Miljan Damjanović: Dobar dan, poštovani novinari.
S pažnjom smo pratili sastanak predsednika Vlade, prof. dr Đure Macuta sa ambasadorima zemalja Evropske unije u Beogradu. Najinteresantnije što je izrečeno na njihovoj zajedničkoj pres-konferenciji, je stav da će te zemlje pomagati Srbiji na putu ka evropskim integracijama. Ništa tu ne bi bilo sporno da samo pre dan ili dva u Evropskom parlamentu nije usvojena rezolucija izvestioca za Srbiju Tonina Picule, koji je naglasio da je zastoj nastao jer su ostale da se prevaziđu još neke prepreke na putu ka Evropskoj uniji. Oni insistiraju da Srbija „mora da vodi unutrašnji politički dijalog”, traže reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom (ne takozvanim, nego sa Kosovom, jer kako oni to vide, to je država Kosovo) i što je najgore, zahtevaju potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije.
Srpska radikalna stranka je od prvog dana upozoravala i pozivala sve prethodne predsednike Vlade i sve predstavnike režima da se okanu tog puta i da se okrenu svojim tradicionalnim prijateljima, ne samo u političkom, već i u ekonomskom, kulturološkom i svakom drugom smislu.
Pozivamo predsednika Vlade, prof. dr Đuru Macuta, da nam objasni kako tačno predstavnici ambasada zemalja Evropske unije u Beogradu žele da pomognu Srbiji. Da li je to taj evropski put o kojem je premijer govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da li je to taj put koji bi ova vlada prihvatila, a koji podrazumeva da se odrekne Kosova i Metohije i da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i šta je tačno to o čemu su raspravljali? Mogli smo da vidimo ovih dana kako se Evropska unija odnosi prema visokim funkcionerima država koji su bili spremni, imali volju i želju da 9. maja budu u Moskvi. Da li je došlo do razmimoilaženja u politici između predsednika Vlade i predsednika države, koji je iz Moskve izjavio da, ko god je hteo da dođe, mogao je da nađe način i put, ali i izjave predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina, koji je izjavio da srpsko – ruski odnosi imaju duboke korene, da ih čine duhovna i istorijska bliskost naša dva naroda? Naše pitanje predsedniku Vlade je – koji su strateški interesi Srbije, da li će Srbija i dalje biti na evropskom putu i da li to onda znači da će prihvatiti preporuke koje je Evropski parlament doneo za Srbiju?
Ako jeste tako, onda su nama preko potrebni vanredni parlamentarni izbori.
Mi smo do sada dobili uveravanje od predsednika države, i želimo da mu verujemo, da on nikad neće dozvoliti da takozvano Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama i za takav stav smo dobijali podršku naših saveznika i prijatelja, pre svega iz Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. Vodili smo diplomatsku borbu i pobedili, sprečili ulazak lažne države Kosovo i u Interpol i u ostale institucije. Režim je često prihvatao i ono što nije smeo da prihvati (na primer, svojevremeno Briselske sporazume koji su nam se obili o glavu, a sećate se da je jedino Srpska radikalna stranka tada govorila o štetnosti tih sporazuma) ali krajnja je drskost da predsedniku Vlade kažu – imate podršku na putu, a s druge strane šalju ultimatum koji nijedan Srbin nikada ne bi smeo da potpiše.
Zato još jednom pozivamo predsednika Vlade prof. dr Đuru Macuta da obavesti javnost šta je to tačno dogovorio sa ambasadorima zemalja Evropske unije i na koji način će se suprotstaviti rezoluciji koja je doneta u Evropskom parlamentu, a koju upravo zastupaju ambasadori tih zemalja u Beogradu. To su ucene prema Srbiji koje su sada i zvanično postavljene. Očekujemo brze odgovore da li ova Vlada i dalje vidi Srbiju na takozvanom evropskom putu, koji za cilj ima njeno dalje rasparčavanje i da Srbija od bratske Rusije i bratske Belorusije napravi sebi neprijatelje.
Srpska radikalna stranka ima jasan stav i nije ga menjala. Mi smo spremni za vanredne parlamentarne izbore i smatramo da bi bilo najbolje da se održe do kraja godine. Naš stav po pitanju Evropske unije je apsolutno poznat. Naš put je put ka BRIKS-u, ne samo iz političkih razloga, već i iz ekonomskih, kulturoloških, tradicionalnih i svih drugih.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR