakonu piše jedno, a onda gradska uprava to ne sprovodi. Donese se konkretna odluka, ali opet opštinska uprava ili gradska ne sprovode te odluke. To je kao neka igra, ne znam kako bih je nazvala – nisam nadležan, najlakši odgovor i najčešći koji se u Srbiji dobije kada se postavi u bilo kojoj instituciji pitanje, nismo nadležni.

Novinar: A jesu li republički organi rekli da su izdvojili sredstva za rad?

Smiljana Glamočanin Varga: Da.

Zoran Jeftić: To nisu samo gluva i nagluva lica, tu su i gluva i nagluva lica koja imaju i druga telesna oštećenja, tu su Romi, tu su nacionalne manjine. Kažem opet: zahvaljujući Nacionalnoj službi za zapošljavanje već šestu godinu na četiri meseca uspevamo da obezbedimo osam radnika koji pružaju usluge na znakovnom jeziku osobama sa invaliditetom. Nakon isteka tih javnih radova konkurišemo konkursom u grad Vršac, isti bivamo odbijeni. Umesto da nam produže taj nastavak javnog rada, mi smo odbijeni. Da li to nešto govori, da li se tu radi o nekoj mržnji, da li se to radi o nečem drugom, trećem, ne želim da iznosim, samo želim da iznesem probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom.

Smiljana Glamočanin Varga: I zaključak koji se sam nameće da su određena udruženja u bilo kojoj oblasti miljenici određene vlasti ili ne, i da nije kriterijum ono što Ustav i zakon propisuju, nego da tu igraju ulogu i još neke stvari, što je nedopustivo u pravnoj državi.

Zoran Jeftić: Udruženje gluvih i nagluvih postoji od 1954. godine. Isti su osnovali organi lokalne samouprave jer su tad prepoznali potrebe osoba sa invaliditetom gluvih i nagluvih da u svom udruženju ostvare sva prava, potrebe i tako dalje.

Smiljana Glamočanin Varga: Hvala vam.

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER