Šešelj o izbornim uslovima

Prof. dr Šešelj: Dobar dan, dame i gospodo. Nastavlja se u javnosti debata o izbornim uslovima i sve je prisutnija činjenica da u toj debati učestvuju ljudi koji nisu kompetentni, koji ne razumeju o čemu se radi, ne znaju za glavne probleme i nisu u stanju, zapravo, ničemu da doprinesu u toj raspravi.

Naš je osnovni problem što se ne poštuje postojeći zakon. To nepoštovanje postojećeg zakona počelo je već pod dosmanlijskom vlašću, a nastavili su i naprednjaci da krše zakonske odredbe.

Osnovna je stvar, da bi se suzbila korupcija, da Ustavni sud poništi svoje nelegalno i protivustavno tumačenje ustavne odredbe koja kaže da narodni poslanik ima pravo da neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. Ako stranka ugovori sa svojim kandidatom da zarad njegovog izbora za narodnog poslanika uloži velika novčana sredstva, angažuje kompletnu svoju infrastrukturu, sve svoje članove, da učestvuje u kampanji, angažuje svoje članove u kontroli izbornog procesa – onda valjda izabrani poslanik ima neke obaveze prema njoj i on to pokazuje na taj način da na poverenje uzvraća poverenjem, da stranci koja mu je poverila mandat poveri, zapravo, da i ona raspolaže njegovim mandatom u toku tog mandatnog perioda. Naravno, stranka bi raspolagala mandatom samo u slučaju da taj član napusti stranku. Nijedan drugi razlog ne bi mogao da bude u pitanju.

Ovo bi vratilo dostojanstvo Narodnoj skupštini, u najvećoj meri, jer vidite koliko ima preletača u redovima narodnih poslanika, vidite da su među njima oni najglasniji, najveće bukadžije – pogledajte Mariniku Čobanu kako se ona postavlja, a ko zna koliko je stranaka promenila od 2016. godine. Ona skoro da češće sad menja stranke nego muževe. Ranije je to usklađivala, promeni stranku, promeni muža, a sad malo češće izgleda menja stranke. Ovo kad sam rekao Čobanu, nije nikakva uvreda, to je njeno pravo prezime, ona zapravo u javnosti nastupa i dalje sa prezimenom muža s kojim nije u braku već godinama, a red je kad se brak razvrgne, je li tako, da svako svoje prezime vrati.

Ovde je u pitanju i velika korupcija. Neki narodni poslanici su spremni da se prodaju. Setite se Šormaza i njegove krađe mandata iz Koštuničine stranke.  On je sad jedan tu od glavnih bukadžija režima i zastupnik NATO ideologije i NATO programa, čiji je cilj da se potpuno kontroliše srpski prostor.

Nadalje, mora se sve učiniti da se spreči kupovina glasova, počev od one najbanalnije. U predizbornoj kampanji stranke mogu da dele: letke, nalepnice, bedževe, značke, novine, knjige i slične publikacije, to je kampanja. Jeste li čuli negde na svetu da postoji običaj da se u predizbornoj kampanji dele paketi brašna, šećera, ulja, nekad i frižideri, u kritičnim situacijama u pojedinim izbornim jedinicama, nekad i ovi šporeti na drva, nekada električni? Nema šta im ne pada na pamet. To je sve nedozvoljivo u demokratskom sistemu i to treba hitno zaustaviti, zabraniti. To je vid korupcije. I šta će onaj jadnik kad dobije tamo paket životnih namirnica, pa da svoj glas, pa ga i briga za ishod izbora, još kaže – svejedno je ko će pobediti. On je bar za taj dan dobio nešto da pojede i popije.

Nekada se, dakle, birači ucenjuju i opstankom na radnom mestu, dakle, u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama, u drugim državnim institucijama, pa i u privatnim firmama, dobijaju naloge od svojih pretpostavljenih za koga će glasati i kažu im – ako ne pobedi ta i ta stranka, ako ne glasate za te i te, ostaćete bez radnog mesta. To je apsolutno nedozvoljivo. I kad je neko zaposlen na određeno vreme da mu se kaže – ako glasaš za toga i toga, dobićeš stalno zaposlenje, ako ne glasaš, nećeš imati stalno zaposlenje. Nije to odlika samo jedne stranke. To rade mnoge stranke. Ja znam samo da radikali to nikad nisu radili, ni za kog drugog više ne mogu da kažem da to nije radio, ni za kog.

Policija mora da reaguje na prijave da se dešavaju ovakvi događaji i da odmah izađe na teren, da prikuplja podatke, da oduzima tu robu koja se deli u svrhu podmićivanja, da podnosi krivične i prekršajne prijave, ali to se kod nas nikad nije desilo. Poznate su kod nas te kolone crnih džipova, nije to samo vladajuća stranka. Čak i onaj kreten, Miša Vacić i njegova srpska desnica, i oni imaju kolonu od 20-30 džipova, kad idu na lokalne izbore, pa niko ne reaguje na nezakonitosti koje on čini. Tamo su potkupili, na primer u Medveđi, jednog našeg kandidata, sa petog mesta na listi, da im da izjavu, pred kamerom, da on poziva da građani Medveđe glasaju za Srpsku desnicu, jer radikali su povukli svoju listu i mnogo ljudi u Medveđi, u centru grada, zaista misle da smo povukli listu. Zato smo više glasova dobijali na selima, nego u samom gradu. Dobili smo nešto oko sedam odsto, je li, preko sedam posto, a imali bismo preko 15 posto da toga nije bilo. Pa onda upada u Centar za socijalni rad, tamo je zaplenio spisak građana abonenata ove narodne kuhinje, pa upao na mesto gde se glasački listići štampaju i tako dalje. I šta je radila policija? Ništa. Sedi skrštenih ruku.

Što se tiče medijskog predstavljanja stranaka, prvo to da sagledamo sa finansijskog aspekta. U jednoj propagandnoj kampanji najskuplji su televizijski spotovi, pa onda reklamni prostor u novinama i na radiju. A mi smatramo da treba zabraniti narudžbe televizijskih spotova, tako što će se obavezati mediji sa nacionalnom frekvencijom, regionalni mediji i lokalni mediji, u skladu sa određenim potrebama, da daju određenu minutažu svakoj stranci čija je lista potvrđena, besplatno. On ima nacionalnu frekvenciju i ovo je način na koji on plaća tu nacionalnu frekvenciju, zato što će mu se reći – dnevno ćeš imati tri, četiri sata, u vreme izborne kampanje, reklamnog programa, gde će sve stranke, koje podnesu listu i lista im bude potvrđena moći da se oglase.

Ali sad, tu se može pojaviti još jedan problem, zbog prevelikog broja stranaka, a obično vladajuće stranke veštački povećaju broj stranaka koje izađu na izbore. Na primer, strankama koje kažu da su stranke nacionalnih manjina, a nemaju to u svom nazivu, oni priznaju da su stranke nacionalnih manjina – ova Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića, dakle, dobije tako priznat status. A po čemu je ona stranka nacionalne manjine? Ni po čemu, osim što je predsednik stranke musliman. Pogledajte u skupštini – dva muslimana i osam Srba je u toj poslaničkoj grupi. Je li tako? Dakle, stranka nacionalne manjine, verske manjine, rasne manjine mora imati u svom nazivu ime te manjine – slovačka stranka, mađarska stranka ima, Savez vojvođanskih Mađara, rumunska stranka i tako dalje, a ne da neko, poput Đorđa Vukadinovića, ko fol izađe kao vlaška stranka i osvoji jedan mandat, a nijedan Vlah nije u toj stranci.

Dalje, urednici i voditelji političkog programa treba da organizuju sučeljavanje stranaka, to se kod nas godinama izbegava. Ranije smo imali mnogo bolje organizovane okrugle stolove i stranke su jedna drugu pobeđivale, zatim duele stranačkih lidera, sve to treba da se vrati u politički život, a ne da nam pamet zamagljuju razne nevladine organizacije ili samozvani politički eksperti. Nekad su lideri stranaka davali tumačenje poličkih događaja, a sad ne može da se živi od političkih eksperata. Otkad sam se vratio sa službenog puta, još ne mogu sebi da dođem – dve nove profesije: politički eksperti i starlete, ne zna se šta je gore.

Imali smo mi u zakonu obavezu, ona postoji i dalje, nadzorne odbore koji treba da plate kompletno izbornu kampanju, uočavaju sve nepravilnosti i odmah reaguju, čak da izriču određene mere protiv prekršilaca zakona, ali ti nadzorni odbori ne formiraju se već godinama. Apotekarskom vagom mora se odmeriti učešće svih stranaka u propagandnom programu na televizijama. Mi smo zaključili da ne vredi učestvovati ako vladajuća stranka može da zakupi devet desetina prostora, a mi svi ostali jednu desetinu da delimo, onda treba potpuno ukinuti promovisanje stranaka televizijskim spotovima. A i spotovi su sami po sebi određena vrsta demagogije, znate, više vredi sučeljavanje stranačkih predstavnika nego bilo kakav spot.

To je, dakle, ono na čemu bismo mi insistirali, ali režim očigledno ide drugim putem, režim hoće da umeša predstavnike OEBS-a i Evropske unije u naše izborne procese. Njihovi predstavnici ne razumeju našu političku situaciju, ne razumeju šta se dešava u Srbiji, nikad nisu bili nepristrasni i mi želimo da se to izbegne, dovoljni su naši kontrolori, a ne da ih vlada osposobljava ili neki organ lokalne samouprave. Svaka stranka bira kontrolore u koje smatra da može imati poverenja. Zašto to da oni idu na školovanje kod vladajuće stranke, odnosno kod režima? A odmah će nam ih tamo presaldumiti, u pogrešnom pravcu usmeriti.

Na licu mesta dolazi do potkupljivanja kontrolora. Mi smo imali na 10 biračkih mesta situaciju da su nam kontrolori bili na tim biračkim mestima, i kontrolor i njegov zamenik, a da je nula glasova bilo u sandučetu. Znači da ni naši kontrolori, koji su bili na biračkom mestu, nisu za nas glasali. Zašto? Što im je neko dao dve, tri hiljade dinara ili ih je odveo na ručak u toku glasanja, i tako. Zato je nama u interesu da ne bude bojkota izbora, da na izbore izađu sve stranke koje mogu da imaju odgovarajući broj kontrolora, ako ne sve, onda bar veliki procenat.

Ove male stranke, što im naprednjaci skupljaju potpise sada da bi ih registrovali, i kojima će skupljati potpise za prijavljivanje liste, oni nigde neće imati svoje kontrolore ili će ih retko gde imati. Njima će naprednjaci davati svoje ljude da se prijavljuju kao njihovi kontrolori.

I što se tiče zapisnika sa biračkih mesta, vlada je predložila da se zapisnici obelodanjuju na internet sajtovima kad ih pregleda Republički zavod za statistiku. Mi insistiramo da to odmah ide, sa samog biračkog mesta na internet, bez ičije intervencije. Završeno glasanje, potpisani zapisnici stavljaju se na internet. To je jedino ispravno.

Želimo da Republička izborna komisija ima sednice koje se direktno prenose, to smo delimično do sad imali, ali ne i potpuno. Što se tiče biračkih odbora na Kosovu i Metohiji, neprekidno smo ponavljali da se glasovi moraju brojati odmah, na licu mesta, a ne da se paketi nose u Srbiju, pa da ih navodno čuva policija, pa da se sutradan prebrojavaju – to više niko ne može kontrolisati.

Treba ukinuti glasanje u inostranstvu, jer je izgubilo svrhu i smisao. Kad su dosmanlije organizovale glasanje u inostranstvu, prvobitni tekst zakona je to isključio, pa je to naknadno ubačeno u zakon. Kad su dosmanlije organizovale prvi put, poslale su kontrolore na sva biračka mesta i ti kontrolori su koštali kao Svetog Petra kajgana, a vrlo mali broj ljudi se odazvao. Pošto izbori imaju toliki značaj za državu i narod, onda bar tog dana ljudi koji imaju pravo glasa treba da dođu u Srbiju i glasaju, ako ikako mogu.

Zabrana korišćenja javnih resursa u izbornoj kampanji takođe je veoma važna stvar i to bi trebalo da kontroliše nadzorni odbor i gde god se primete kola sa državnim registracijama, kola za koje se može utvrditi da su u državnom vlasništvu, da se odmah interveniše. U kampanju se može ići samo sa stranačkim vozilima ili sa privatnim vozilima.

To je što sam imao da vam kažem u ime Srpske radikalne stranke. Naša stranka se na ovaj način već uključila u tu raspravu o izbornim uslovima, ali mi nećemo ići na sastanke gde su predstavnici nevladine organizacije, nemamo o čemu s njima da razgovaramo.To se skupi dvoje, troje ljudi, registruju se u policijskoj stanici i oni su sad neko i nešto. To ne može. Nećemo ići ni na sastanke gde će nam neko spolja, gde će nam neki stranci, soliti pamet. Hoćemo sastanke, okrugle stolove svih parlamentarnih stranaka.

Najvažnije bi bilo da se zakonom zabrani da na izbore izlaze koalicije, da se odredi, da samo registrovane političke stranke mogu izaći na izbore ili grupe građana, ali pod istim uslovima, 10.000 potpisa, a koalicije sa sklapaju posle izbora. Čemu to sada da se okupi i kuka i motika i da neko izađe sa deset koalicionih partnera ili dvadeset na izbore?

Imate li vi neko pitanje?

Mirjana Nikolić, novinar Bete: Imam ja.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Jeste li vi novinar agencije Beta?

Mirjana Nikolić: Jesam.

Prof. dr Vojislav Šešelj:  Izvolite.

Mirjana Nikolić: Da pitam, u stvari, je li sad malo kasno za promenu ovoga što ste rekli prvo, da poslanik bude vlasnik mandata ili ovo da izlaze samo koalicije, to bi trebalo da se menja zakon...

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ovo prvo nije kasno, jer je reč samo o ukidanju pogrešnog tumačenja od strane Ustavnog suda. Ostalo je u zakonu da...

Mirjana Nikolić: Znači, ako Ustavni sud to povuče, mogu već od narednih izbora...

Prof. dr Vojislav Šešelj: Jeste, jeste.

Mirjana Nikolić: ...da bude ponovo...

Prof. dr Vojislav Šešelj: Da, u pravu ste.

Mirjana Nikolić: Kao nekad da bude. Dobro.

Prof. dr Vojislav Šešelj: A ovo drugo, morao bi da se menja zakon, da.

Mirjana Nikolić: To, znači, ne može za ove izbore.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ali, što ne bi moglo i za ove izbore samo ovo da se promeni.

Mirjana Nikolić: Pa, kao to pravilo se ne menja već...

Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa jeste, ali to je onako, načelno pravilo.

Mirjana Nikolić: A nije u zakonu?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Nije u zakonu.

Mirjana Nikolić: Dobro.

I vi ste sami rekli da nećete da razgovarate sa nevladinim organizacijama i sa ovim strancima.  Hoćete li inicirati neki sastanak ili sednicu skupštine?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Za sad se samo javno zalažemo, a da li ćemo pokušati da iniciramo – videćemo. A bojim se trenutno da odziv ne bi bio odgovarajući.

Mirjana Nikolić: Pa, ne znam. Mislim i neke opozicione stranke su se zalagale za ovo što ste vi rekli da se, na primer, ukinu TV spotovi. To sam još od nekih čula, da bi dosta ljudi podržalo na primer tu ideju, baš kao što ste rekli, dovoljni su okrugli stolovi.

Kad ste vi poslednji put bili na javnom servisu kao gost?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, bio sam u jedno dve emisije, čini mi se, u ovome mandatu. U dve emisije sam bio kod  Olivere Jovičević. A u predizbornoj kampanji su mi dali termin na državnoj televiziji, termin na N1. Na ovim ostalim televizijama, možda je bio na Prvoj jedan termin, kad sam imao onaj duel sa Zukorlićem. Malo su mi češće davali termine na Hepi televiziji i na Pinku i davali su mi na Televiziji Naša. Povremeno mi daju termin na Studiju B, ali i to odavno nisu dali.

Mirjana Nikolić: Samo još jedno pitanje. Bez obzira, na primer, ako vladajuća stranka, da ne kažem koalicija, ne pristane ni na jednu od ovih opcija, koje ste nabrojali, vi ćete i dalje, ipak, učestvovati na ovim izborima?

Prof. dr Vojislav Šešelj: Centralna otadžbinska uprava je donela odluku da me ovlasti, da u slučaju da procenim da su uslovi nepodnošljivi, da je situacija u kojoj se održavaju izbori nepodnošljiva da mogu doneti odluku da bojkotujemo izbore. Na primer, jedna od situacija te vrste bila bi kad bi naprednjaci ubacili nekoliko tih svojih trabanata, za koje sami prikupljaju glasove, da bi popunili biračke listiće i da bi oni učestvovali u podeli novca u prvoj fazi. Znate, uzalud nam država daje solidnu sumu novca i u prvoj fazi, to je 10 posto od ukupne sume, je li, a 90 posto se dobija nakon izbora, kad se to deli ravnopravno na sve stranke. E, onda treba imati u vidu – prvo, da ove stranke, kojima drugi skupljaju potpise, protivpravno uzimaju taj novac, a drugo, što takođe treba imati u vidu, ako je stranka nacionalne manjine u pitanju, pošto ona ima smanjeni cenzus, odnosno prirodni cenzus, i to što ima smanjenu kvotu potpisa koju mora podneti, da joj se onda proporcionalno da i manji iznos novca. Ja mislim da bi to bilo pravedno, a ne da dobije isti iznos novca kao stranka koja mora imati 10.000 potpisa i koja mora imati cenzus od pet posto.

Mirjana Nikolić: Hvala.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Molim.

Ako niko nema pitanja, hvala vam. 

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER