Aleksandar Šešelj: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je, kao što znate, 16. septembra predala više od 100.000 potpisa za ukidanje javnih izvršitelja i potpuno novi Predlog Zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju.
Dakle, posle naše stranačke akcije, za manje od dva meseca, uspeli smo da prikupimo više od 100.000 potpisa građana Srbije. Ta činjenica svedoči koliko je ta tema u Srbiji važna – i evo već četiri meseca mi nismo u situaciji u Narodnoj skupštini da razgovaramo na tu temu da taj predlog dođe na dnevni red.
Dakle, vladajuća većina u Narodnoj skupštini na neki način vređa i ne poštuje više od 100.000 građana Srbije činjenicom da ne žele da dopuste da se Predlog Zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju nađe na dnevnom redu.
Najznačajnije novine našeg predloga zakona jesu to da se izvršenje opet vrati u sudove. Mi smatramo da je nenormalno da privatno lice uzurpira državne nadležnosti i svedoci smo negativne prakse i posledica takvog postupanja u proteklih osam godina u Srbiji. Dakle, pre osam godina je režim Demokratske stranke uveo javne izvršitelje. Srpska napredna stranka je tada bila protiv toga, dok je bila u opoziciji, a kada je Srpska napredna stranka došla na vlast – oni su prvo 2015. godine, a onda i ranije, tj. 2019. godine takođe podržali i još jednom potvrdili postojanje javnih izvršitelja u našem pravnom sistemu.
Mi smatramo da nam pojavom javnih izvršitelja u Srbiji nije poboljšano apsolutno ništa u našoj zemlji. Svedoci smo, čast izuzecima, da je samo to otvorilo put ka pljačkanju, pre svega, onih najzaduženijih građana Srbije, koji nisu u stanju da na vreme servisiraju svoje dugove, da plaćaju, dakle, ono što su dužni, ne zato što su se zaduživali iz obesti, već zato što su se zaduživali iz nekih osnovnih životnih potreba. A oni koji i dan danas duguju najviše, njih i dalje niko ne dira i mogu nesmetano da se zadužuju još više.
Mi vidimo da javni izvršitelji naplaćuju svoje usluge često i po nekoliko puta više nego što iznosi osnovni dug, da se ljudi beskrupulozno isteruju iz svojih stanova i kuća. Samo u 2017. godini više od 3.700 nekretnina, pre svega stambenih jedinica do 50 kvadrata je zaplenjeno, a posle toga smo takođe svedoci da mreža javnih izvršitelja na kraju učestvuje u tim licitacijama i te nekretnine kupuje po cenama mnogo nižim od tržišnih. Država Srbija to podržava, država Srbija obezbedi uvek, putem Ministarstva unutrašnjih poslova, podršku policije za sva izvršenja. Javni izvršitelji u Srbiji ne prezaju ni od čega, u stanju su da isteraju iz stanova, tj. iz domova i nepokretna lica, i samohrane roditelje, i one najstarije i uopšte nemaju pardona. Mi smo imali situaciju u Srbiji da se jedno javno izvršenje naplatilo iz invalidskih kolica jednog dužnika!?
Mi smatramo da je to nedopustivo i zato najvažnije izmene našeg predloga zakona su da se izvršenje vrati u sudove, da, naravno, svako mora da plati ono što je dužan. Ukoliko je dužan, treba da plati nešto i sa razumnom kamatom, ali je nenormalno da neko zarađuje, treće lice, na dužničko-poverilačkom odnosu, i po nekoliko puta uvećano više nego što iznosi osnovno dugovanje. Mi smatramo da ukoliko treba da dođe do zaplene nekretnine, da mora da se garantuje svakome po članu porodice 12 kvadrata iz kojih ne bi smelo da se izvršenje uradi, dakle da država Srbija pokaže socijalni karakter i brigu za svoje građane, a ne da podržava javne izvršitelje.
Takođe, mi smatramo da su ljudsko dostojanstvo i ljudska prava mnogo važniji od efikasnosti izvršenja i da Republika Srbija treba da reformiše sudstvo, da stvori sudovima ambijent u kojim bi mogli oni da se bave opet izvršenjima, a ne linijom manjeg otpora zato što nisu sposobni da naprave reformu sudstva, da izvršenja daju privatnim licima – onda posle toga imamo ovu situaciju kakva je danas, dakle, da jedna grupa ljudi, tj. javnih izvršitelja, u Srbiji radi šta god želi i da za to ima podršku Ministarstva unutrašnjih poslova.
Apelujemo na Narodnu skupštinu, na gospođu Gojković, da što pre uvrsti u dnevni red ovo pitanje, Predlog Zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, da pokaže poštovanje za više od 100.000 građana Srbije, koji su tu peticiju potpisali i da iznesemo onda, svaka politička stranka, argumente za ili protiv postojanja javnih izvršitelja u Srbiji.
Srpska radikalna stranka je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za njihovo ukidanje i mislimo da je pitanje javnih izvršitelja pitanje koje najbolje pokazuje kontinuitet vlasti Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, zato što je Demokratska stranka to u Srbiju uvela, a naprednjaci koji su bili tada protiv toga, sada to zdušno podržavaju.
Dame i gospodo, ja bih hteo ponovo da istaknem da smo svedoci, dakle, u proteklih nekoliko dana da su se sve institucije, tj. većina relevantnih institucija u Srbiji se oglasila u vezi sa situacijom u Crnoj Gori – i Srpska akademija nauka, i pojedini univerziteti, i svi Srbi, ne samo u regionu, nego i u Evropi i svetu danas se oglašavaju, povodom toga protestuju zbog novog udara na srpski nacionalni identitet u Crnoj Gori.
Mi smatramo da je krajnje vreme da Vlada Republike Srbije inicira sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde bi se raspravljalo ne samo o spornom zakonu, o slobodi veroispovesti, koji smo videli na koji način je donet u crnogorskom parlamentu, dakle, kada je uhapšena cela jedna poslanička grupa u sred noći, a što je izazvalo posle velike proteste svih građana Crne Gore, nego i pokrenulo pitanje uopšte o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.
Dakle, ukoliko smo mi mogli da prećutimo kada se nauštrb srpskog naroda pravi nekakva crnogorska nacija, nauštrb srpskog jezika nekakav crnogorski ili maternji jezik, sada je došlo vreme da se i nauštrb Srpske pravoslavne crkve pravi nekakva Crnogorska pravoslavna crkva.
Podsetiću vas da i one crnogorske neoustaše, Liberalni savez Crne Gore, devedesetih godina, su govorili da ukoliko se reši pitanje Srpske pravoslavne crkve da će biti pitanje Srpstva u Crnoj Gori rešeno.
Mislimo da država Srbija ne sme to da dopusti, treba da zakaže, tj. da uputi inicijativu za održavanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, te na taj način pokaže ozbiljnost tog pitanja i pokaže da se brine za sudbinu srpskog naroda u Crnoj Gori. Sve ostalo je neozbiljno i sve ostalo pokazuje da ta briga za Srbe, gde god oni žive, je samo jedan marketinški potez uperen na predizbornu kampanju.
Dakle, mi znamo ko je i šta je Milo Đukanović, znamo da danas Crna Gora Srbiji nije prijateljska država, ali ne smemo da stojimo sa strane i ćutke posmatramo kada neko želi da sve srpsko istera iz Crne Gore.
Izvolite, imate li neko pitanje?
Novinar: ...
Aleksandar Šešelj: Pa, ja prvi put čujem za taj drugi protest.
Pratili smo proteste studenata i, kao što sam rekao, svi su se oglasili da se i zaista vidi da svi osim Vlade Republike Srbije shvataju ozbiljnost tog pitanja.
Što se tiče protesta te organizacije ispred skupštine grada, za njega prvi put čujem i zaista ne znam kako bih to povezao.
Što se tiče protesta koji su organizovali studenti Pravnog fakulteta, pre svega mi te proteste podržavamo i, naravno, mislimo da je to sad pitanje svih pitanja u Srbiji i ne bi smelo da bude ni od strane vlasti, ni od strane opozicije, niti od strane bilo koga drugog nešto urađeno kako bi to pitanje ispalo iz našeg fokusa. Dakle, to je ono čime treba sada da se bavimo i to je mnogo važnije od svih dnevnopolitičkih dešavanja u Srbiji.
Novinar: ...
Aleksandar Šešelj: Mi znamo da je ta organizacija jedna vrsta strane agenture u Srbiji i da je finansirana iz inostranstva, to smo imali prilike da vidimo, videli smo i neke pripadnike Američke ambasade na njihovim skupovima. Da li je na to upereno o tome što vi govorite, ja zaista ne znam, moguće je, ali mislim da svakako, iako je možda tema zagađenja ne možda, nego sigurno važna – zaista treba prioritet da nam budu dešavanja u Crnoj Gori i da se svi oglase i da rade na tome da se ovo pitanje stavi u fokus međunarodne zajednice, međunarodne javnosti i treba to da nam bude najvažnije u Srbiji. A to, šta će raditi ova ili ona organizacija, mislim da ne treba da nas zanima.
Novinar: ...
Aleksandar Šešelj: Mi ljudima u Srbiji možemo, kao opoziciona stranka koja nema faktičku moć u Srbiji, da pomognemo pravnim savetima, da pomognemo tako što bismo neke njihove probleme stavili možda u fokus javnosti, pojedinačne, konkretne slučajeve i ja mislim da je zaista posao vlasti u Srbiji, dakle izvršne vlasti u Srbiji, da se stara o bezbednosti svih građana Srbije, dakle da niko ne sme da bude, naravno ne samo žrtva prevare, nego niko ne sme da bude opljačkan ili bilo šta drugo – i ne sme da ima prednost javni izvršitelj u odnosu na bilo kog građanina Srbije, zato što javni izvršitelj nije državni organ.
Javni izvršitelj je privatno lice koje uživa zaštitu od države. Mi mislimo da je to stanje nenormalno i da treba da se promeni na taj način što će pre svega morati da se poštuju ljudsko dostojanstvo i ljudska prava, a tek onda princip efikasnosti kod naplaćivanja dugova. Dakle, ne može se oteti i naplatiti po svaku cenu, mora država da pokaže svoj socijalni karakter i da svakom obezbedi pravnu sigurnost, dakle, pravnu sigurnost da niko ne može da bude na pravdi Boga opljačkan, ne od poverioca, nego od treće strane koja se tu pojavljuje u dužničko poverilačkom odnosu, a onda se ispostavi kako je njegova uloga jača i važnija nego uloga dužnika ili uloga poverioca. Dakle, mi smatramo da je to nenormalno, te zbog toga mislimo da treba da se razgovara o ovom zakonu, da se to pitanje pokrene, da se ta situacija promeni, zato smo i skupili 100.000 potpisa i predali ih u Narodnu skupštinu.
Ukoliko nema više pitanja, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR