Конференција за новинаре Српске радикалне странке, 28. новембар 2019. године

Милорад Мирчић: Даме и господо, Српска радикална странка са дозом жаљења
констатује да је расправа о Закону о буџету Републике Србије више протекла у сенци
актуелних афера, него што је то била суштинска расправа.
Ми, српски радикали, смо се трудили да ипак расправу вратимо у ону колотечину
која је и потребна када је у питању овако важан закон, закон који се доноси једном
годишње, а најбитнији је и најважнији за живот свих нас у Србији.
Српска радикална странка је одмах јасно ставила до знања да нам је драго што се
улази у један период планирања буџетских средстава који се може назвати слободно
стабилнијим у односу на раније периоде, а то је да су избалансиране и приходна у
односу на расходну страну и обрнуто, али смо имали суштинске примедбе на
планирани буџет. Оне се, пре свега, односе на измирење обавеза државе које она има
према својим грађанима овде. Пре свих смо нагласили једну категорију грађана
Србије, то су пензионери.
Знамо да је Влада Србије противзаконито, противуставно у једном тренутку
посегла за смањењем пензија уз тада дато чврсто обећање да ће пензије бити
адекватно надокнађене, да то што је узето за, како кажу, извлачење Србије из
економске кризе, да ће пензионерима, уз захвалност вербалну бити адекватно
враћено. И ми смо, српски радикали, били дубоко убеђени да ће то бити праведна
мера која ће надокнадити и штету пензионерима.
Међутим, и у овом буџету смо јасно указали да нема ниједне ставке, нема
одреднице која би се односила на враћање оног дела умањења пензија који је био у
ранијем периоду и зато инсистирамо да се мора водити рачуна да у наредним
планирањима – или ребаланса или Закона о буџету – мора се, дакле, надокнадити
штета пензионерима.
Наша замерка је, пре свега, у недовољном броју инвестиција. Када погледамо овај
буџет, за који се каже да је развојни, видећемо да је у суштини он само повећан у
односу на прошлогодишњи, на 2019. годину, за 1,7 посто, што одмах на самом старту
јасно даје до знања, онима који се у то разумеју, да то није неки велики развојни
буџет, нити су то велика средства која могу да се користе и за неке додатне
капиталне инвестиције. При томе нисмо заборавили да нагласимо како је, и те како,
пожељно да се иде и даље у изградњу инфраструктуре када су у питању ауто-путеви,
када су у питању пруге, када је у питању све оно што може да допринесе економском

2
развоју Србије, али смо нагласили да недостаје унапређење комуналне
инфраструктуре када је у питању екологија. Јасно смо рекли да би требало
искористити овај вишак средстава, условно речено, да се, примера ради, ангажује
грађевинска оператива у сређивању водомреже и каналске мреже, где би се огромна
грађевинска оператива могла одмах ангажовати, а уз грађевинску оперативу свесни
смо и сви знају да иде широка лепеза и других делатности, од оних који су тесно
повезани за производњу потребног материјала, па до угоститељских услуга.
Тако да Српска радикална странка, гледајући рационално ову страну, јасно
говори да није то у пуном смислу развојни буџет, а више пута смо подвукли да је
изборни, односно предизборни, јер вишак средстава који се појављују у ребалансу
буџета искоришћен је уместо за послове, као што смо рекли, рецимо за ангажовање
грађевинске оперативе, искоришћено је за повећање пензија и повећање плата у
јавном сектору. Када погледате помоћ која је додељена пензионерима у висини од
5.000 динара, укупно је ангажовано осам и по милијарди динара из буџета из
планираног ребаланса, а онај остатак се употребљава за повећање плата у јавном
сектору. Можда је то мало и незахвално са позиција популарности политичке опције
којој ми припадамо, али да сада говоримо о томе да је направљена једна грешка, када
је у питању повећање примања, то на сваког обичног грађанина делује потпуно
супротно. Грађани мисле да ми желимо нешто на њихову штету. Међутим, ми
упозоравамо да се размисли добро када се опредељује више средстава из буџета, из
простог разлога што то мора да буде дугорочна мера, а не да буде нешто што је
краткорочно и што ће довести у питање функционисање државе, тако да средства
која су се појавила на ребалансу у висини од педесет милијарди као суфицит су
претворена у дефицит од двадесет милијарди. Седамдесет милијарди је буквално
искоришћено да се повећају примања у јавном сектору и да се додели социјална
помоћ од 5.000 динара пензионерима.
Ми, српски радикали, смо указали и на нешто што може да буде, у сваком случају,
опасност у наредном периоду, а то је поред овог задуживања у емитовању хартија од
вредности, то је директно задуживање код страних банака, односно код оних који
финансирају инфраструктуру Србије. Опасност је у томе што самом чињеницом о
додели кредита они одлучују и која ће грађевинска оператива и ко ће грађевински
оперативно да изводи те радове, а наша грађевинска оператива при томе стагнира.
Бојимо се да ће наша грађевинска оператива, поготово која је оспособљена за
изградњу путева, временом буквално да нестане, јер немају толико резерве, немају
толико акумулације да би се у таквим условима одржали. Из тог смо разлога

3
скренули пажњу, поготово када је у питању изградња Моравског коридора, где смо
видели како се и на који начин ресорни министар, Зорана Михајловић, раскалашно
понаша. Увећала је инвестицију за 300 милиона долара, а никоме од нас није јасно
који су то трошкови. На то је још несувислије образложење, које је дала председник
владе, Ана Брнабић, која је рекла да је то и дигитални коридор. И стварно нација у
Србији треба да се осећа пониженом када се дају оваква објашњења зашто је
утрошено више средстава него што је планирано, јер планирано је да се, за потребе
коридора, издвоји 800 милиона евра, односно долара, а сада се најављује да је
потребно још додатних 300 милиона како би то превазишло или прешло цифру од
милион. А сетимо се, само понуда за изградњу овог коридора од кинеских компанија
је била на нивоу 500 милиона евра. Тако да сад имамо потпуно јасну ситуацију да и у
овим буџетским инвестицијама видимо да се министри, као што је Зорана
Михајловић, и даље могу понашати широке руке, понашати раскалашно, а против
тога је Српска радикална странка.
Ми смо против задуживања, генерално гледајући, и ако се то уради, када је у
питању држава, код страних банака, онда се треба водити рачуна да иза сваког тог
финансијског аранжмана стоји и политичка воља и политички захтеви. Према томе,
ми и даље инсистирамо да се окрећемо према Кини, према Руској Федерацији, када су
у питању и кредитне линије, јер иза тога не постоје никакве политичке уцене, иза
тога стоји једноставно најискренија жеља да се помогне Србији.
Изволите, ако имате питања.
Новинар: Да ли то значи, ако сам вас ја добро разумео, да ми конкретно узимамо
паре од стране банке да бисмо дали страном предузећу да овде ради послове, а онда
ћемо ми враћати из свог џепа и тако финансирати, на пример, западне фирме?
Милорад Мирчић: Па, свака кредитна линија је мање, више условљена.
Условљена је каматом, условљена је роковима враћања, али ово су мало специфичне
ситуације када се условљава и извођачем. И сада видимо да, рецимо Европска банка
за развој и обнову, она одмах услови ко ће бити извођач радова на тој капиталној
инвестицији, где се кредитно задужује Србија. Они нам одређују извођача, обично је
то из иностранства, не обично него по правилу из иностранства, а фактички и та
средства која добије Србија на име кредита даје тим извођачима и они се враћају са
тим новцем тамо одакле је и потекао тај кредит. Тако да нама остаје да вратимо те
кредите и остаје, ако постоји могућност, да се евентуално ангажују неки
подизвођачи за извођење одређеног дела послова. Међутим, плаћеност тих послова
је испод нивоа цене коштања.

4
Новинар: Да ли ово значи да кад сте рекли да је „предизборни буџет“, да већ сада
преко државног буџета СНС финансира своју предизборну кампању за 2020. годину?
Милорад Мирчић: Ако имамо у виду да је категорија пензионера једна група од
1.600.000 становника, ако имамо у виду да у јавном сектору не мали број је запослен
на одређено, и сад уз ово повећање плата, односно примања, потпуно је јасно да је то
придобијање будућих гласача за будуће изборе који треба да буду расписани и
одржани следеће године и то је потпуно јасно. Зашто крити? Па, све гарнитуре
власти су се мање-више служиле овим методама, зашто сад да не кажемо да је и ово
нешто што у потпуности личи на поткупљивање или на придобијање гласача, од
новца који су обезбедили порески обвезници у Србији.
Имате ли још питања? Ако немате, хвала вам.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР